Tekstovi iz kategorije: Stručnjaci

Valerija Prevolšek, direktorka SEMPL konferencije: Kroz svet i biznis treba da hodamo otvorenih očiju.

prevolsek_valerija_001_small

Medijska industrija je u krizi. S jedne strane promovišemo trendove, s druge strane sve je manje onih koji te trendove mogu ispratiti. Poslovni model koji je u medijskoj industriji postojao 300 godina i uglavnom bio oslonjen na oglašavanje polako umire. Šta raditi u tom slučaju? Sa čime se sve oglašivači suočavaju danas i kakva je situacija na medijskom tržištu u jadranskoj regiji, govori Valerija Prevolšek, direktorka SEMPL-a, najveće konferencije medijskih trendova u regionu.

Koliko se danas generalno ulaže u oglašavanje? Da li postoji neka razlika među zemljama jadranskog regiona?

Razlika postoji ne toliko među zemljama regiona, nego u samim strategijama oglašivača. Neki se fokusiraju na neka tržišta više nego na druga, drugi u krizi, zbog nedostatka novca prestaju sa oglašivanjem, treći u krizi vide priliku, da naprave prednost u odnosu na konkurenciju. Zemlje u regionu su sasvim različite. I po cenama, po strukturi medijske slike i naravno, po veličini. Tako da jednostavno uspoređivanje brojeva ne može da da realan uvid u razlike.

Kako efikasnije upravljati budžetima, posebno u doba krize, koja je u Srbiji još uvek aktuelna?

Zavisi od brenda i strategije, koja stoji iza brenda. Nema univerzalnog rešenja ali je jedna stvar sasvim jasna: ako želimo da brend raste ili održava neki nivo, potrebno je konstantno ulaganje u oglašavanje i još je bolje, ako se to radi na inovativan, kreativan način. Odabir medija naravno ne može da bude isti 10 godina, jer se efikasnost medija kao i njihova konzumacija od strane potrošača zaista brzo menja.

Kriza je prisutna u celoj jadranskoj regiji, mediji su u minusima, ne nalaze nove poslovne modele, iscrpljuju ih visoke medijske provizije… Koliko SEMPL može pomoći u “spašavanju” medijske industrije?

To je samo delimično tačno, jer nisu svi mediji u krizi odnosno u minusu, kako ste naglasili. Digitalni mediji beleže rast, radio isto tako, televizije nisu u minusu odnosno stabilizovale su se, čak i u nekim štampanim medijima možemo videti stabilizaciju prihoda od oglašavanja.

Zoran Hamović: Moć medijskog obrazovanja

ZoranHamovic3

Piše:Gordana Radisavljević – Jočić

Danas je novinarstvo kod nas, čini se, opet u fokusu javnosti. Posle devedesetih godina prošlog veka koje su ostale upamćene i kao godine velikih medijskih izazova, pritisaka na slobodu govora i nezapamćene cenzure, došli smo u situaciju da novinarska profesija ponovo posrće. Ovaj put pod teretom tabloidizacije koja je prekrila medijski i javni prostor kao gorak plod ili naličje lažne slobode. Naglo povećanje proizvodnje medijskog sadržaja, veliki broj medija snizio je profesionalne standarde i odgovornost novinara i medijskih poslenika. Izostaje i veština publike da razume i valjano odabere informacije i sadržaje. Stoga je logično da je i onda i danas bila potrebno odgovarajuće obrazovanje i odgovarajuća literatura o medijima i za medije.

Ne želeći da podlegne euforiji da spasa nema, Zoran Hamović, direktor i glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Clio pre osamnaest godina je pokrenuo ediciju Multimedia i opredelio se da na različite načine doprinese procesu edukacije različitih generacija, kako tvoraca medijskih sadržaja, tako i njihovih korisnika.

ZoranHamovic2Devedesete nisu bile godine naklonjene ni knjigama i medijima. Šta vas je podstaklo da u jeku studentskih demonstracija 1997. godine pokrenete ediciju Multimedia?

- Nije ni slučajno ni, kako se u to vreme govorilo, ničim izazvano da je naslov prve knjige koju smo objavili 1997 godine bio “Moć medija”, francuskog sociologa Fransisa Bala. Baš zato što je to bilo takvo vreme zlopupotrebe medija i rušenje njihovog digniteta I naših , građanskih sudbina. Tih godina novinarstvo je bila profesija koja nestaje pod teretom neobrazovnih i samozvanih novinara i drugih poslenika koji su naselili ogroman medijski prostor. S druge strane, bilo je i onih koji su se tada zalagali da mladi u školama dobiju nešto što se zove medijska kultura, poznavanje medija, obrazovanje za medije, kako bi dobili korpus znanja za dešifrovanje poruka, za kritičko sagledavanje ili analizu onoga što mediji rade. Očevidna je potreba za sistematskim obrazovanjem za medije. Pored mnogih seminara koji su sporadično održavni zahvaljujući stranim organizacijama I podršci, u protekle dve decenije prepoznata je ta potreba I osnovano je nekoliko medijskih fakulteta ili odseka u Srbiji. Ali još uvek ne postoji u školama niti predmet, niti oblik organizovanog obrazovanja za medije.

