Deseti Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf od 16. do 21. januara na Mećavniku

kustendorf-sesti-dan-30b-foto-s-pikula

Deseti Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf održaće se od 16. do 21. januara na Mećavniku, na Mokroj Gori. Jubilarno izdanje festivala čiji je osnivač i umetnički direktor Emir Kusturica kao i prethodnih godina biće posvećeno mladim filmskim stvaraocima i svetski proslavlјenim autorima.

Od osnivanja 2007. do sada, kroz Kustendorf su prošli brojni mladi umetnici koji već godinama ostavlјaju značajan autorski trag na filmskoj sceni što najbolјe svedoči da se cilј ovog festivala, razvoj autorskog filma i podrška mladim talentovanim reditelјima, iz godine u godinu sve više ostvaruje.

Već je poznato da je dobitnik Zlatnog jajeta iz 2009, Koki Hasei, na prošli Kustendorf došao kao proslavlјen autor nagrađen priznanjem filmskog festivala u Veneciji a stazama uspeha nastavili su i brojni drugi. Mihal Brezis i Oded Binun, pobednici Kustendorfa 2010. godine, svojim dugometražnim filmom „Aja“ ušli su u nominacije za prestižnu nagradu Oskar; Jan Carlevski iz 2013. našao se među nominacijama na više festivala uklјučujući i nominaciju za Evropsku filmsku nagradu; Edoardo De Angelis je za svoj drugi film („Indivisibili“) osvojio čak tri priznanja na ovogodišnjem Venecijanskom filmskom festivalu; Nikola Ležaić za „Tilva Roš“ dobio je više od 5 nagrada međunarodnih festivala i brojna priznanja; Elica Petkova ove godine osvojila je nagradu na Berlinskom filmskom festivalu za film „Žaleika“…

a56a2645-1Kustendorf je jedan od retkih festivala na svetu na kome je na svakom koraku vidlјiva razmena energije mladih i iskusnih umetnika. Eminentni gosti među kojima su Paolo Sorentino, Nikita Mihalkov, Džoni Dep, Žak Odijar, Džim Džarmuš, Odri Tatu, Gael Garsija Bernal, Monika Beluči, Aleksej Balabanov, Andrej Končalovski, Mateo Garone, Berenis Bežo i mnogi drugi, do sada su bili gosti Kustendorfa. 

Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf 2017 će ugostiti proslavlјene autore, glumce i muzičare te brojne mlade filmske autore i studente filmskih škola iz celog sveta, kao i druge eminentne goste iz sveta filma.

Balet „Grk Zorba“ 16. decembra u Sava centru

 

img_7467Novo zvođenje čuvene baletske predstave „Grk Zorba“, Mikisa Teodorakisa (91), posle novosadske publike, premijerno će videti i beogradska, 16. decembra u Sava centru.

Libreto motiva iz romana Nikosa Kazancakisa „Doživljaji Aleksisa Zorbasa“ pisali su Krunislav Simić, koji je i reditelj, koreograf i kostimograf predstave, Dušan Belić, Hadži Zoran Lazin i Serž Vafijadis. U glavnim ulogama su, u alternaciji, Andrej Kolčeriju i Samjuel Bišop (Aleksis Zorbas), Olga Avramović i Milena Krkotić (Madam Ortans) i Samjuel Bišop i Liviju Har (Nik).

Vršilac dužnosti upravnika SNP-a Zoran Đerić rekao je da je „Grk Zorba“, čija je premijerna obnova bila 8. oktobra ove godine, prvi potez nove uprave novosadskog pozorišta.

- To je komad po kome je Srpsko narodno pozorište, između ostalog, i najpoznatije – kazao je Đerić. On je podsetio da je „Grk Zorba“ premijerno izveden u SNP 1. decembra 1994. godine i od tada ga je videlo blizu 120.000 gledalaca.

grkzorba-blu_311-olga-avramovic-i-andrej-kolcerijuOn je naglasio veliki umetnički kvalitet i atraktivnost „Grka Zorbe“ i rekao da je Teodorakis besplatno ustupio ekskluzivna prava SNP-u da izvodi njegov baletski spektakl u dva čina u pozorištu i Sava Centru, poželevši im u telegramu mnogo uspeha.

