Tekstovi iz kategorije: Medijski profesionalci

Frančeska Imakolata Čaoki: U ime Petra

U ime Petra korica

Papa želi da promeni Crkvu, ali Crkva ne želi da se promeni.

„Sve što misliš da znaš o Vatikanu samo je bleda senka onoga što ćeš tamo zateći.“

 Knjigu U ime Petra italijanske autorke Frančeske Čaoki koja je postigla veliki uspeh na Apeninskom poluostrvu za naše područje objavila je izdavačka kuća Evro Book. U pitanju je faktografsko delo o skandalima koji su pratili rad Papine komisije osnovane 2013. godine, čiji je autorka bila član. Usled širenja pojedinih poverljivih informacija do kojih je došla Komisija, izbio je skandal poznat kao Vatiliks, a pokrenuti su i sudski procesi protiv protagonista među kojima je bila i autorka.

Ova afera ponovo je aktuelizovana u junu ove godine, kada je kardinal Džordž Pel, ministar finansija i treći čovek Vatikana, u rodnoj Australiji optužen za seksualno zlostavljanje maloletnika.

U ime Petra nije samo priča o bogatstvima, rasipanju i spletkama već i svojevrsni j’accuse protiv međunarodnih lobija unutar Vatikana koji podrivaju papinu misiju obnove. Ovo je priča o njima: ko su ti ljudi, šta žele, koliko su opasni. I zašto bi se moglo dogoditi da dobiju ovu partiju.

Prvi put u celosti ispričana priča o skandalima koji su pratili rad takozvane Papine komisije.

Najveći srpski novinar koji je intervjuisao Hitlera, Čerčila, Pašića…

Predrag_Milojevic_1

 

Piše: Milan Bogojević

 

 

 

 

Predrag Milojević je u ovom burnom veku preživeo dve dinastije, tri Jugoslavije, četiri rata, pet režima, izdao tri puta po šest knjiga svojih tekstova i prevoda, piše sedam decenija, pamti osam i živi svoju devetu deceniju. U ovom veku pravo je čudo već preživeti sve bure ovoga veka i to još na ovom tlu. Predrag Milojević ne samo da je bio svedok ovoga veka već je u njemu učestvovao od prelaska preko Albanije 1916 . godine kao petnastogodišnje momče do nevolјa koje su donosile okupacije i ćudi režima – rekao je Jovan Ćirilov o Predragu Milojeviću prilikom dodele nagrade „Braća Karić“ sada već davne 1998. godine.

Najveći srpski novinar koji je radio intervjue sa Hitlerom, Gebelsom, Himlerom, Čerčilom, Nikolom Pašićem, Slobodanom Jovanovićem i mnogim drugim, sada već istorijskim ličnostima kao da nije našao značajnije mesto u sećanju srpskog naroda.

Zato ovaj tekst ima za cilј da podseti čitaoce na verovatno najvećeg srpskog novinara ikada.

Predrag Milojević rođen je 25. Decembra (on i Isus Hrist, kako je sam znao da kaže) te 1901. godine u malom pograničnom mestu Ram, kao jedno od osmoro dece. Kako se još saznaje, neverovatno je to, da je svako od osmoro braće rođeno u različitim mestima.

Porodica Milivojević se 1909.godine trajno nastanjuje u Beogradu, gde Predrag kreće u osnovnu školu.

Bio je treći razred kada je izbio Prvi balkanski rat 1912. godine. Škole su bile zatvorene i pretvorene u bolnice. A đaci su dolazili i pomagali bolničarkama. Kada su se škole ponovo otvorile, izbio je Drugi balkanski rat. Tako da je Predrag završio osnovnu školu sa svega tri godine školovanja, gde kaže da mu je bukvar i dalјe bio u torbi.

Da će školovanje biti poprilično turbulentno Predrag Milojević je shvatio u drugom razredu gimnazije kada je počeo Prvi svetski rat. Rat koji je teško podneo jer ga je ranio austrijski šrapnel sa suprotne obale, kada se kao dete uprkos zabranama igrao. Škole su opet bile zatvorene i to pune četiri godine.Izgublјeno vreme u ratu i pod okupacijom nadoknadio je polaganjem ispita na tromesečnim kursevima. Za godinu dana uspeo je položi tri razreda. Ni maturu nije polagao , jer je kao odličan đak bio oslobođen usmenog ispita.

Po završetku gimnazije počeo je da studira filozofiju, kod čuvenog profesora Brane Petronijevića koji ga je još kao studenta uzeo za honorarnog asistenta.

Međutim, dokaz da život piše najčudnije romane pokazalo se i na slučaju Predraga Milojevića, sudbina ga odvela na drugu stranu, postao je reporter „Politike“ sa devetnaest godina.

A kako je do toga došlo, ni sam nije mogao da objasni.

