Sveti Kirilo i Metodije: Rađanje slovenske pismenosti

Spomenik Cirilu i Metodiju u istoimenom parku, kod Vukovog spomenika u Beogradu

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Fotografija: Aleksandar Jočić

 

 

 

 

Srpska pravoslavna crkva, kao i sve pravoslavne crkve koje se ravnaju po starom julijanskom kalendaru, proslavljaju 24. maja (11. maja po starom kalendaru) Svete Kirila i Metodija u znak sećanja na dan kada su svetitelji 863. godine, posle svečanosti u čast obnove Carigrada krenuli na misionarski put u Moravsku. Praznik Svetih Kirila i Metodija ustanovljen je u Rusiji 1863. godine, kada je povodom proslave hiljadugodišnjice moravske misije svetitelja proglašen za Dan slovenske pismenosti. Svetog Kirila i Metodija slave kao krsnu slavu brojne porodice oko Studenice, Trstenika, Aleksinca i Požarevca. Tog dana 1926. otvorena je Univerzitetska biblioteka u Beogradu, prva zgrada u Srbiji izgrađena namenski za biblioteku uz pomoć Karnegijeve zadužbine.

Bojeći se velikog verskog i političkog uticaja koji su imali franački sveštenici,  moravski knez Rastislav zatražio od vizantijski car Mihailo II da pošalje učitelje koji će da propvedaju na narodnom jeziku. Idealni za taj posao bili su Konstantin, koji je dobio monaško ime Kiril – Ćirilo i  njegov brat, iguman Medodije, rodom iz Soluna u čijoj je okolini živelo dosta Slovena, koji do tada nisu imali pismo. Zato je Ćirilo sastavio azbuku (glagoljicu) od 38 slova, pomoću koje su preveli jevanđelja na slovenski jezik. Sa knjigama na jeziku koje je tamnošnji narod razumeo, bilo je mnogo lakše propovedati hrišćanstvo. Pošto su stvorili novi književni jezik - staroslovenski braća su pristupili su prevođenju bogoslužbenih knjig, a samim tim slovenski jezik uveli u pravoslavnu liturgiju. Tako je uz grčki, latinski i gotski, staroslovenski četvrti jezik na svetu na koji je prevedeno Sveto pismo.U to vreme počinje i borba za prevlast između katoličanstva i pravoslavlja, pa ne čudi što je njihov misionarski rad izazvao je nemačko sveštenstvo da ih tuži Rimu. Protivili su se uvođenju slovenskog jezika u liturgiju, pozivajući se na «trojezičnu teoriju» prema kojoj postoje samo tri jezika na kojima se mogu vršiti verski obredi: hebrejski, grčki i latinski.

Ken Folet: Svet bez kraja

Svet bez kraja - Korica

 

 

 

Od oktobra 2007, kada se pojavio u knjižarama širom sveta, Svet bez kraja, koji nastavlja priču započetu u čuvenom romanu Stubovi zemlje ( 1989), prati nezapamćeni uspeh. Najbrže je prodavani bestseler svih vremena u Španiji (1.5 miliona primeraka). Bestseler broj jedan u Italiji, Nemačkoj, Velikojh Britaniji, Poljskoj, Danskoj, Australiji, zahvaljujući izdavačkoj kući Evro buk sada je i pred srpskim čitaocima u prevodu Nemanje Jovanova.

Interesantno je da je Svet bez kraja Folet napisao posle 18 godina od objavljivanja Stubova zemlje. Ipak, to nije uticalo na uspeh ove knjige. Bio je to najbrže prodavani bestseler svih vremena u Španiji (1,5 miliona primeraka) i brzometno se našao na prvom mestu najtraženijih knjiga u Italiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Poljskoj, Danskoj, Australiji… a 26 nedelja bio je na vrhu ili pri vrhu top-liste Njujork tajmsa. Takav uspeh doprineo je da i Svet bez kraja postane veliki bestseler. Serijal, koji je postavio Foleta za jednog od vodećih savremenih pisaca istorijskih romana ekranizovan je kroz istoimene televizijske serije u produkciji britanskog Kanala 4.

Folet je u Svetu bez kraja, baš kao i u Stubovima zemlje, dočarao sva dostignuća, zablude i pošasti srednjeg veka: od sjaja zadivljujućih, za ono vreme izuzetno naprednih arhitektonskih rešenja i medicinskih dostignuća, do pogubnog sujeverja, nemilosrdnog nasilja i jezive pretnje koja je u srednjem veku desetkovala evropska sela i gradove: kuge. Dvesta godina posle izgradnje katedrale, se urušilo. Velelepno gotska katedrala u Kingsbridžu i njen prior ponovo su u središtu zbivanja, u mreži ljubavi i mržnje, ponosa i pohlepe, ambicije i osvete. Zidarski esnaf, koji smo u Stubovima zemlje ostavili u povoju, prerastao je u uticajno udruženje, koje za glavnog graditelja urušene crkve predlaže Mertina, a prior Godvin odlučuje da mu ukaže poverenje. Mladi zidar i arhitekta prolazi kroz teška iskušenja: lokalni moćnik zatvorio je kamenolom, a prior nije zadovoljan tempom i troškovima obrade katedrale. Povrh svega, Keris, nezavisna i samouverena žena u koju je Mertin zaljubljen, ne želi da se uda za njega, iako ga voli.

