Marina Bulatović Barny: Nina od Arabije – IK Mali Nemo

NINA OD ARABIJE - DOPUNJENO I IZMENJENO IZDANJE

 

Pisan kao kombinacija svojevrsnih putopisnih i dnevničkih zapisa, roman „Nina od Arabije“, zanimljiva je i iskrena priča sa kojom se mnogi čitaoci mogu poistovetiti. Odrasla u Beogradu, igrom sudbine nastanjena u Saudijskoj Arabiji, glavna junakinja svoje doživljaje sa putovanja prožima snovima o životu u Njujorku, ispredajući sagu u kojoj se na svakoj stranici prepliću stvarnost i snovi, realni život i davno izrečene želje. Suptilno razvijeni, događaji koji čine pripovednu potku romana stvaraju neobičnu harmoniju različitosti, reflektujući moderni svet u kome živimo. Uspomene iz detinjstva i mladosti, događaji koji prate pripovedno vreme u kome se junakinja hrabro suočava sa izazovima ranih četrdesetih godina sopstvenog života, i snovi o budućnosti koji će se, sigurna je Nina, jednog dana ostvariti, asocijativno su povezani.

Milena Ilišević, urednica srpskog izdanja „Nina od Arabije“

 

Barbara Ellis Uchino

Barbara Ellis Uchino

Dok nepogrešivo, pronicljivim pogledom, posmatra ljude i njihove slabosti, Marina Bulatović-Barny napisala je izuzetno dovitljiv i veseo roman, prepun višeslojnih, neočekivanih obrta u životu. Roman o ljubavi, veri i nadi.

Pročitajte ga! Uživaćete!

Barbara Elis-Učino, Unicorn for Writers, urednica engleskog izdanja „Nina od Arabije“

 

Latinica; tvrd povez, 231 strana; 1,100.00 RSD

 

 

 

Treba li novinarima „dozvola“ za rad

eu-media-futures-forum-pic_0-1024x755

Piše: Ljuba Đorđević

 

 

Nedavno se u javnosti uz “za” i “protiv” ponovo povela polemika o uvođenju licenci za novinare, a koja je “raspalila” i mnoga pitanja poput toga: ko će da bira komisiju koja bi odlučivala o licencama, ko će da sedi u tim komisijama, ko će da ih kontrolise i plaća i slično? Čula su se i mišljenja da bi to bio još jedan način pritisaka na novinare.

Licenciranje novinara nije poželjno, kao ni državni pokušaj definisanje profesije novinar. Nasuprot tome, nužno je osnaživanje regulatornih tela i samih udruženja, zaključak je radne grupe koja je raspravljala o temi “Novinarska udruženja pod političkim pritiskom: kako izgraditi jaku i autonomnu novinarsku zajednicu”.

U zaključcima sa rasprave navodi se da se licence za obavljanje novinarskog posla ili definisanje pojma “novinar” u savremenom svetu pominju u dva slučaja, u sklopu prava na posebnu zaštitu novinara kao lica koje se bavi poslovima informisanja od javnog imteresa ili pak zaštite novinarskog izvora.

Preporuka novinarskim udruženjima je da odbiju da učestvuju u definisanju pojma novinar, jer postoje mnoge mogućnosti zloupotrebe ovog instituta u cilju ugrožavanja medijskih sloboda.

UDRUŽENJA PROTIV LICENCI

Oba novinarska udruženja u Srbiji su protiv uvođenja licenci. Udruženje novinara Srbije saopštilo je da se protivi predlogu o uvođenju novinarskih licenci kao načina rešavanja problema u medijima.

„Deseti član Evropske povelje o slobodi štampe izričito se protivi svakom državnom ograničavanju prava bavljenja novinarskom profesijom. Država već raspolaže zakonskim pretpostavkama da zaštiti novinare i da nađe njihove ubice. Nije rešenje u tome da država određuje ko sme da se bavi novinarstvom, a ko ne sme“, navodi UNS. Takođe i Nezavisno udruženje novinara Srbije ima isti stav, a koje je oduvek bilo protiv uvođenja licenci za novinare.

Međutim, pojedini medijski radnici su za uvođenje licenci. Jedan od njih je i direktor Medijske dokumentacije Ebart Velimir Kazimir Ćurguz.

“Onog časa kada se neki novinar ogluši o profesiju on bi izgubio licencu, što ne znači da on gubi pravo da piše, već gubi pravo na kolektivni ugovor, koji mu garantuje određene prinadležnosti. Ovim bi mnogo toga bilo rešeno – ako želite da pišete za bedne pare, da budete iskorišćeni, uradićete to bez licence, a ako želite da budete novinar sa određenim dignitetom i standardom, imaćete licencu i vodićete računa o tome da je opravdate“, izjavio je Ćurguz beogradskim medijima.

