Hrišćanstvo – putevi i stranputice

unnamed

U prostorijama Instituta za studije kulture i hrišćanstva u utorak, 20. septembra, u 19 časova, biće održana tribina i razgovor na temu Leksikon crkvenih i verskih zajednica, sljedbi i jeresi. O knjizi Hrišćanstvo – putevi i stramputice, mr Romana Miza, govoriće: prof. dr Dimitrije Kalezić – pravoslavni teolog, fra dr Benedikt Vujica – katolički teolog, dr Dimitrije Popadić – dekan Protestantsko-teološkog fakulteta u Novom Sadu, Marijana Ajzenkol – urednica izdanja, prof. dr Aleksandar Prnjat – filozof, a moderator je Slobodan Vasić, sociolog. Knjiga Hrišćanstvo – putevi i stranputice namenjena je lјudima koji se bave fenomenom sekti, pogotovo mladima koji zbog radoznalosti ili bunta mogu lako biti uvučeni u ne uvek dobronamerne zajednice, a pod maskom dubokih traganja za Bogom.

Kako kaže Mirjana Ajzenkol, urednica izdanja, pristup o. Romana Miza ovoj problematici je veoma informativan i bez emotivnog odnosa. Treba primetiti jednostavan i neposredan stil autora čak i pri vrlo komplikovanim i zamršenim opisima odnosa ili dešavanja. Na temelјu podataka o. Roman daje kratko izloženje nastanka i istorije kao i verovanje svake sekte. Čitaocu se možda može učiniti da nedostaje “savet” ili “tumačenje”, no to i nije namera knjige, koja predstavlјa sistematičan prikaz sekti nastalih na razne načine, iz raznih potreba i povoda njihovih osnivača. To je prikaz načina verovanja  i izazova oko nas.  Namera autora je ukazivanje i povećanje svesti o postojanju svih tih različitih mogućnosti traženja i “uprisutnjenja” Boga ili onoga što je pojedinim lјudima u datom trenutku bilo potrebno.

-Važno je ukazivati na pojave, potrebe i traganja za onostranim. To je deo naše svakodnevice. Potrebno je o tim fenomenima i izazovima i pričati – pričati šta je dobro, a šta loše. Ne mogu se uvek donositi jasni zaklјučci, no besumnje ne treba izbegavati i okretati glavu pred činjenicama. U tome je autor dosledan i strplјiv, neumorno sakuplјajući podatke o malim verskim zajednicama i temelјno klasifikujući čak i najmanje takve zajednice ili pokrete. Baveći se ekumenskim pitanjima, o. Roman nesumnjivo spada u autore koji su istovremeno i svedoci, što daje vrednu dimenziju njegovom delu. Autor ne donosi zaklјučke, ali svojom verom i prisustvom šalјe čitaocu jasne poruke, a to je upravo ono što je vredno i istinito.

Danas svi živimo okruženi različitim izazovima, krizama i strahovima. Ljudi su izolovani, usamlјeni uz sve veći osećaj izgublјenosti. Tražeći puteve izlaska iz tog stanja, često su stranputice pristupačnije. Ponekad je zaista teško istrajati na putu, i čoveku su potrebna “laka” rešenja, čak i kada nije siguran da su i ispravna. Potreba za izlaskom iz anonimnosti, napuštenosti, za osećajem prihvaćenosti i važnosti, osnovni su odgovori zašto su male zajednice primamlјive. One poznaju svoje članove i svi članovi mogu govoriti i tražiti pomoć. Drugo je pitanje da li sve one suštinski pomažu u nošenju problema, ili koriste te potrebe i  očaj svojih pristalica. Opisujući prirodu i verovanja pojedinih verskih zajednica, o. Roman Miz ukazuje na upornost, zanos, a često i vrlo rigorozan i strog način života njihovih članova.