Deset godina rada Izdavačke kuće Arhipelag

Gojko Bozovic 2

 

 

Izdavačka kuća Arhipelag obeležava deset godina uspešnog rada. Osnovana pre tačno deset godina, 15. maja 2017, ova izdavačka kuća je u proteklom periodu objavila preko 500 visokokvalitetnih knjiga (u ukupnom tiražu od preko 600 hiljada primeraka) iz oblasti srpske i svetske književnosti, fiolozofije i sociologije, političke teorije i istoriografije, psihologije i ekonomije.

Najpoznatiji kao izdavač vrhunske savremene književnosti, Arhipelag je ekskluzivni izdavač dela Danila Kiša za Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Arhipelag je i najaktivniji nacionalni izdavač edicije 100 slovenskih romana.

Izdavačka kuća Arhipelag je aktivan kulturni i izdavački projekat zasnovan na visokim kriterijumima u izboru knjiga, standardima profesionalnog izdavaštva, uređivački profilisanim bibliotekama, kao i na interaktivnom odnosu sa čitaocima. Arhipelag je definisan kao izdavač koji objavljuje knjige u znaku najuzbudljivije mašte i najboljeg znanja. Osnovni koncept Arhipelaga jeste da na tržištu proverava svoje ideje i da ih tu zastupa, a da mu, pri tome, kultura daje visoke kriterijume i dobru meru u svakodnevnom poslu.

U okviru izdavačke kuće deluje Klub čitalaca Arhipelag, jedna od najaktivnijih mreža čitalaca u Srbiji, dok u okviru sajta www.arhipelag.rs postoji i Arhipelag magazin, on-line magazin za književnost, kulturu i nove ideje.

SPC: Blic plasira laži i dezinformacije; Blic: Nećemo se oglašavati

patrijarsija_velika

Autor: J.Pešić

 

 

Na portalu Srpske pravoslavne crkve juče je objavlјeno saopštenje „Poruka Uredništvu ’Blica’: Jeftino ste se prodali!“ u kome se navodi da je medijska kampanja „u tabloidu ‘Blic’ zasnovana na izmišlјenoj vesti o mešanju Srpske pravoslavne Crkve u izbor budućeg predsednika Vlade Republike Srbije“.

Navedeno je da je „opštepoznato da u vreme mira pojedine snažne političke i ekonomske grupe nastoje da u drugim državama, radi ostvarenja svojih cilјeva i interesa, izvrše uticaj na centre odlučivanja, radi donošenja po njih povolјnih odluka, ali i da utiču na narod, na javno mnenje, po pravilu plasirajući laži, dezinformacije i razne opskurne sadržaje“ i dodaje se da „u Srbiji takav uticaj nesumnjivo ostvaruje nemačko-švajcarski medijski koncern Ringijer“.

SPC„Ova kampanja, u kojoj nema ni promila istine, traje već nekoliko dana. Učešća u prlјavoj izmišlјotini nisu pošteđeni ni Nјegova Svetost Patrijarh ni premijer Vučić. Potom se na virtuelnu scenu guraju SNS i izmišlјena ‘grupa konzervativnih episkopa’ koja, tobož, pokušava da spreči da ministarka Brnabić, zato što je gej (verovatno hoće da kažu da je lezbejka), bude predložena za premijera“, piše u sopštenju.

U saopštenju SPC-a navodi se da „’Blic’ za račun onih čiji su interesi suprotni interesima srpskog naroda i građana Srbije, služeći se lažima, pokušava da izvrši politički uticaj“.

O dnevnom listu „Blic“ , SPC navodi da je „pogan“, da su se „jefitno prodali“ i odgovorne lјude iz beogradskog lista poziva na „pokajanje“.

„Blic“ je objavio u petak da „Srpska Pravoslavna Crkva na sve načine pokušava da spreči mogućnost da ministarka državne uprave Ana Brnabić bude izabrana za novog premijera“.

Blic, logoPrema tvrdnjama tog lista i Brnabićeva je kandidat za novog predsednika Vlade, ali da „Srpska pravoslavna crkva lobira da Ana Brnabić ne bude premijer zato što je gej“.

UNS-u je redakcija „Blica“ rekla da se neće oglašavati povodom saopštenja Srpske pravoslavne crkve.

 

Izvor: UNS