-Novi Sad je uklesan u moje sećanje. Nikada neću zaboraviti lјubav i lјubaznost njegovih stanovnika niti ogroman talenat njegovih umetnika. Želim da vam nova predstava Zorbe bude kao i prethodna, uspešna i još bolјa! Nažalost, zdravlјe mi ne dozvolјava da budem sa vama, istakao je Mikis Teodorakis u svom pismu javnosti povodom premijere.

img_8559Koreograf Simić rekao je da su kod nove postavke dramaturgija i koreografija malo korigovani, dok su scenografija i igrači novi.

- „Grk Zorba“ je 20 godina na repertoaru Srpskog narodnog pozorišta. Čak i da sam loše odradio posao, zatvorite oči i slušajte muziku. To je kao kada pijete izvorsku vodu sa vrha neke planine – čisti tonovi, pevljivi – istakao je Simić.

img_7586Povodom kritika da je predstava komercijalna, Simić je rekao da jeste komercijalna, ali sa visokim estetskim nabojem.

Ana Đurić, koja tumači lik mlade udovice Marine, priznala je da je bilo teško nakon velikih umetnika, koji su igrali njenu ulogu, „ponoviti nešto dostojno“.

- Do neke mere mogu da se poistovetim sa Marinom, jer sam prošla kroz slične stvari, a s druge strane, ona je mlada ostala udovica, brižna, nežna, ali sa visokim zidom koji je podigla oko sebe – objasnila je ona.

U ansamblu su i Andrej Kolčeriju, Samjuel Bišop, Katarina Kljajić, Liviju Har, Marina Pavlović Barać i Branimir Jovanović.

img_7826Učestvuju Hor i Orkestar Opere SNP, učenici srednje Baletske škole iz Novog Sada, dirigent je Aleksandar Kojić, scenografiju Milete Leskovca adaptirao je Saša Senković, a kostime je osmislila Mirjana Stojanović Maurič.

 

Poruke sa Medijskog foruma Jugoistočne Evrope: Nikad bolji zakon, nikad gore stanje u medijima

mediji

Piše: Ljuba Đorđević

 

 

 

 

Medijska organizacija Jugoistočne Evrope (SEEMO) iz Beča zajedno sa nemačkom Fondacijom „Konrad Adenauer“ i Centralnoevropskom inicijativom (CEI) iz Trsta organizovala je 21. i 22. novembra u Beogradu Forum medija Jugoistočne Evrope.

U svom izlaganju predsednik vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić podsetio je da su u poslednje dve godine doneta tri medijska zakona i da je regulisana medijska oblast posle više od jedanaest godina, da je okončan proces privatizacije i izlazak države iz vlasničke strukture medija na šta se čekalo više od petnaest godina. Takođe, naveo je da je uvedeno projektno sufinansiranje na svim organizacijama vlasti, čime se štiti i promoviše javni interes.

VLADA SRBIJE JE NAJVEĆI DONATOR MEDIJSKOG SADRŽAJA

-Vlada Srbije je tako pored ušteda postala najveći pojedinačni donator medijskog sadržaja kojima se promoviše i čuva javni interes i o čijoj raspodeli većinski odlučuju medijska i novinarska udruženja. Uspešno je okončana digitalizacija TV signala čime su stvoreni uslovi za ubrzani razvoj medija u Srbiji. Planiramo da u narednom periodu izgradimo zgradu RTV Vojvodine srušenu tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Očekujemo da naše Ministarstvo kulture i informisanja odmah počne sa izradom nove Medijske strategije i da to čini u partnerstvu sa novinarima i njihovim udruženjima. Javno ih pozivam da proces donošenjae Medijske strategije postane primer najbolje prakse u učešća javnosti u procesu donošenja jedne konkretne javne politike, istakao je predsednik srpske vlade.