KAKO JE U REGIONU

O ovoj temi se nedavno raspravljalo i na skupu “Sloboda medija i bezbednost novinara na Zapadnom Balkanu”, na kome su učestrvovali medijski predstavnici iz Bosne i hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Srbije i Kosova i Hrvatske.

U zbirnom istraživanju navedeno je da je u BiH postojao samo jedan pokušaj da se uvedu dozvole za novinare u 2005. godini, ali da on nije prihvaćen, te da sada novinarima ne treba dozvola za rad od državnih organa.

Ni u Makedoniji im nije potrebna licenca, jer Zakon o medijma sadrži restriktivne definicije pojma “novinar”. Doduše, navedeno je, da postoje takvi predlozi koji dolaze od provladinih novinara.

I u Crnoj Gori postoje predlozi da se uvedu “dozvole” za novinare, sa “opravdanjem” da će povećati profesionalnost, ali za sada im nisu potrebne licence za rad od državnih organa.

U Srbiji, kako smo naveli, novinarima nije potrebna licenca.

I dok se raspravlja o licencama za novinare, zamagljuju se mnogo bitnije stvari kao što su ekonomski položaj novinara, sve učestaliji fizički i verbalni napadi na medijske rednike, nerazjašnjena ubistva novinara, cenzura i autocenzura, rad na “crno” i slično. Koliko je ova profesija ugrožena govori i najnovije istraživanje da novinarstvo u Srbiji želi da napusti 40 odsto novinara,  a koje je saopšteno na predstavljanju knjige” Od novinara do nadničara. Prekarni rad i život”.

 

 

 

Pismo iz Beča: U znaku Božića i Nove godine

Pripremila: Gordana Radisavljević – Jočić

Fotografije: EurocommPR, Beograd

 

neuromarketing-2

„Beč – sada i zauvek“ je novi slogan kojim grad Beč želi u budućnosti da privlači inostrane goste. Sa novim reklamnim sloganom „Sada i zauvek“ treba da se pojačaju pozitivne asocijacije koje turisti imaju kada pomisle na Beč, da asocira na uživanje.

„Publiku koja je planirala da jednoga dana poseti Beč animirali smo od 2009. godine sloganom „Sada il‘ nikada“, da odmah dođe u posetu Beču. Tako smo razvili Beč u destinaciju koja se mora videti. Sada idemo korak dalje i utičemo na emocionalnom nivou, želimo da probudimo čežnju u glavama naših klijenata“, kaće direktor Bečkog turizma, Norbert Ketner. Cilj je da Beč stalno bude „premijum-brend“.

 

Friends shopping at christmas fair.

Bečki božićni bazari

Od sredine novembra do 25. decembra najlepši trgovi u Beču pretvaraju se u čarobne bazare. Uz miris božićnih kolačića i kuvanog vina predbožićna atmosfera se u čitavom gradu oseća u vazduhu.

Na najpoznatijem bečkom bazaru ispred gradske većnice (Wiener Weihnachtstraum am Christkindlmarkt 12.11.-26.12.2016.) ove godine će biti dosta novog: na ulazu u bazar biće postavljen luk sa svećama. Tradicionalni „Christkindlmarkt“ sa 150 prodajnih štandova imaće u ponudi božićne poklone, nakit za novogodišnju jelku, rukotvorine, kulinarske specijalitete, slatkiše i tople napitke. Drveće u okolnom parku dobiće nove svetiljke. Posetioci će ove godine prvi put moći na klizaljkama da se voze na dve velike ledene površine i duž brojnih putića koji vode kroz park. Pored 4.000 m2 ledene površine za klizanje postoji mogućnost i za Bavarski karling. U samom parku biće postavljene brojne svetlosne instalacije koje tematizuju božićne priče za decu. U narodnom holu skupštine grada najmlađi će moći da prave medenjake, učestvuju na radionicama i ispisuju želje Deda Mrazu.

Nedaleko od bazara na trgu gradske većnice biće postavljeno tzv. božićno selo na trgu Marije Terezije između dva velika muzeja: Muzej istorije umetnosti i Prirodnjački muzej (Weihnachtsdorf Maria-Theresien-Platz 16.11.-26.12.2016). Ovde će tokom trajanja adventa (period četiri nedelje pred Božić) biti postavljeno oko 70 štandova sa tradicionalnim rukotvorinama i originalnim poklonima. Za predbožićnu atmosferu pobrinuće se i gospel-horovi i muzičke grupe. A 27. decembra ovo božićno selo pretvoriće se u novogodišnje selo.

Romantični bazar na arealu stare bolnice AKH (Weihnachtsdorf Altes AKH 12.11.-23.12.2016.) je omiljeno sastajalište posebno za mlađu publiku iz obližnjeg univerzitetskog kampusa. Sa železnicom za decu i ringišpilom „Nostalgija“ ovaj bazar rado posećuju i porodice.