Naši u stranoj štampi

bane

Piše: Biljana Maksimović

Istok i Zapad presecali su naše živote, istoriju, zemlju i ljude, raposlućivao snove i zaustavljao težnje, iI nagonio da se lavira ili preskače kao prepreka. Generacija koja se prepoznaje decenijama u Balaševićevoj odrednici “iz šestedeset i neke” bila je dovoljno blizu i Istoku i Zapadu da život gradi negde izmeđ. A, onda je krvavi pir političara kao vir zahvatio sve nas nespremne.

Branislav Bane Ignjatović otisnuo se jugćcem iz Grocke, piktoresne varošice koju Dunav drži u zagrljaju, na svoju prvu dužu vožnju do Nemačke. Na putu dužem od dana video je prvi put i autostrade i Istok u previranju i Zapad u napregnuću da pred njim popuca i najčvršći zid. Voleo je da igra košarku, znao naučeno u srednjoj školi i želeo da tamo samo sačeka da potmula tutnjava prođe. U gepeku nije imao mnogo stvari, najvrednije je bilo u njemu. Godinu dana kasnije na put otisnula se i Gordana, diplomirani politikolog. Pisma su mogla da prevale razdaljinu, nisu uspevala da je umanje.

I vremenska prognoza je ozbiljan prilog u Americi

sanja

Piše: Maja Vukadinović

„U Americi ne opstaju loši mediji“, utisak je dr Sanje Domazet, docenta na Fakultetu političkih nauka i ugledne spisateljice koja se nedavno vratila sa stručnog usavršavanja u SAD, gde je obišla vodeće redakcije i akademske institucije.

U okviru posete, stekla je uvid u američki medijski sistem i obišla televizije CNN i NBC, dnevne novine The Wall Street Journal, radio Glas Amerike i lokalne radio stanice, kao i Univerzitet Kolumbija u Njujorku, Stenford univerzitet, Univerzitet u Klivlendu…

Iz evropske perspektive, štampani mediji se bore za opstanak, gase se radakcije i razmatraju modeli održivosti. I u Americi je konkurencija oštra i novine sve teže dolaze do čitalaca i oglašivača, moć interneta je ogromna ali…

„Dnevne novine u štampanim izdanjima objavljuju udarne odnosno najvažnije vesti, a detaljnije informacije se mogu naći na portalima tih novina. Sadržaj na sajtu se neprekidno dopunjava“, kaže dr Domazet i dodaje da su tabloidi na ovom tržištu jasno odeljeni od ozbiljnih novina.

Takođe, radio je u Americi veoma slušan, pošto građani veliki deo vremena provode u kolima. „Mi smatramo da radio kao medij nestaje, a u Americi, zapravo, cveta. Radio se ne sluša samo u toku vožnje i veoma su popularne radio stanice koje program emituju preko interneta. Radio novinari i voditelji su tamo prave zvezde. Radijske emisije su raznovrsne, a o slušanosti ovog medija dovoljno govori činjenica da brojni poznati muzičari najavljuju svoje projekte najpre na radiju, pa tek onda na televiziji“.

Interesantan je i utisak naše sagovornice o radu kolega novinara. Malo je osrednjih novinara, kaže ona, a novinari su usko specijalizovani i ozbiljni su stručnjaci u oblastima koje pokrivaju. „Vrlo ozbiljno se izveštava i o kulturi ili zdravom životu, a ne samo o politici ili ekonomskim temama. Ugledne američke novine objavljuju mnogo analitičkih tekstova. Pulicerovu nagradu mogu dobiti samo visokoškolovani novinari.“

Sanja Domazet dodaje da na univerzitetima na kojima se izučavaju mediji, kao što je Univerzitet Kolumbija, postoje posebni trauma centri namenjeni novinarima i fotografima koji su izveštavali sa kriznih područja. Dopisnici, naravno, pokrivaju aktuelne žarišne tačke, pa je tako najveći broj američkih novinara trenutno stacioniran u Ukrajini. Čuveni The Wall Street Journal ima uvek po jednog novinara koji sada, kada ovo nije žarišna tačka, prati događanja na Balkanu.

Teško je u bilo kom smislu porediti naše i američke medije, ali su svakako interesantna zapažanja stručnjaka. Tako dr Domazet ističe da se na tamošnjim televizijama ne traže samo lepa novinarska ili voditeljska lica, već pre svega ozbiljni, vredni i profesionalni novinari koji znaju svoj posao do najsitnijeg detalja.

„U Americi je i vremenska prognoza ozbiljan prilog, a ne prilika da voditeljka pokaže dekolte! Ozbiljni mediji ne pokazuju novinare, već kreiraju dobar sadržaj. U Americi, ni u jednoj redakciji koju sam obišla, nisam videla silikonske grudi, dugačke nokte i visoke štikle. Samo veliku konkurenciju. I visok profesionalizam.”

A vi dragi novinari u Srbiji, kako ste?