Osvrćući se na ulogu medija u trenucima krize, premijer je podvukao da  obezbeđivanjem tačnih informacija široj javnosti mediji mogu imati važnu ulogu u upravljanju krizom i promovisanju demokratskih vrednosti. Govoreći o nerešenim ubistvima novinara naveo je da je „slućaj“ Slavka Ćuruvije rešen, da se privode kraju relevantni dokazi za posizanje optužnice za ubistvo novinara Milana Pantića. Kazao je još da je u slučaju ubistva Dade Vujasinović urađeno sve što je moguće, i da je na tužilaštvu da dalje preduzme odgovarajuće radnje. Poručio je da zločini počinjeni nad novinarima neće biti zaboravljeni, a još manje oprošteni.

BOJKOT VUČIĆA

Za vreme izlaganja premijera Aleksandra Vučića, desetak novinara je u znak protesta napustilo salu. Među njima su bili novinari KRIK-a, CINS-a, BIRN-a, Centra za istraživačko novinarstvo Crne Gore i Magločistača iz Subotice. Iz istog razloga je svoje učešće otkazao i predsednik NDNV Nedim Sejdimović. Član UO SEEMO Radomir Ličina je svoje mesto za binom zauzeo tek pošto je premijer Vučić napustio skup.

Direktor CINS-a Branko Čečen rekao je da se odlučio na taj korak jer je Vučić propustio priliku da započne pravi dijalog sa medijima i sa novinarima.

- Za mene bi bilo lično ponižavajuće da sedim na ovoj konferenciji i da sa čovekom koji je pokazao da mu ni malo nije stalo do slobode medija, razgovaram o slobodi medija. Još mi je manje stalo do toga da slušam od njega o kvalitetu medija i o kvalitetu novinarskog rada u ovoj zemlji. Niti je stručan za to, niti je posle svega što je radio u tom pogledu čovek koji ima pravo da o tome govori – rekao je Čečen.

VLAST JAKA, A NOVINARI SLABI

Posle premijerovog izlaganja, na posebnom panelu, koji se bavio temom odnosa i politike u Srbiji, medijsku scenu u Srbiji komentarisali su ugledni srpski novinari.

Dragan Janjić, glavni urednik agencije Beta i potpredsednik NUNS-a je ocenio da sada „imamo nikad bolji Zakon i nikad gore stanje u medijima“, te da postoji „ogromna razlika između onoga što govore političari o medijskim slobodama i onoga što se događa u stvarnosti“. Sličnog mišljenja je i Veran Marić, predsdednik Komisije za rešavanje ubistava novinara. On je iocenio da niada nije bila tolika distanca između vlasti i medija.

Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović je kazala da je „nesreća novinara u Srbiji šro je vlast jaka, a novinari slabi“. „Novinari su u bednom položaju, medijima upravljaju drugorazredni menadžeri, glavni urednici nemaju autonomiju. Novinari su apsolutni gubitnici tranzicije“, poručila je ona.

Urednik RTS-a Zoran Stanojević smatra da političari kontrolom medija misle da će sačuvati vlast, što je pogrešno. „Misle da će tako sačuvati vlast. Takođe, misle da je dobro da se čuje svaka loša vest i kriju ih od javnosti. A kad se to nagomila, pojede i njih i nas“, ocenio je on.

Glavni urednik Danasa Dragoljub Petrović je istakao da je na delu diktatura nad medijima, pogotovo onim najvećim. „

 Kristijan Špar iz organizacije Konrad Adenaur iz Sofije, je u svom pozdravnom govoru između ostalog rekao da je izbeglička kriza prilika da se novinari pripremaju za krizne situacije. On je konstatovao da se globalni uslovi pogoršavaju  i da je sloboda medija pod pritiskom.

 OKRUŽENJE NIJE VIŠE POGODNO ZA SLOBODU IZRAŽAVANJA

Filip Gue, ambasador Švajcarske u Srbiji, je konstatovao da se sve više ugrožava sloboda medija i da se prostor za istraživačko novinarstvo smanjue.

