Tekstovi iz kategorije: Fenomeni

Napoleon: Sedam zanimljivih činjenica o francuskom caru

Napoleon prelazi Alpe, rad Žak Luja Davida. Na kamenju su ispisana imena Napoleon, Hanibal i Karlo Veliki

„Napoleon prelazi Alpe“, rad Žak Luja Davida. Na kamenju su ispisana imena Napoleon, Hanibal i Karlo Veliki

 

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Fotografije: sr.Wikipedia.org

15. avgusta 1769. u Ajačiju, na Korzici, rođen je francuski vojskovođa i car Napoleon Bonaparta, čiji su ratni uspesi omogućili političku i ekonomsku prevlast Francuske nad većim delom Evrope. Da će jednog dana biti veliki vojskovođa pred kojim će drhtati Evropa videlo se još dok je Napoleon Bonaparta provodio svoje bežbrižne tinejdžerske dane na rodnoj Korziki. Kada je 1783. godine visok sneg pokrio brda malenog ostrva u neposrednoj blizini Italije, bila je nemoguća bilo kakva igra napolju. Četrnaestogodišnji Napoleon je bio prisiljen da vreme provodi sa bučnim drugovima u kući. Jednog dana ubedio ih je da lopatama i pijucima u snegu naprave tvrđavu koju će jedna grupa napadati, a druga braniti. Predlog je bio tako primamljiv da se nije mogao odbiti. Ne treba naglašavati da je predvodio grupu hrabrih osvajača ledene tvrđave i da je to bila njegova prva pobeda na bojnom polju.

General sa 24 godine

Kao dete siromašnog korzičkog plemića školovao se na francuskoj vojnoj akademiji. Početak Francuske revolucije dočekao je sa činom artiljerijskog kapetana. Strpljivo je vrebao priliku koja će ga dovesti do slave. Ubrzo mu se ukazala. Naime, grad Tulon nije prihvatio Francusku Republiku. Napoleon je 1793. godine dobio zadatak da komanduje opsadom grada umesto ranjenog generala. Za dobro obavljen zadatak unapređene je ni više ni manje u čin brigadnog generala. Tada je imao 24 godine.

Italijani od sladoleda zarade više od 1,4 milijarde evra

sladoled

Proizvođači sladoleda u Italiji su napravili prošle godine 595 miliona litara ove ledene poslastice, toliko da 90 posto lјudi na planeti može da dobije po jednu kuglu.

Italijanska ekonomija se možda muči sa oporavkom u odnosu na rivale u Evropskoj uniji, ali je u jednoj oblasti ipak neprikosnoveni lider – u pravlјenju sladoleda, a tražnja za ovom poslasticom je stvorila od Italije najvećeg proizvođača.

Proizvođači sladoleda u Italiji su napravili prošle godine 595 miliona litara ove ledene poslastice, popularnog „đelata”, što predstavlјa 19 odsto ukupne evropske proizvodnje, piše agencija „Blumberg”, pozivajući se na zvanične podatke statistike.

Ta količina je jednaka iznosu od 6,8 milijardi kugli sladoleda, što znači da Italijani proizvode toliko da 90 posto lјudi na planeti može da dobije po jednu kuglu.

Na drugom mestu u Evropi po proizvodnji sladoleda je Nemačka sa 515 miliona litara.

Ispod ledene kore otkriven 91 vulkan

ledena kora

Fotografija: Reuters/Alister Doyle

Naučnici Univerziteta Edinburg otkrili su najveće vulkansko područje na Zemlji, 91 vulkan, koje se nalazi dva kilometra ispod površine ledene kore koja pokriva zapadni Antarktik.

Oni su koristili radar koji „vidi“ kroz led i zaprepastili se brojem vulkana koje su pronašli – 91 do sada nepoznat vulkan, uz 47 otkrivenih u ranijim istraživanjima prošlog stoleća.

Ovaj pronalazak zasenjuje vulkansko područje istočne Afrike, gde se nalaze poznati vulkani Najiragongo, Kilimanđaro, Longonot i ostali aktivni vulkani.

Novootkriveni vulkani visoki su od stotinu metara do 3.850 metara. Svi su prekriveni ledom, koji u ovom području leži u slojevima debelim više od četiri kilometra.

Stručnjak za glečere Robert Bingam, jedan od autora studije, ukazao je u Guardijanu na zabrinjavajući trend: „Većina vulkanizma koji se događa u svetu trenutno je u regijama koje su tek nedavno izgubile svoj ledeni pokrov, nakon kraja poslednjeg ledenog doba. U ta se mesta ubrajaju Island i Aljaska.“

„Prema teoriji, to se događa jer bez ledenih pokrova na njima javlja se opuštanje pritiska vulkana na tom području i oni postaju aktivniji“, objasnio je Bingam.

Ukoliko dođe do erupcije, vulkani bi mogli otopiti led koji bi iscurio u okean i povisio nivo mora

Izvor: N1

 

Konkurs za „Pravoslavlјe na internetu“

pravoslavlje-na-internetu-wide-jpg_660x330

Društvo lјubitelјa fotografije, filmskih i video ostvarenja „Beofoto“ u Beočinu raspisalo je konkurs za učešće na 12. Međunarodnoj izložbi fotografija „Pravoslavlјe na internetu“.

Otvaranje postavke sa pravoslavnom tematikom zakazano je za 11. novembar, a rok za slanje radova je 9. oktobar, saopštili su organizatori.

Potrebno je poslati do pet fotografija u elektronskom obliku, formata 20×30 cm (20,3×30,5) u 300 dpi. Pravo učešća imaju radovi koji su prethodno objavlјeni na bilo kojoj internet adresi. Fotografije se šalјu na mejl adresu ademovski@gmail.com, navodi se u saopštenju.

Žiri Foto kino i video saveza Vojvodine od prihvaćenih radova izabraće one koji će se naći u katalogu i na 12. izložbi.

Priznanja i pohvale biće dodelјena u pojedinačnoj konkurenciji i za kolekciju, kao i nagrada „Sava Dragojlović“ (ustanovlјena 2014. godine) za najbolјu fotografiju domaćeg autora u izboru žirija organizatora, zaklјučeno je u saopštenju.

Ova tradicionalna smotra fotografija sa pravoslavnim motivima, koja se organizuje pod pokrovitelјstvom Opštine Beočin, prvi put je održana 2006. godine, a priređuje se u slavu sv. ispovednika Varnave Nastića, vladike hvostanskog i beočinskog.

 

Izvor: RTV