Tekstovi iz kategorije: izvoz

Zabranjeni tekst: Rajs o kralјu Aleksandru

arcibald_r

Piše: Milan Bogojević

 

 

 

Kada danas govorimo o ličnosti dr Arčibalda Rajsa, primetićete (ako do sada niste) da to radimo sa velikom dozom poštovanja i uvažavanja. Postoji za to vrlo racionalno i opravdano objašnjenje; Rajs je Srbiji u potpunosti predao sve što je imao. Prvo svoje znanje, zatim svoje materijalno bogatstvo i na kraju svoj život. Bez ikakvih kompromisa i dilema ovaj čovek je voleo naš narod, upravo iz te velike lјubavi rodila se knjiga „Čujte Srbi“ koju danas poseduje gotovo svaka kuća u Srbiji.

Nјegove reči se citiraju i postale su nezaobilazna tema gotovo svakog intelektualnog razgovora koliko i razgovora običnih lјudi…

Setite se samo poplava od pre par godina, nema lista koji nije preneo proročke reči dr Arčibalda Rajsa pod naslovom „Ulažite u brane a ne u politiku“.

Isto tako njegova upozorenja na korupciju, lenjost, zavist, političare i td. i danas su toliko aktuelna da već par godina postoji inicijativa da se ta knjiga uvrsti u obaveznu lektiru. Dr Arčibald Rajs je postao najveći srpski prijatelј i čovek čijim se rečima veruje.

Upravo zato, danas na godišnjicu njegove smrti donosim vam njegov manje poznat tekst o čoveku za koga su danas vezane najveće dileme, tekst o kralјu Aleksandru I Karađorđeviću.

Ovaj tekst sa razlogom niste mogli pročitati jer je objavlјen u knjizi „Naš najveći kralј“ koja je bila zabranjena za vreme komunizma i nije doživela izdanje nakon 1945. godine, pa je kao takva danas izuzetno retka…

Biljana Albahari: Jevrejska štampa u Srbiji

Promo_Bilja-Albahari

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Fotografije: Biljana Albahari, NBS arhiva

 

Prvi put pred posetiocima se nalaze hronološki i objedinjeno predstavljena sva izdanja periodike Jevreja na teritoriji današnje Srbije – od prvog objavljenog lista El amigo del pueblo (Narodni prijatelj) 1888. u Beogradu, do današnjih dana

 

 

Nije preterano reći da je uloga pisane reči u istoriji jevrejskog naroda bila presudna: prevashodno ona je ne samo održavala i širila obrazovanje nego i kulturu, religiju i nacionalni identitet. Tako i celokupna jevrejska periodična štampa, pokrenuta u Srbiji pre više od jednog veka, nosi i istorijsku i intelektualnu dimenziju. Te dimenzije se, pri tom, nisu zadržale samo u okviru jevrejske, nego i šire, srpske zajednice. Pisanje ove štampe, s jedne strane, odražavalo je međusobnu upućenost jevrejskog i srpskog naroda, kao i burnu balkansku istoriju, a s druge strane je neretko i ona sama uticala na njene tokove i oblikovala javno mnjenje, čitamo na koricama kataloga izložbe Listanje vremena – jevrejska periodika u Srbiji 1888 – 2016  koja je nedavno otvorena u Narodnoj biblioteci Srbijie. Autor postavke, koja će biti otvorena do 23. septembra, kao i kataloga, je Biljana Albahari, bibliograf  NBS, dok dizajn izložbe i kataloga potpisuje Nikola Vukanović.

Kako ste došli na ideju da priredite izložbu Listanje vremena koja je nastavak Vašeg dugogodišnjeg istraživačkog rada. Koji izazovi su stajali pred Vama kao organizatorom?

-Okolnost da je 2016. godine objavljena knjiga Pregled jevrejske periodike u Srbiji: od 1888. do 2015, kao i činjenica da radim u NBS, i to baš u Bibliografskom odeljenju, ponukala me je da o mogućnosti pravljenja izložbe razgovaram  sa Nikolom Vukanovićem, načelnikom Odeljenja za programe iz kulture, što je sa njegove strane prihvaćeno sa zanimanjem i podrškom…..I tako smo počeli osmišljavati koncept izložbe i pratećeg kataloga. Osnovna želja, i moja kao autora, i kolege Vukanovića, bila je da se ova interesantna i uglavnom nepoznata građa, kroz formu izložbe, predstavi široj javnosti i onima koji bi mogli imati interesa za ovu temu.