„U tom smisli jugoistočna Evropa nije izuzetak, okruženje nije više pogodno za slobodu izražavanja. Neophodno je sprečiti uticaj na uređivačku politiku, obezbediti bezbednost novinara i rešiti napade na njih za šta je potrebno nezavisno sudstvo a udruženja i regulatorna tela moraju više da se angažuju na zaštiti profesije“, ukazao je ambasador.

Andrea Orozio iz OEBS-a je kazao da je prva žrtva svake krize – istina. On je u tom smislu podsetio da je rečnik Oxford reč „zastrašujuće“ proglasio za reč godine.  Istakao je takođe, da OEBS u Srbiji pruža podršku za stvaranje slobodnih medija.

Franko Fratini, bivši premijer Italije je ocenio da je u trenutnoj situaciji nužna edukacija novinara o krizama, te da bi fokus obrazovanja novinara trebalo da bude ka analizi.

 LAUREATI

Turski novinar Erol Onderoglu dobitnik je ovogodišnje nagrade Medijske organizacije za jugoistočnu Evropu (SEEMO) za bolje razumevanje u južnoj, istočnoj i centralnoj Evropi. Dobitnica nagrade za profesionalne novinare albanska je novinarka Lindita Čela, a dobitnik nagrade za mlade novinare je beloruski novinar Artsiom Harbacevič, dok je specijalno priznanje pripalo moldavskom novinaru Juriju Sanduti.

 

 

 

Gabriella Nikolić: Jedan dan ima 52 života

Performans Jedan dan ima 52 života,Topovske šupe, 2015

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Fotografije: Privatna arhiva

 

 

Grafika velikog formata, zbirka skulptura u kombinaciji sa porodičnim fotografijama, fotografija logora Staro Sajmište i video instalacije sa performansa deo su multimedijalne izložbe “Matilda nije tu” srpske / kanadske umetnice jevrejskog porekla Gabrielle Nikolić u Jevrejskkom istorijskom muzeju u Beogradu. Multimedijalne postavke , grafike, performansi koje ova umetnica stvara deo su ciklusa “Jedan dan ima 52 života”, posmatraču ubedljivo dočaravaju svet holokausta, besmislene mržnje i surovosti, dušegupki i mitraljeskih rafala. Na njenim slikama velikog formata prožimaju se kolažirani slojevi fotografija, štampanog materijala, letaka i plakata, crteži bogatih boja. Kako kaže simbolika izvođenja performansa predstavlja slavu nestalim dušama kao blistav epitaf sa snažnom porukom protiv svakog oblika nasilja i diskriminacije.

Jevrejski istorijski muzej, multimedijalna instalacija, Dani evropske kulturne baštine, 2016.

Jevrejski istorijski muzej, multimedijalna instalacija, Dani evropske kulturne baštine, 2016.

-U Jevrejskoj tradiciji duša je besmrtna. Moja prababa Lenka i njene rođaci, uglavnom žene i decu, ubijeni na više lokacija u Srbiji, od Topovskih šupa, Banjice, do zloglasnog Sajmišta.  Iz tog razloga, ja kroz svoju umetnost i performans odajem poštu i čuvam sećanje na rođake moje bake, koji su ubijeni samo zato što su bili Jevreji. Moja baka se rodila kao Rifka Zunana, a kada se udala za mog dedu, Iliju Nikolića prešla je u pravoslalje dobila ime Radmila. To joj je spasilo život. Retki su bili momenti kada se ona sećala ratnog vremena jer je za nju to bilo isuviše bolno. Slučajno otkriće kutije sa starim fotogafijama oživelo je sećanje na porodice Zunana, Alfandari, Beraha i Baruh, tako da sada, po privi put, imam jasna lica tih ljudi, rođaka, znam sva njihova imena, ko su bili, čime su se bavili, gde su živeli, itd. Te fotografije pronašle su mene, a ne ja njih i pošto sam ja jedina u porodici sa tom potrebom da živim kulturu sećanja, nije to moj izbor, ja to nisam svesno izabrala, to je jednostavno put kojim moram da idem. Ta 52 života me vode kroz moje stvaralaštvo, otkriva Gabriella Nikolić.