Za tradiciju je zadužen bazar na trgu Freyung u centru grada (Altwiener Christkindlmarkt 18.11.-23.12.2016.). Još 1772. godine ovde je organizovan božićni vašar. Danas se ovde prodaju ručno rađeni umetnički predmeti, dekorativni predmeti od stakla i keramike. Od 16 časova na trgu odzvanja božićna muzika. Samo nekoliko koraka dalje nalazi se bazar „Adventmarkt am Hof“ (11.11.-23.12.2016.) gde se takođe mogu kupiti kvalitetne ručno rađene umetnine.

Kulturni i božićni bazar ispred dvorca Šenbrun (Kultur- und Weihnachtsmarkt & Neujahrsmarkt Schloss Schönbrunn 19.11.-26.12.2016.) spada među romantičnije bazare a posle Božića prerasta u novogodišnji bazar. Pored božićnih poklona, kolačića i ukrasa na ovom bazaru se održavaju i božićni koncerti a na najmlađe čeka poseban program sa radionicom. Izvandrednu baroknu kulisu nudi božićno selo ispred dvorca Belvedere (Weihnachtsdorf Schloss Belvedere 18.11.-23.12.2016.). Jedinstven park ispred dvorca pruža poseban doživljaj posetiocima.

Na trgu Karlsplac (Art Advent- Kunst & Handwerk am Karlsplatz 18.11.-23.12.2016) će pored raznolikog programa za najmlađe biti spremne i umetničke instalacije, otvorene radionice a nastupaće i muzičke grupe. U idiličnim uličicama na tgru Špitelberg takođe će biti postavljeni brojni štandovi sa rukotvorinama ali i kulinarskim specijalitetima kao poklon (Weihnachtsmarkt am Spittelberg 12.11.-23.12.2016.).

Zabava pod motom „Rokenrol u Prateru“ biće u centru pažnje zimskog bazara kod Velikog točka (Wintermarkt am Riesenradplatz 19.11.2016.-8.1.2017.). Do 8. januara na programu će biti vožnje za decu, muzički nastupi uživo i brojnih kulinarskih đakonija. Takođe u samom centru grada na trgu ispred katedrale Sv. Stefana biće postavljeno 26 štandova sa najkvalitetnijim proizvodima iz Austrije (Weinachtsmarkt am Stephansplatz 11.11.-26.12.2016.).

Deseti Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf od 16. do 21. januara na Mećavniku

kustendorf-sesti-dan-30b-foto-s-pikula

Deseti Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf održaće se od 16. do 21. januara na Mećavniku, na Mokroj Gori. Jubilarno izdanje festivala čiji je osnivač i umetnički direktor Emir Kusturica kao i prethodnih godina biće posvećeno mladim filmskim stvaraocima i svetski proslavlјenim autorima.

Od osnivanja 2007. do sada, kroz Kustendorf su prošli brojni mladi umetnici koji već godinama ostavlјaju značajan autorski trag na filmskoj sceni što najbolјe svedoči da se cilј ovog festivala, razvoj autorskog filma i podrška mladim talentovanim reditelјima, iz godine u godinu sve više ostvaruje.

Već je poznato da je dobitnik Zlatnog jajeta iz 2009, Koki Hasei, na prošli Kustendorf došao kao proslavlјen autor nagrađen priznanjem filmskog festivala u Veneciji a stazama uspeha nastavili su i brojni drugi. Mihal Brezis i Oded Binun, pobednici Kustendorfa 2010. godine, svojim dugometražnim filmom „Aja“ ušli su u nominacije za prestižnu nagradu Oskar; Jan Carlevski iz 2013. našao se među nominacijama na više festivala uklјučujući i nominaciju za Evropsku filmsku nagradu; Edoardo De Angelis je za svoj drugi film („Indivisibili“) osvojio čak tri priznanja na ovogodišnjem Venecijanskom filmskom festivalu; Nikola Ležaić za „Tilva Roš“ dobio je više od 5 nagrada međunarodnih festivala i brojna priznanja; Elica Petkova ove godine osvojila je nagradu na Berlinskom filmskom festivalu za film „Žaleika“…

a56a2645-1Kustendorf je jedan od retkih festivala na svetu na kome je na svakom koraku vidlјiva razmena energije mladih i iskusnih umetnika. Eminentni gosti među kojima su Paolo Sorentino, Nikita Mihalkov, Džoni Dep, Žak Odijar, Džim Džarmuš, Odri Tatu, Gael Garsija Bernal, Monika Beluči, Aleksej Balabanov, Andrej Končalovski, Mateo Garone, Berenis Bežo i mnogi drugi, do sada su bili gosti Kustendorfa. 

Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf 2017 će ugostiti proslavlјene autore, glumce i muzičare te brojne mlade filmske autore i studente filmskih škola iz celog sveta, kao i druge eminentne goste iz sveta filma.