Tekstovi iz kategorije: Vruće teme

Gardijan: Kako je Margaret Tačer zaradila na ratu u Zalivu

 

BRITAIN-POLITICS-THATCHER-OBIT-FILES

Vlada bivše britanske premijerke Margaret Tačer iskoristila je iračku invaziju na Kuvajt kao „izuzetnu priliku“ da prodaje oružje u Zalivu, piše “Gardijan”.

Tajni dokumenti koje je objavila Nacionalna Arhiva Britanije otkrivaju kako su uoči izbijanja zalivskog rata 1990. godine, ministri i državni službenici žurili da osiguraju da britanski proizvođači oružja mogu da iskoriste predviđeni porast za potražnjom vojnog naoružanja.

Kako prenosi “Gardijan”, dokumenta uključuju poverljive izveštaje Alana Klarka, tadašnjeg ministra u odeljenju za nabavke, odbranu i trgovinu, koje je slao Margaret Tačer, dok je obilazio Zalivske zemlje uoči rata.

U pismu označenom kao „tajna“, napisanom 19. avgusta 1990. godine, nekoliko dana nakon što su snage Sadama Huseina napale Kuvajt, Klark je napisao privatni izveštaj Margaret Tačer, u kojem je opisao očekivan odgovor SAD i njenih saveznika kao „jedinstvenu priliku“ za organizaciju za odbrambene izvozne usluge, piše Gardijan.

REM: Ćićolina je nevina

cicolinaAutor: Ivana Pavlović

Nekome može da bude donekle razumljivo zašto REM u poslednja dva izborna ciklusa ne želi da reaguje na dominaciju jednog kandidata u predizbornom programu, ali kako objasniti potpunu inertnost u slučaju banalne golotinje u jutarnjem programu? Osim da Savet REM – pod 1. ne želi uopšte da radi svoj posao iako mu služba za monitoring dostavlja precizne izveštaje sa prekršenim članovima zakona ili pod 2. želi da zaštiti TV Happy, odnosno nečiji privatni interes, jer se javni očito već godinama zanemaruje.

Kad porno zvezda Ćićolina u jutarnjem programu TV Happy podigne majicu i pokaže grudi taj čin za Regulatorno telo za elekotronske medije ima malo veću težinu nego kad Aleksandar Vučić uoči izbora, na toj istoj televiziju, jedini od svih predsedničkih kandidata gostuje sa roditeljima, priča o svom detinjstvu, ali i protivnicima koji ne mogu da mu odgovore.

U prvom slučaju je Savet REM, nakon pritužbe Istinomera, najpre pokrenuo postupak da bi zatim odustao jer posledice nagih ženskih grudi nisu ozbiljne. U drugom slučaju, baš kao i povodom još mnogo pritužbi građana i opozicionih stranaka na račun svoje zastupljenosti tokom predizbornog programa, REM je smatrao da nema ni osnova da se pokrene postupak za izricanje mera.

Iako deluje da je neumesno porediti grudi porno zvezde sa protežiranjem jednog kandidata, to je u stvari ogoljena slika nerada, pasivnosti i institucionalnog urušavanja ovog nezavisnog tela koje, ne samo da ne reaguje na očite primere kršenja propisa o predizbornom sadržaju u prethodna dva izborna ciklusa 2016. i 2017, već žmuri i na uslovno benigne erotske sadržaje koji se emituju kad im vreme nije.

Dakle, poenta našeg bavljenja „incidentom” sa Ćićolinom nije malograđansko moralisanje zbog navodnog stresa maloletnika kad im se za ekran gratis zalepe dojke ove poznate porno glumice i bivše italijanske poslanice, već još jedna potvrda da se REM, bez obzira na sadržaj pritužbe (izbori ili golotinja), dosledno uzdržava od obavljanja svojih dužnosti prema emiterima poput TV Happy, koji konstantno krše medijske zakone.

Etika: Tužilaštvo ODBACILO krivičnu prijavu protiv urednika Informera i Pinka

I pored toga što su u tekstovima Informera, na Televiziji Pink i drugim medijima bez dokaza optuživani za najteža krivična dela, tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu uglednih novinara, aktivista i umetnika i odbilo da vodi postupak po službenoj dužnosti. Oštećeni uložili prigovor na ovakvu odluku

Više od 14 meseci nakon što je Informer objavio seriju tekstova u kojima je pojedine javne ličnosti optužio za zaveru protiv vlasti i nasilno rušenje ustavnog poretka, Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivičnu prijavu protiv glavnog urednika Informera Dragana J. Vučićevića, glavnog urednika Televizije Pink Željka Mitrovića i urednika drugih medija uključenih u ovu kampanju.