Performans Jedan dan ima 52 života,Topovske šupe, 2015

Performans Jedan dan ima 52 života,Topovske šupe, 2015.

 

Gabriella Nikolić rođena je u Beogradu krajem šezdesetih godina prošlog veka. Ime je dobila po pradedi – Gavrilu, koji je kao dobrovoljac- Srbin Mojsijeve vere, poginuo u Velikom ratu 1916. Godine negde kod Temišvara u Rumuniji. Studirala je keramiku na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu. Bila je deo tima koji je radio pozlatu prilikom rekonstrukcije Narodonog pozorišta. Kada je početkom devedesetih počelo ludilo, kada su počela bezumna hapšenja i mobilizacija, nestajanja gline za rad i struje na FPUiD, razočarana napušta studije i odlazi u Kanadu. Studije je nastavila na University of Toronto, na katedri za keramiku. Upisala je magistraturu na Prat Institutu u Bruklinu, NY. Vodila je grafički atelje Novak Graphiics Studio Inc. Stalni je predavač na Print Studio of Hamilton (Centar za grafiku grada Hamiltona), gde godišnja nagrada za najbolje ostvarenje u tehnici litografije nosi njeno ime. U 2013 godini održala je brojna predavanja na temu Holokausta na Collgate University, Hamilton USA. Dobitnik je više nagrada u oblasti grafike i slikarstva. Pošto je napustila grafički atelje Novak Graphiics pet godina je radila u advokatskoj kancelariji Waller and Homer kao sudski tumač za srspki, hrvatski, bošnjački i crnogorski jezik. Umetnik u njoj ne miruje,  pronalazi novi izraz kroz novu tehnologiju digitalne grafike i filma. Za sobom ima desetine muzejskih izložbi u zemlji i inostranstvu. Njena performans instalacija i video-instalacija“Jedan dan ima 52 života” koji izvodi na mestima bivših logora smrti u Srbiji i širom Evrope biće deo stalne postavke u Muzeju holohausta Jad Vašem u Jerusalimu.

Performans Jedan dan Klarisa, Logor Crveni krst u Nišu

Performans Jedan dan Klarisa, Logor Crveni krst u Nišu

-Ciklusa „Jedan dan ima 52 života“ nastao je u Kanadi pre 25 godina kada sam intenzivno počela da se bavim grafikom. Ja sam keramičar, meni je potrebna treća dimenzija. Našla sam jednu fotografiju devojke koja me je jako podsetila na moju babu, i iz te fotografije nastao je rad „Girl interupted“ (Prekinuto devojaštvo). Kasnije sam saznala da ona uopšte nije Jervjerka, već Poljakinja koja je sa nepunih šesnaest godina stradala u Aušvicu samo zato što je pripadala Komunističkoj partiji. Bilo mi je bitno da nađem nešto lično i tako je počelo moje istraživanje. Pre pet godina vratila sam se u Beograd, baš radi tog istraživanja i počela jednu dosta blisku saradnju sa Jevrejskim istorijskim muzejem i Savezom jevreskih oština Srbije. Svako istraživanje je čudo samo po sebi, dovodi razum do ludila. Taman nađete jednu stvar, a ta stvar vas odvede u pet različitih pravaca. Kada dođemo do restitucije, tu se tek otvara zaplet koji je između Nušića, Sterije i španske serije. Cilj mi da je obeležim njihovo postojanje, da se zna da je tih 52 ljudi negde živelo, da su imali ime, prezime, adresu. Nažalost, posle su dobili broj koji je ustvari bio broj smrti. Tu se njihovi životi prekidaju. Moja utopijska ideja je da, ukoliko uspem da povratim njihovu imovinu u postupku restitucije, da svaku zgradu obeležim jednom pločom ili fotografijom, kaže Gabriella.