Autorka „Trezora“: Ne interesuje ih prošlost. Ništa pre njih nije postojalo

trezor_rts_promo

 

Dok RTS saopštava da je „Trezor“ na letnjoj pauzi, Bojana Andrić, autorka te emisije, za Cenzolovku kaže da joj je jasno rečeno da ga od jeseni neće biti na nacionalnoj frekvenciji Javnog servisa

 

 

 

Autor: Antonela Riha, Izvor: Cenzolovka

 

Ne postoji racionalno objašnjenje zašto je rukovodstvo RTS-a odlučilo da ugasi emisiju „Trezor“ koja se od februara 2002. godine emituje svakog radnog dana. Kome je i zašto zasmetala ova emisija, skrajnuta na Drugi program Javnog servisa – u 13 časova ili u „plutajući termin“ u pauzi skupštinskih zasedanja, sa reprizom oko 2 ujutro?

U njoj nema politike, nema opozicije, nema nezgodnih polemika, niti „klizavih“ sadržaja koji bi mogli da poremete spokoj gledalaca. Šta je onda sporno u emisiji koju je popularni sajt Vukajlija.com definisao rečima:

„Trezor prikazuje materijale iz arhive RTB i predstavlјa retku priliku da se u roku od jednog sata izređaju Branko Kockica, rudari, Tito, solunci, Slovenci i Zoran Radmilović. Potpuno sumanuto i fascinantno.“

Letnja šema i jesenji redizajn

Urednica i autorka „Trezora“ Bojana Andrić juče je kratkom porukom obavestila javnost da „u novoj programskoj shemi Televizije Srbije ‘Trezor’ više ne postoji“ i da će poslednja emisija biti emitovana 16. juna. Usledila je reakcija dela javnosti na društvenim mrežama, a zatim i saopštenje RTS-a u kojem se navodi da je reč o letnjoj programskoj šemi u kojoj neće biti brojnih emisija.

„Autorske emisije se vraćaju na program u okviru jesenje programske šeme, a neke od njih dobiće novi koncept i redizajn“, navodi se u saopštenju.

Bojana Andrić u razgovoru za Cenzolovku kaže da joj je Ivana Miković, zamenica generalnog direktora, početkom nedelјe jasno rekla da „Trezora“ ni od jeseni neće biti.

„Rekla je da je to gotova stvar.“

„Rekla je da nema ‘Trezora’, da nema više nikakvih repriza, oni to smatraju reprizama. I da će to sve biti na IPTV kanalima koji su sada eksperimentalni, a od jeseni će, na osnovu ugovora sa Telekomom, na njih moći da se pretplate gledaoci i da gledaju stare programe.“

Reč je, objašnjava, o četiri kanala od kojih će se jedan zvati „Trezor“, ali koji zapravo nema nikakve veze sa emisijom koju je uređivala 15 godina, niti je radi ista ekipa novinara.

Redakcija „Trezora“ svedena je vremenom na troje novinara: urednicu Bojanu Andrić, koja je u penziji, jednu zaposlenu novinarku i još jednu kojoj uskoro ističe autorski ugovor. Nјih tri rade pet sati programa nedelјno koji sigurno ne košta RTS mnogo jer je baziran na arhivskom materijalu same kuće.

Bojana Lekić: Samo trećina građana zna šta je pretpostavka nevinosti

bojana-lekic

 

 

Samo trećina građana Srbije zna šta je pretpostavka nevinosti, pravo koje svima garantuju međunarodne konvencije, Ustav Srbije i mnogi zakoni i kodeksi Srbije, okazuje istrraživanje javnog mnjenja koje je u saradnji sa Ninamedijom uradila produkcija Brendon, predvođena Bojanom Lekić.

Načelo pretpostavke nevinosti, koje kaže da je svako nevin dok se pravosnažnom sudskom presudom ne utvrdi krivica, poznaje 30,7 odsto, dok 50,2 odsto kaže da ne zna, a 19,1 odsto njih misli da zna, ali potom daje pogrešan odgovor, pokazuje istraživanje pomenuto istraživanje koje je urađeno uz trodelni dokumentarni serijal “Dokaz” Bojane Lekić.

Istraživanje koje je metodom terenskog intervjua, rađeno na reprezentativnom uzorku od 1.048 ispitanika pokazalo je i da o nedovoljnom poznavanju ljudskih prava govori i to što građani pretpostavku nevinosti čak ni ne prepoznaju u dovoljnoj meri, jer su ispitanici i u situaciji u kojoj su im ponuđeni odgovori, stvarno značenje pretpostavke nevinosti prepoznali tek u 64,3 odsto slučajeva.

“Zabrinjavajuća je činjenica da ljudi ni ne poznaju svoja prava, jer je jasno da bez znanja o njima, ne mogu ni da ih brane”, kaže Bojana Lekić ističući da je jedan od ciljeva dokumentarnog serijala koji se bavi posledicama nepoštovanja pretpostavke nevinosti upravo upoznavanje građana sa njihovim pravima i ukazivanje na odgovornost onih koji ta prava krše.

Sudeći po istraživanju, građani Srbije smatraju i da je odgovornost za to što se u Srbiji godišnje izrekne oko 20.000 dana neosnovanog pritvora, podeljena između tužilaštva (31,2 odsto), policije (30,9 odsto) i suda (30,4 odsto).