Tekstovi iz kategorije: Vruće teme

Šta kaže gospodin Kaufman

Andreas Kaufman

 

Beogradska Politika objavila je komentar u kojem se napadaju „agresivne feministkinje“. Umesto slike autora – ako taj uopšte postoji – korišćena je slika glumca Andreasa Kaufmana. On u razgovoru za DW najavljuje tužbu.

 

Kada su u utorak mejlovi počeli da pristižu na adresu Andreasa Kaufmana, prvo je pomislio da je u pitanju takozvani spem. Zašto bi mu inače toliki Srbi pisali i slali isečke ćiriličnog teksta iz nekih novina za koje nikad nije čuo pa još sa njegovom slikom? „Mislio sam da hoće nešto da mi prodaju, da je to neka nova internet-prevara. Ali bilo ih je sve više…“, kaže Kaufman u razgovoru za DW.

Nije izvesno da Petar Veličković, „forenzički psihijatar, sudski ekspert za poveravanje dece“ iz Montreala čiji je komentar u utorak objavljen u Politici uopšte postoji – ni internet ni baze podataka akademskih radnika takvog ne znaju – ali je sasvim izvesno da postoji osoba s fotografije koja je objavljena uz komentar. Radi se o nemačkom glumcu i pozorišnom reditelju Andreasu Kaufmanu (60), koji je ostvario desetine zapaženih uloga pre svega u televizijskim filmovima i serijama.

U komentaru koji je objavila Politika stoji da dve tragedije u centrima za socijalni rad „ukazuju na duboke, teške i nepopravljive slabosti i nekompetentnost celokupnog sistema zaštite porodice u Srbiji“, ali je težište na napadu na „agresivne feministkinje koje su i ove tragedije iskoristile za svoju političku agendu“.

„Apsolutno je sramotno koristiti moju fotografiju u ovom kontekstu. Sasvim jasno se distanciram od svakog nasilja nad ženama i samog pokušaja da se njima pripiše deo krivice. Korišćenje moje slike u tom smislu je odvratno“, kaže Kaufman. „Naravno, teško mogu tako nešto da sprečim. Znate da sam glumac i da na internetu ima mnogo mojih fotografija. Uvek svako može da preuzme neku od njih.“

Kada se „Kurir“ bori za demokratiju

51179_ana04-news1_ff

Autor: Ljudmila Cvetković Izvor: Radio Slobodna Evropa

 

Besni rat između tabloida u Srbiji u čijem središtu je predsednik države Aleksandar Vučić. „Kurir“ Vučića optužuje za diktaturu i pritisak na medije, a tabloidi bliski vlasti, ali i jedna od najpopularnijih televizija, uzvraćaju da vlasnik „Adria medija grupe,“ u čijem je sastavu i dnevni list „Kurir“, Aleksandar Rodić zapravo time reketira Vučića zbog navodnog poreskog duga.

 

Zašto su naslovne strane dnevnog lista „Kurir“ sa natpisima o „diktaturi i samovlašću“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića podigle toliku buru, ne samo u delu provladinih medija, nego i u samoj vlasti?

Jednostavno oni govore istim jezikom na način na koji se i ova vlast obraća nama. To je jezik koji razume 90 posto birača, to je jezik kojim se pobeđuje Aleksandar Vučić, smatra novinarka nedeljnika NIN Sandra Petrušić.

Državni funkcioneri se utrkuju da istaknu kako je to što „Kurir“ piše o Vučiću posledica lične mržnje, te da se radi o hajci na predsednika.

Uključili su se i prorežimski tabloidi koji tvrde da Aleksandar Rodić od „gotovo izvesnog bankrotstva hoće da se spasi tako što preko svojih novina pokušava da uceni i reketira novoizabranog predsednika Srbije Aleksandra Vučića“.

Tabloidi i elektronski mediji sa tabloidnim sadržajem su danima plasirali vesti o navodnim dugovanjima „Kurira“ da bi 6. jula Poreska uprava privremenom merom blokirala sve račune „Adrija medija grupe d.o.o.“ (AMG), kako je saopštio pravni tim AMG.

Večernje novosti od srede prestaju da izlaze?

novosti

Autor: K. Živanović

Večernje novosti će prestati da izlaze od naredne srede, ukoliko račun te kompanije i dalje bude u blokadi. Kako su nam rekli zaposleni, toliko još imaju rezerve papira za štampanje.

 
U Vladi Srbije kažu za Danas da Novosti neće propasti zbog blokade Poreske uprave, „ali će propasti ako suštinske probleme ne reše u kratkom roku“.

– Nadzorni odbor, koji čine predstavnici države, i menadžment kompanije Novosti, nisu imali dobru saradnju, što je rezultiralo tekućim gubitkom kompanije od 2015. godine. Međutim, ovo neće biti kraj Večernjih novosti. Štamparija Borba će im priskočiti u pomoć iz svojih resursa i novinari će raditi. Taj teret štamparija može da preuzme neko kratko vreme. Broj zaposlenih takođe mora da se dovede u optimalno stanje, kažu u Vladi Srbije.

Sa druge strane, direktor kompanije i glavni urednik Večernjih novosti Ratko Dmitrović kaže za Danas da tržište tako ne funkcioniše i da ne postoji mogućnost da štamparija učini ovakvu „uslugu“. Povodom situacije u kompaniji, Dmitrović se pismeno obratio nadležnima, ali odgovora nije bilo.

Sve se promenilo, a ostalo isto

170710042.5_mn

Novinari Zapadnog Balkana saglasni su u oceni da je stanje u medijima država regiona isto, ako ne i lošije, nego u protekle dve godine, kada se o toj temi razgovaralo na Prvom forumu civilnog društva, dok su novinari iz Srbije konstatovali da u njihovoj zemlji nema slobode medija.

 

Učesnici radionice „Mediji i novinarstvo na Zapadnom Balkanu“, u okviru Foruma civilnog društva, smatraju da se „sve promenilo, a sve je ostalo isto“.

Prema njihovoj oceni, mediji bi trebalo da budu transparentni, kao i svi drugi poslovi.

Mora se shvatiti da su evropske integracije tu da transformišu društvo, ali na medije ne mogu mnogo uticati, ukazano je u raspravi i to ilustrovano situacijom u Mađarskoj.

Radna prava novinara su ugrožena, suočeni su sa niskim platama, pretnjama, ali su u najlošijoj poziciji građani, jer ne dobijaju kredibilne informacije, konstovano je u raspravi.

Arman Fazlić iz Udruženja novinara BIH ocenio je da se novinari suočavaju sa snažnim političkim pritiscima, dok su mediji i novinari izloženi pretnjama i napadima.

Fazlić je ukazao da je medijsko tržište BIH podeljeno po entitetima, a lošoj situaciji doprinose i podeljenost marketinškog tržišta, nedostatak zakona o oglašavanju i transparentnosti vlasništva.

Imamo problem ogromnih dugova javnog servisa, jer dva entiteta ne plaćaju za BHRT, rekao je Fazlić.

Glavni i odgovorni urednik agencije Beta i potpredsednik NUNS Dragan Janjić smatra da su u Srbiji tabloidi i televizije pod uticajem vlasti postali mejnstrim mediji, koji šire antievropske ideje.

Janjić je predočio i da vlast te medije koristi kao alat protiv medija koji nisu pod njenim uticajem.