U obaveštenju koje je potpisao zamenik javnog tužioca Aleksandar Momčilović kaže se da je krivična prijava odbačena zato što „nema osnovane sumnje da su prijavljena lica izvršila navedena krivična dela niti pak neko drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, već se eventualno radi o krivičnom delu uvreda“.

Ilir Gaši, Antonela Riha, advokat Miloš Stojković, Tamara Skrozza i Vukašin Obradović ispred Palate pravde u vreme podnošenja krivične prijave. Foto: Perica Gunjić / Cenzolovka

Ilir Gaši, Antonela Riha, advokat Miloš Stojković, Tamara Skrozza i Vukašin Obradović ispred Palate pravde u vreme podnošenja krivične prijave. Foto: Perica Gunjić / Cenzolovka

Povezane priče

Krivična prijava protiv urednika Pinka, Informera, Pravde i Zavetnika

Kratak prilog za biografiju DJV

Skrozza: Tabloidi nisu jedini problem

Tim povodom, potpisnici krivične prijave – Vukašin Obradović, tadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Ilir Gaši, direktor Slavko Ćuruvija fondacije, novinarke Antonela Riha i Tamara Skrozza i glumci Sergej i Branislav Trifunović – uputili su Apelacionom javnom tužilaštvu prigovor na ovu odluku i izdali saopštenje u kojem podsećaju da su bez ikakvih dokaza optuženi za učešće u zaveri za nasilno rušenje ustavnog poretka, da su dovedeni u vezu sa „stranim agenturama“, pokušajem stvaranja haosa u zemlji, pa čak i u vezu sa „ubijanjem Vučića“, kako se navodi u tekstovima Informera i drugim medijima koji su ovakve ili slične stavove prenosili, kao što su TV Pink ili portali Pravda i Zavetnici.

Ovo su NAJPOZNATIJE afere prisluškivanja koje su POTRESLE svet

richard-nixon-Watergate-620x350 Pripremila: Gordana Radisavljević – Jočić

Votergejt više od 40 godina predstavlja najveću aferu prisluškivanja. Mnogi je uzimaju kao pobedu hrabrosti novinara “Vašington posta” Boba Vudvorda i Karla Bernstina nad moćnim političkim establišmentom. Skoro trideset godina kasnije ispostaviće se da im je Mark Felt, drugi čovek Federalnog istražnog biroa, u maniru špijunskog trilera, pomogao tako što im je davao kratke putokaze i nagoveštaje o detaljima operacije prisluškivanja, koja je vođena iz Niksonove Republikanske stranke.

Skandal je izbio kada je ustanovljeno da je uhapšenih petoro provalnika u kancelarije Demokratske stranke u hotelu Votergejt u Vašingtonu 17. juna 1972. godine, povezano sa Niksonovim izbornim štabom i da su da su tražili kompromitujuće materijale o njegovim političkim suparnicima. Istragu je započeo FBI, ali je ona kasnije prešla u nadležnost ”Votergejt komiteta” koji je obrazovao Senat SAD. Ispostavilo da je ova provala bila samo jedna u nizu nelegalnih aktivnosti, koje su obuhvatale zastrašivanje, političku špijunažu i sabotiranje.

Iako je Nikson demantovao da je unapred znao za planove o provali, 18-minutni prekid snimka sastanka u Beloj kući posle Votergejta je izazvao sumnju da se nešto prikriva. Nakon dve godine istrage protiv predsednika ustanovljeno je da je on znao za trake koje su snimane prilikom prisluškivanja demokrata. Deset dana nakon završetka istrage, suočen s mogućošću opoziva i podizanja optužnice protiv njega, Nikson je 9. avgusta 1974. podneo ostavku koja je stupila na snagu sledećeg dana i povukao se u rodnu Kaliforniju.

Njegov naslednik Džerald Ford je potpisao pomilovanje za Niksona nakon što je ovaj predao predsedničku funkciju. Vudvord i Bernstin napisali su 1974. knjigu o ovoj aferi sa nazivom ‘‘Svi predsednikovi ljudi”, po kojoj je snimljen i film sa Robert Redford i Dastin Hofman u glavnim ulogama.

Mnogo je teorija o tome šta je pravi razlog za upad u Votergejt. Po jednoj od njih , FBI je samo iskoristio “Vašington post” da uništi predsednika Niksona, koji je do smrti tvrdio da je nevin.