U knjizi nam autor  na nenametlјiv i neposredan način svedoči da subjektivno i isklјučivo, strasno traganje za suštinom često dovodi do jeretičke jednostranosti. Blaženi Jeronim smatra da osnivači jeresi nisu slabići, već oni koji imaju “žarki duh i prirodne darove, što ih je stvorio umetnik-Bog”. Zato i mogu da privuku sledbenike, ponekad u ogromnom broju. Naravno da je među osnivačima bilo i psihički labilnih i poremećenih osoba, na šta o. Roman i ukazuje. No, ono što je svima njima zajedničko jeste nedostatak tradicije, predanja. Oni su svoje puteve hrišćanstva počinjali od početka, onako kako su ih  videli, zanemarivši ogromnu tradiciju i istoriju, zaključuje Mirjana Ajzenkol.

 

Pismo iz Beča: Jesen u znaku dizajna i filma

Pripremila: Gordana Radisavljević – Jočić

Fotografije: EurocommPR, Beograd

 

I ove jeseni Beč posetiocima nudi obilje atraktivnih sadržaja. Kako do kalendarskog početka jeseni ima još destak dana poznati su i sadržaji koji će, svakako, privući veći broj turista u Austrijsku prestonicu. Izdvajamo priče bečkoj nedelji dizajna, filmskom festivalu „Viennale 2016“ i izložbi o životu jugoslovenskih radnika u Austriji, koja će biti zanimljiva našim turistima. Ipak, šetnju Bečom započinjemo u opštini Mistelbah nedaleko od Beča u  kojoj su pronađeni ostaci mamuta.

foto_3-mamut

Paleontolozi sa Prirodnjačkog muzeja u Beču procenjuju da su pronađeni ostaci,  dve kljove i nekoliko pršljenova, stari oko milion godina i time potiču iz ledenog doba. Starost ostataka je lako procenjena zbog geoloških slojeva koji su bili vidljivi usled građevinskih radova. „Ove iskopine su zbog svoje starosti i stepena očuvanosti neverovatno otkriće, a pogotovu dve kljove veličine 2,5m predstavljaju pravu retkost“, rekao je Oleg Mandic, naučnik sa Prirodnjačkog muzeja u Beču.

Ostaci mamuta su nekoliko dana čuvani u iskopini, stabilizovani sa gipsanim trakama, dok nisu prebačeni u Prirodnjački muzej u Beču. „Sada je najvažnije preparirati kosti kako bi se sprečilo njihovo sušenje, jer u tom slučaju brzo postaju krte“, navodi Mandic. Naučnici su uzeli uzorke sa lica mesta kako bi utvrdili u kakvim klimatskim uslovima je živeo mamut. Takođe ostaje da se utvrdi kojoj vrsti mamuta je pripadao.

Beč u znaku dizajna – Vienna Design Week 2016

foto1

 

Ovogodišnja jubilarna 10. Bečka nedelja dizajna „Vienna Design Week“ održava se od 30. septembra do 9. oktobra. Tokom predstojećih deset dana carski grad je za ljubitelje dizajna i sve zainteresovane pripremio 150 manifestacija, izložbi, instalacija, obilazaka kao i brojne zabave koji će dizajn još više približiti javnosti. Težište festivala biće grafički i industrijski dizajn a zemlja gost je Češka koja će na svim dešavanjima tokom trajanja nedelje dizajna biti zastupljena.

U saradnji sa bečkim muzejima, proizvodnim preduzećima i dizajnerima iz čitavog sveta festival pruža različite mogućnosti uvida u svet dizajna. Centralni program festivala su tzv. „Putevi strasti“-„Passionswege“ u okviru kojih sedam odabranih dizajnera iz Austrije i inostranstva eksperimentalno sarađuju sa bečkim prodajnim salonima i tradicionalnim bečkim preduzećima kao na primer sa čuvenom bečkom manufakturom porcelana „Augarten“, specijalizovnim producentom proizvoda od stakla „Lobmeyr“ i dr. U dvorskom muzeju nameštaja „Hofmobiliendepot“ i u Muzeju primenjene umetnosti „MAK“ u Beču biće  otvorene izložbe povodom 10. jubileja festivala dizajna.

Program festivala: www.viennadesignweek.at

Aleksandra Ninković Tašić: Napadi na Pupina u ime jugoslovenske ideje

020

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Fotografije: privatna arhiva

 

 

Aleksandra Ninković Tašić, autor izložbe „Pupin – od fizičke ka duhovnoj realnosti“ u Istorijskom muzeju Srbije i Virtuelnog muzeja Mihajlo Pupin u intervjuu za Medijasferu otkriva kako je zbog borbe za pravo, pravdu i slobodu Srbije, za koju se svim srcem i svime što je imao, borio Mihajlo Pupin, trpeo i velike muke od Srba poslatih u Ameriku da pokvare uspešan rad učenih i uticajnih Srba tokom Velikog rata.