Bura u javnosti: Autori u Politici – stvarni ili lažni

politika

Autor teksta: Nikola Radišić

Nakon što se u javnosti podigla bura oko navodnog lažnog autora tekstova u dnevnom listu Politika i izvinjenja tog lista zbog pogrešne fotografije, Udruženje novinara Srbije došlo je do podataka da bar još dva autora, koji potpisuju tekstove u tim novinama, ne postoje.

U tom listu nisu odgovarali na pitanja N1, dok iz Saveta za štampu poručuju da će, na osnovu dospelih prijava, na prvoj narednoj sednici razmatrati slučaj „Politika“.

Šta je zajedničko za: Petra Veličkovića, forenzičkog psihijatra iz Montreala, Milovana B. Vučića, profesora univerziteta i psihoterapeuta iz Los Anđelesa i Petru Nožicu, psihijatra i porodičnog psihoterapeuta iz Sarajeva?

Svi su autori u dnevnom listu Politika i niko od njih ne postoji. To je rezultat istraživanja Udruženja novinara Srbije. Pored teksta Veličkovića stoji fotografija jednog nemačkog glumca, Vučić je ilustrovan fotografijom drugog nemačkog državljanina, a Nožicine fotografije nema, dok pretraga zvaničnih registara ne daje rezultate.

Savamala: Zdanja Luke Ćelovića Trebinjca

IMG_1922 ps

Nekada je Savamala bila određena Karađorđevom ulicom, potom Bosanskom koja danas nosi ime po Gavrilu Principu, Kraljice Natalije, Sarajevskom, pa Savskom, a dosezala je do Miloševe.  Danas njen severni deo pripada opštini Stari Grad dok centralni i južni deo pripadaju opštini Savski Venac.

 

Fotografije: Aleksandar Jočić

Danas je Savamala sinonim za nezakonito rušenje pod okriljem noći i kao deo projekta “Beograd na vodi”. A nije uvek bilo tako. Iako u samom centru Beograda, Savamala kao da je njegova periferija. Stare, oronule i pomalo zapuštene fasade podsećaju na vreme kada su bogati trgovci i ministri Karađorđevu ulicu birali kao najpoželjniju lokaciju za gradnju svojih kuća. Nemi svedoci vremena podsećaju da su se, nekada, bogati i uspešni ljudi vodili mišlju: Ako je Gospod pogledao na mene i omogućio mi da u blagostanju provedem život, onda je moj zadatak da deo te blagodeti podelim s onima koji su rođeni bez takve milosti.

Poseban pečat Savamali podario je Luka Ćelović Trebinjac. On je u Beograd došao 1872, kao osamnaestogodišnjak, a šest godina kasnije započinje samostalno da se bavi trgovinom. U prvim poduhvatima nesebično mu pomoć pružaju zemljaci, čuveni beogradski trgovci Paranos i Krsmanović. Trguje žitom, šljivama i svom vrstom hrane.Bez iskustva i bez najosnovnijeg obrazovanja, svojom prirodnom bistrinom i upornošću postiže vrlo brzo prve uspehe. Uskoro napušta svoju prvu magazu na Savi i bavi se liferacijom ovsa za vojsku i hleba za opštinske stražare.

Hotel "Bristol"

Hotel „Bristol“, pogled iz Hercegovačke ulice

Njegova je nesumnjiva zasluga što je deo nekadašnje Savamale od Javorske ulice do Železničke stanice uređena po uzoru na velike evropske gradove. U Savamali Luka Ćelović podiže prvo svoju porodičnu kuću u Ul. Kraljevića Marka br. 1. Ta kuća je sazidana 1903. godine a gradio je inž. Miloš Savčić u saradnji sa nepoznatim arhitektom koji je bio zaposlen u Savčićevoj inženjersko-tehničkoj kancelariji. Kao ugledan trgovac učestvuje u osnivanju Beogradske zadruge i velelepnog zdanja „Bristola“.