Pismo iz Beča: Proleće u znaku dve carice

Pripremila: Gordana Radisavljević – Jočić

Fotografije: EurocommPR, Beograd

 

© Katharina Schiffl

Prolećnu šetnju Bečom počinjemo iz Muzeja voštanih figura Madam Tiso, gde je otvorena postavka „Sisi Uncovered Experience“ u okviru koje je insceniran život omiljene carice Elizabete. Svečano otkrivanje izložbe pripalo je prapraunuku carice Elizabete, glumcu, reditelju i klovnu crvenog nosa, Leopoldu Altenburgu. U pripremi izložbe korišćeni su najmodernija vizuelna tehnika, obimna istraživanja i glumci.

„Dobijamo uvid u život jedne od najfascinantnijih ličnosti austrijske istorije – savremena, nežna, ali istovremeno i nemilosrdna. Prikazujemo životno zrelu caricu bez ulepšavanja, na osnovu istorijskih činjenica“, izjavila je Arabela Krušinski, direktorka muzeja Madam Tiso, povodom do sada najveće instalacije od otvaranja muzeja 2011. godine. Instalacija je planirana čitavu godinu, a koncept je razradila kreativna agencija „Theme 3“ iz Engleske. Mirisi, muzika, zvukovi, izgovorene reči, ukusi i dodirne impresije interaktivno su integrisani u izložbu.

300 godina od rođenja Marije Terezije

Foto-2_MariaTheresiaPovodom navršavanja 300 godina od rođenja Marije Terezije u Svečanoj sali Nacionalne biblioteke biće otvorena izložba „Marija Terezija. Najmoćnija žena Habzburške dinastije“ u periodu od 15. februara do 5. juna 2017. godine.

Iako nadvojvotkinja Austrije i kraljica Češke i Ugarske nikada nije izabrana ili krunisana za caricu, svi je znaju kao caricu Mariju Tereziju. Ona je jedna od najznačajnijih i najpopularnijih vladara Habzburške dinastije i sve do danas jedina žena na čelu zemlje. Ona važi za „majku nacije“ koja je garantovala jedinstvo svih naroda i postala simbol austrijske istorije – mit koji i danas živi.

Izložba će predstaviti Mariju Tereziju u 16 tematskih delova. Preko 160 slika, komada štampanog i pisanog materijala prikazuju različite životne aspekte austrijske vladarke. Tema izložbe su njeni politički uspesi i reforme, ali i krize, ratovi i njena uloga pobožne katolkinje, supruge, majke i pevačice. Izložba dokumentuje i mit nastao oko ličnosti Marije Terezije nakon njene smrti 1780. godine u vidu mnogobrojnih spomenika, predstava i filmova koji su joj posvećeni. Neki od izložbenih predmeta biće prikazani prvi put u javnosti, kao što je književno delo koje je opsežno restaurirano zahvaljujući prikupljenim donacijama, a predstavlja omaž Mariji Tereziji. Zbog očuvanja predmeta, posetioci će moći da vide ovu knjigu, ukoričenu u svili i zlatu, u vremenski ograničenom periodu.

 „Bečki dečaci“ na UNESKO listi svetske kulturne baštine

HorBeckihDecakaNedavno je UNESKO lista nematerijalne svetske kulturne baštine proširena, pa se sada na njoj nalaze i „Bečki dečaci“. Time je horsko muziciranje postalo istorijski značajna tradicija. „Bečki dečaci“ spadaju u najpoznatije horove sveta i gostuju u najznačajnijim svetskim koncertnim salama. Škola trenutno ima 100 aktivnih pevača koji su podeljeni u četiri hora i godišnje održe preko 300 koncerata.