-Sa vama prvi put o ovome razgovaram, jer više ne mogu da ćutim. To je dugo tihovalo u mojoj velikoj arhivi od 15.000 strana. Tu su sva imena, prezimena učesnika sukoba među Srbima u Americi, njihove funkcije i moram da kažem šta me je posebno zabolelo. Gorko čude izveštaji srpskih predstavnika, koji ističu Srbe poslate da pokvare uspešan rad učenih i uticajnih Srba tokom Velikog rata.

Veliko otrežnjenje u posmatranju Pupina usledilo je kada mi je akademik Dragoljub Živojinović dao svoju arhivu, koju je godinama prikupljao o Mihajlu Pupinu. Bila sam veoma zbunjena i rastužena činjenicom da su postojali neki mali ljudi kojima su lični interesi bili veći od interesa celog jednog naroda u najtežim vremenima. Odlučila sam da na velikoj izložbi o Pupinu ne pričam o tome, ne pričam te male priče, već da dajem ono što je nepoznato, a našem društvu potrebno – Pupinov lik kroz njegove doprinose. Ali samo da pogledate u 22 strane izveštaja koji nosi naziv Sukob među Srbima u Americi, a koji krajem januara 1918.  piše profesor Pavle Stevanović, činovnik u Jugoslovenskom odseku Ministarstva inostranih dela na Krfu.

Imao je jedan zadatak da pogleda stanje među Srbima u Americi, da detaljno opiše šta se to među Srbima u Americi dešava. I vama je loše iz više razloga. Prvo, čitate i otkrivate ono što i očekujete – časno srce Mihajla Pupina. Otkrivate koliko mu je snaga nesalomiva. Ali otkrivate i nešto što i danas prepoznajete u savremenom svetu. Otkrivate interes, glupost, primitivizam, bahatost, vulgarnost, vezanu čestu i za naše ljude koji su poslati da poremete dobra dela Mihajla Pupina. S tim se čovek veoma teško suoči, kaže Aleksandra Ninković Tasišić.

„Gospodin Pribićević je mislio da je za uspešnu organizaciju svih naših iselјenika potrebno prethodno oboriti sve autoritete u Americi, ukloniti ih iz društava, odstraniti ih,  uzeti sve u svoje ruke. Na jednoj je strani uspeo: Na poslednjoj konvenciji saveza „Srbobran“ održanoj krajem septembra, stara uprava sa dr Pajom Radosavlјevićem, dala je ostavku odrekavši se dalјeg aktivnog učešća u javnom životu naših u Americi, ali nije uspeo da na sličan način skloni g. Pupina iz „Sloge“… Pribićević pomaže i podržava Pupinovu opoziciju, čiji su predstavnici  Joca Rajnović i Novak Bogdanović. U savezu „Srbobranu“, sem urednika lista Budimira Grahovca, glavni pomagač g. Pribićevića je sveštenih Jovan Krajinović…“

- Potpukovnik Milan Pribićević, je jedan od simbola ljudi koji su bili poslati da poremete dobro delo Mihajla Pupina. On ima drugačiji cilj od Mihajla Pupina. Pupin sebe okružuje Srbijancima, Vojvođanima i brani srpsko gledišete, sveštenicima koji su mu pomagali, a jedan od njegovih najbližih prijatelja je bio vladika Nikolaj Velimirović. Naš profesor, pisac izveštaja, brzo spominje da Pupin ne uvažava troglavost našeg naroda, da je to, ipak, narod koji sačinjavaju Srbi, Hrvati i Slovenci i kako gospodin Pribićević želi da sve učene ljude skloni i dovede proste na mesto onih koji će voditi srpske institucije u Americi. I pričaju veliku i tužnu priču o tome kako je lako sklonjen, dosta slabašan za te borbe, profesor Njujorškog univerziteta Paja Radosavljević, jedan od očeva pedagogije, sa svim svojim saradnicima, ali da je Pupin žilav, da je on jak, da se on ne da lako ukloniti. U nekim trenucima i pisac izveštaja je zaprepašćen i kaže: čudi me kako Pupin, ipak, štedi svoje protivnike i da nikoga nije lično napao. Ovo je samo komadić, pogled kroz klјučaonicu. Pokazuje kako je Pribićević rasturao srpske saveze, da pritom nije imao nikakvog uspeha ni u prikuplјanu dobrovolјaca ni novca, kategorična je Aleksandra Ninković Tašić.

