Sonja Đekić: “Kosma”- život pretvoren u zvuke FM frekvencija

SonjaDjekic

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić, Fotografije: iz filma i privatna arhiva

 

 

 

 

Zvuk radio-emisija putuje preko opustelih predela i napuštenih kuća probijajući barijere nepremostive za njihove slušaoce. Od kada je osnovana 2003. godine, radijska mreža Kosma je duže od decenije bila jedina veza između izolovanih srpskih sredina na Kosovu i Metohiji. Život pretvoren u zvuke FM frekvencija, sagledan ušima radija kroz glasove onih koji su bez glasa i postojanja u zvaničnim medijima. U rasponu od jednostavne svakodnevice do fantastičnih prizora žive tradicije koja ponire iz najdubljih i najlepših slojeva vremena, prostora i ljudskog iskustva. Radio-programi koji glasom i muzikom svedoče o svakodnevici, ljudskim vezama, važnim događajima i prisustvu nade.

Sonje Đekić (u vreme rada na filmu –  Blagojević) scenaristkinja, snimateljka i rediteljka dugometražnog dokumentarnog filma Kosma krenula je tragom radio signala, odlazila je sa svojom kamerom svuda gde ga je bilo, od jedne do druge radio stanice, put raznih predela,  sve do kuća u kojima se sluša program. Film Kosma premijeru je imao 2013. godine, učestvovao je na 50 festivala širom sveta i osvojio je 10 nagrada, a nedavno je po prvi put prikazan i na nacionalnoj televiziji. Intervju sa rediteljkom vodili smo još 2013. godine, neposredno posle bioskopske premijere u Sava Centru.

Prizor iz filma:

„Kosma“: Novinarka u KiM radiju

Ko su junaci vašeg filma?

- Pet radio stanica raspoređenih u različitim delovima Kosova i Metohije. Kosma mreža je jedina prozvodna delatnost svih srpskih sredina na ovom prostoru. Stalno radi na obrazovanju i osposobljavanju mladih kadrova; opstanak im je neizvestan, jer nisu ni na čijem „platnom spisku“ – finansiraju se pisanjem projekata i traženjem donacija. Okosnicu saradnje ove mreže čini zajednička informativna emisija u trajanju od pola sata – Kosma dnevnik, koju svakodnevno u 17 časova prati blizu 60.000 slušalaca.

Srbija se našla na pozivnici za izveštaj o slobodi medija u svetu

FREEDOM OF THE PRESS

Godišnji izveštaj o slobodi medija u svetu (Freedom of the Press) koji svake godine objavljuje američka nevladina organizacija „Freedom house“ biće predstavljen u petak, 28. aprila.

 

 

Ovaj izveštaj, koji se smatra jednim od najrelevantnijih dokumenata o slobodi medija u svetu objavljuje se već decenijama, a na pozivnici u vidu karikature našla se i Srbija zajedno sa Filipinima, Turskom, Venecuelom, Rusijom, Bolivijom, Poljskom i SAD.

Pozivnicu je nacrtao poznati američki karikaturista Kevin Kalager (koji je potpisuje kao KAL), a ona prikazuje lidere nekoliko zemalja kako jašu besne vukove oko novinara, pri čemu sa strane sve posmatra američki predsednik Donald Tramp. Zanimljivo je da se vide lica skoro svih lidera zemalja, osim lidera Srbije i Bolivije, koji su prikazani sa leđa.

Kako će Srbija biti predstavljena u godišnjem izveštaju „Freedom house“ za sada nema u najavi. Prošle godine ocenjeno je da su u Srbiji mediji delimično slobodni. S druge strane, kada se pogledaju ocene i indeksi iz izveštaja iste organizacije poslednjih godina, Srbija je u stalnom padu kada je u pitanju sloboda medija i sve bliža da bude označena kao zemlja gde mediji uopšte nisu slobodni.

Evropski pulicer za CINS

big_1492717127~~CINS_osvojio-najvecu-novinarsku_nagradu_u_Evropi

Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), čiji je osnivač Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), večeras je na svečanoj ceremoniji u Amsterdamu dobio Evropsku novinarsku nagradu (European Press Prize).

Ovo je jedno od najprestižnijih svetskih priznanja za istraživačko novinarstvo. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije je nagrađen za seriju tekstova o korupciji i organizovanom kriminalu u
Srbiji. Istraživački tim CINS radio je na ovoj temi osam meseci, tokom kojih je poslao više od 200 zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

Cilj CINS je bio da prikupi relevantnu statistiku i informacije o procesuiranju slučajeva korupcije pred
pravosudnim institucijama Srbije. Ovo je prvo istraživanje ovog tipa u Srbiji.

Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, mada istaknuta kao prioritet svake vlasti proteklih godina, u praksi se svodi na medijske najave, hapšenja pred kamerama i veliki broj krivičnih prijava bez epiloga na sudu. Optužnica ima malo, presuda još manje, a kazne su najčešće uslovne.

U obrazloženju se navodi da nagrada za CINS predstavlja „priznanje radu veoma dobrih i temeljnih novinara koji služe svom društvu“. U kategoriji istraživačkog novinarstva, pored CINS, bili su nominovani i britanski Fajnenšl tajms, danski Ekstra Bladet, grupa medija sa projekta Panamski papiri (Gardijan, L’Mond, Zidojče cajtung, Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara), francuski Mediapart i drugi.

 

Izvor: Danas

Petar Pismestrović: Karikatura mora biti kao otrov

Petar Pismestrovic

Petar Pismestrović spada među najcenjenije političke karikaturiste u Austriji. Rođen je u Sremskoj Mitrovici. „Radio sam za magazin Tina, zatim su sledili Kviz, Tempo, a do izbijanja rata crtao sam i za RTV reviju…“

 

 

 

 

„U Hrvatskoj me nigde nema. Kao da nisam ni postojao“, govori nam Petar Pismestrović. Okruženi knjigama na visokim policama i karikaturama po zidovima uranjamo u životnu priču jednog od najpoznatijih hrvatskih, jugoslovenskih, a posle i austrijskih karikaturista. Pismestrović ne štedi na rečima, njegova sećanja, opažanja i dosetke precizne su: poput njegovih karikatura koje su ga učinile poznatim u dve zemlje.

Teško detinjstvo u Sremskoj Mitrovici

Detinjstvo mu, kaže, nije bilo lako: rođen je u Sremskoj Mitrovici u porodici koja nosi retko i zanimljivo prezime: „Naša porodična priča najverovatnije je započela u Lici, odakle su moji preci kao graničari došli u Srem. I danas ćete samo u mom rodnom gradu sresti porodice koje se prezivaju kao ja i svi smo u srodstvu“, priča nam 66-godišnji karikaturista kojeg je nezgoda u dečačkom dobu nagnala da se aktivno posveti crtanju.

„Kada sam se jednom mačevao s drugom, povredio me je i završio sam u bolnici. U dosadi bolničkih dana počeo sam crtati. Dežurni lekar, kada je video moje radove, uzviknuo je: ‚Mali, zašto se ti tučeš, zašto ne ideš da crtaš?‘. U tome momentu počelo je moje svesno zanimanje za crtanje“, priča Pismestrović.