Koreni „Bečkih dečaka“ potiču iz 15. veka. U vreme vladavine cara Maksimilijana dečaci su nastupali samo na dvoru i pevali u toku crkvenih službi, a danas nastupaju širom sveta. Direktor „Bečkih dečaka“, Gerald Virt, izjavio je da je prava čast primiti priznanje za muzičku naročitost i jedinstven način obrazovanja u toj instituciji. Ona obuhvata predškolsku ustanovu sa muzičkim programom, osnovnu školu i gimnaziju, a školovanje je dostupno i devojčicama. Pored četiri hora za dečake uzrasta od 10 do 14 godina, postoje hor za devojčice, mešoviti hor za učenike 4. razreda osnovne škole, kamerni hor i mešoviti hor „Juventus“ za gimnazijalce.

Pored „Bečkih dečaka“ od austrijskih kulturnih dobara na UNESKO listu su primljeni lokalni dijalekat doline Montafon i sviranje citre. UNESKO lista nematerijalne baštine obuhvata 101 istorijski značajnu tradiciju, a vodi se od 2003. godine kao dopuna UNESKO liste svetske kulturne baštine iz 1972. godine.

Izložba „Bezvremenost portreta“ u Rančićevoj kući

BezvremenostPorteta

U galerijskom prostoru Centra za kulturu Grocka, Rančićeva kuća, Majevička 9 u Grockoj u petak, 10. marta 2017. godine otvorena je samostalne izložba slika pod nazivom „Bezvremenost portreta“ autorke Nevene Marković,

„Bezvremenost portreta“ predstavlјa tematsku celinu u kojoj su objedinjene serija portreta i serija ilustracija za „Politikin Zabavnik“, na kojima je zastuplјen portret. Bogati prilog iz oblasti primenjene umetnosti (grafike i digitalne grafike, crteži, ilustracije, slike) daje subjektivni sud autorke o ličnostima koje su deo njenog privatnog života, kao i lјudskoj psihi uopšte. Serija portreta spaja lica poznatih i nepoznatih osoba u jedinstven kreativni svet. Uobičajeno je da umetnik nastoji da pronikne u psihologiju ličnosti modela i zabeleži njegovo trenutno psihičko stanje, te crpi njegove emocije, naslućuje misli i iste učitava u crtež kroz harmoniju, odnosno disharmoniju likovnih elemenata, što predstavlјa svojevrstan dijalog portretiste i nemog modela. Međutim, autorkin princip je često suprotan: predstavlјa model u skladu sa trenutnim stanjem vlastitog duha i raspoloženja, dok model „trpi“ sublimaciju stvaraočevih emocija kroz transformaciju sopstvenog lika. Model zadržava osnovne karakterne crte i „pokret duše“ kojim zrači, čime usmerava tok kreiranja u određenom smeru, Portret, kao finalni produkt dijaloga između umetnika i modela, koliko je podražavanje vidlјivog, toliko je i materijalizovanje nevidlјivog, apstraktnog (emocije, misli). Taj portret, zakrivlјene linije na papiru, naslage različitih boja po platnu – neživa, jalova materija sa toliko osećaja – večita je poezija bez reči“, navodi autorka Nevena Marković.

Postavka se može pogledati do 28. marta 2017. godine.

 

 

 

 

 

Daleki svetovi Svetlane Dingarac

Svetlana Dingarac

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Foto: Dalibor Danilović (arhiva Sensa magazina), Svetlana Dingarac

 

 

 

Svetlana Dingarac je fotograf, novinar, turistički konsultant, avanturista. Ova Beograđanka uspela je ono što većina nas sanja, a malo ko ima hrabrosti da uradi – svoj hobi pretvorila je u posao koji ju je odveo u najudaljenije krajeve sveta i omogućio da u jednom životu proživi nekoliko različitih. Za nju fotografije prirode, po kojima je prepoznatljiva, nisu samo umetnički izazov. To je način života, način razmišljanja. Ko je koga pronašao i nije toliko važno. Interesovanje prema fotografiji razvila je kao prirodnu posledicu svoje velike ljubavi prema planinarenju, pokušavajući da kamerom zaustavi vreme i od zaborava zauvek “otrgne” pejzaže, neobične momente i ljude na koje je nailazila na svojim izletima po Srbiji i Crnoj Gori. Kako kaže, njen život je od trenutka kada je spoznala prirodu, usmeren. Te prve fotografije, snimljene na Durmitoru očevim foto-aparatom, koji je krišom uzela, bile su jako loše. Međutim, nije odustala. Od 1998. godine počinje da izlaže svoje radove, a hobi ubrzo prerasta u profesiju. Do sada je učestvovala na preko sto pedeset kolektivnih izložbi, kako u zemlji tako i u inostranstvu, i osvojila veliki broj nagrada i priznanja.