„Ljudi oko Pupina predstavlјaju od prilike mentalitet i shvatanja naših Vojvođana i Srbijanaca; to je izrazito srpsko shvatanje našega problema sa izvesnom dozom šovinizma; ono naročito ističe Srbiju i srpski narod, udara glasom na gotovost sa kojom su oni ušli u borbu za oslobođenje, njihove ogromne žrtve, odlučnost i nesebično oduševlјenje, sa kojim vode ovaj rat, nasuprot drugom delu našega troimenog naroda, Hrvatima i Slovencima, koji su ukoliko se nisu borili kao austrijski vojnici protiv prvih, hladno i sa vrlo malo interesovanja pratili naše napore. Naročito je takvo mišlјenje pojačano držanjem Hrvata i Slovenaca u Americi, koji su ili pod maskom socijalizma i internacionalizma, ili iz straha od austro-mađarskih represalija, ili iz neznanja pokazivali vrlo malo interesovanja za rat, vrlo malo volјe za odlazak u dobrovolјce, dok su često puta i to ne malim delom čak i otvoreno agitovali protivu Srbije i njene borbe, ili sve svoje rodolјube trošili u prepirkama o državnom obliku buduće Jugoslavije i o odnosu Srba i Hrvata u njoj“.

Virtuelna realnost: 5 predviđanja kako će VR promeniti različite industrije

Infografik

Želite da znate kakav je zaista pogled sa Ajfelovog tornja? Interesuju vas najnovije modne kolekcije? Ne umete da kombinujete namirnice i neodlučni ste u odabiru jela? Voleli biste da zavirite u hotelsku sobu pre nego što otputujete?

Kreativni tim kompanije Ketchum, jedne od vodećih globalnih konsultanskih kuća u oblasti komunikacija, istraživao je bezgranične mogućnosti virtuelne realnosti (VR) i dao odgovore na ovakva pitanje.

Baš kao što je mobilna tehnologija preoblikovala način na koji ostvarujemo kontakt sa potrošačima i drugim influenserima, to isto će učiniti i virtuelna realnost.

Vera Perovic „U svetu komunikacija nalazimo se u prelomnom trenutku kada su u pitanju inovacije u promociji brenda. Zahvaljujući tehnologiji virtuelne realnosti, nećemo samo proizvoditi  inovativni sadržaj već ćemo oblikovati kompletna iskustva potrošača. Virtuelna realnost neće samo promeniti način na koji gradimo odnos sa potrošačima, već i suštinu toga kako osmišljavamo kreativne i kvalitetne sadržaje“ – istakla je Vera Perović, Client Service direktorka agencije Olaf&McAteer, Ketchum-ovog partnera u Srbiji.

Predstavljamo 5 predviđanja kreativnog tima Ketchum-a o tome kako će virtuelna realnost promeniti različite industrije i načine na koji oni ostvaruju kontakt sa potrošačima:

Turizam i ugostiteljstvo

Kada je turizam u pitanju, virtuelna realnost bi mogla da vam omogući da vidite mesta širom sveta koja vas zanimaju, poput veličanstvenih vodopada u Mauiju, najnovije atrakcije u Disney World-u, kao i sjaj i veličanstvenost Jelisejskih polja. I sa društvenim mrežama takvim kakve su sada, sadržaj virtuelne realnosti će se takođe šerovati u velikim količinama.

Planirate sledeće mesto za odmor? Autentično iskustvo brenda hotela počeće svoj uticaj pre nego što stignete tamo. Virtuelna realnost omogućiće vam da doživite tačan raspored prostorija vaše hotelske sobe pre nego što je rezervišete, a može vam čak dozvoliti i da unesete neke lične izmene u sobi.