Dugo je radila kao slobodni umetnik po ugovoru, da bi kasnije osnovala svoju konsultantsku firmu. Održala je osam samostalnih izložbi i učestvovala na nekoliko fotografskih kolonija. U petnaestogodišnjoj karijeri neki od najznačajnijih klijenta su joj bili USAID, CB&I, Ministarstvo turizma Kambodže, OSCE, SEDP, Mercy Corps, CHF, Swiss Labour Assistance (SLA), The Territory Ahead, Traveller Wexas, Men’s Journal, Arheološki park Viminacium, Manastir Gradac, JP Beogradska tvrđava, Srpska fabrika stakla, TOS, NTOCG, Intermost, RW Engineering, Agrobanka. Nekoliko godina provela je putujući i radeći na projektima u Jermeniji, Brazilu, Siriji, Kambodži, Zelenortskim ostrvima, Grčkoj i SAD-u. Fotografije i tekstove o svojim putovanjima objavljivala je u BelGuest-u, Jatovoj Reviji, Ilustrovanoj Politici, Nacionalnoj reviji, ReFoto-u i Montenegro explorer-u. Gostujući je predavač u foto školi “Foton”. Član je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), a u Foto Kino Savezu Srbije ima zvanje Kandidat majstor fotografije.

 

Poslednje uporiste Hristovog jezika, Malula, Sirija, Jat revija, mart 2009

 

Početak njene životne avanture je na Voždovcu u porodici uglednih građevinskih inženjera. Još kao tinejdžer znala je svoju projektovanu budućnost. Kao odlična  učenica Matematičke gimnazije „Veljko Vlahović“ razmišljala je da studira nuklearnu fiziku, astronomiju, istoriju umetnosti ili arheologiju. Ipak, upisala je Građevinski fakultet i u prve dve godine bila među najboljim studentima.

- A zapravo, od malena sam čitajući sanjala daleke krajeve. Nasledila sam tatinu biblioteku, biblioteku jednog dečaka, i moja prva literatura su bile knjige „Deca kapetana Granta“, „Ostrvo s blagom“, „Robinzon Kruso“, koje su probudile moju želju za avanturom, za putovanjima, za novim kontinentima. Fotografija mi je omogućila da ostvarim te svoje snove. Iako mi je početna inspiracija bila priroda, čak sam bila poznata kao fotograf pejzaža, vremenom sam počela sve više da se bavim portretima, arhitekturnom, komercijalnom, a najviše turističkom fotografijom.

Roman „Nina od Arabije“ i na društvenim mrežama

NINA OD ARABIJE - DOPUNJENO I IZMENJENO IZDANJENa promocijama romana obično govore izdavači, kritičari, recezenti, novinari i autori. Hvale ili prepričavaju knjigu, a publika se dosađuje i jedva čeka da sve bude gotovo.

Da može drugačije pokazuje primer Marine Bulatović Barny. Svoje petnaestogodišnje iskustvo u odnosima sa javnošću, tokom kojih je doprinela uspehu mnogih poznatih umetnika sa ovih prostora, ovoga puta iskoristila je i pokazala da se roman može promovisati i na drugačiji način. Kreativniji.

Naime, za potrebe interneta i društvenih mreža snimljena su četiri video klipa – odlomke iz romana „Nina od Arabija“ čitaju Neda Arnerić, Ljiljana Blagojević, Iva Štljić i Nenad Nenadović. Režiju potpisuje Ognjen Isailović, a produkciju Reflect studio Beograd.

Ovo je treće dopunjeno i izmenjeno izdanje koje je objavila izdavačka kuća Mali Nemo iz Pančeva.