Gardijan: Kako je Margaret Tačer zaradila na ratu u Zalivu

 

BRITAIN-POLITICS-THATCHER-OBIT-FILES

Vlada bivše britanske premijerke Margaret Tačer iskoristila je iračku invaziju na Kuvajt kao „izuzetnu priliku“ da prodaje oružje u Zalivu, piše “Gardijan”.

Tajni dokumenti koje je objavila Nacionalna Arhiva Britanije otkrivaju kako su uoči izbijanja zalivskog rata 1990. godine, ministri i državni službenici žurili da osiguraju da britanski proizvođači oružja mogu da iskoriste predviđeni porast za potražnjom vojnog naoružanja.

Kako prenosi “Gardijan”, dokumenta uključuju poverljive izveštaje Alana Klarka, tadašnjeg ministra u odeljenju za nabavke, odbranu i trgovinu, koje je slao Margaret Tačer, dok je obilazio Zalivske zemlje uoči rata.

U pismu označenom kao „tajna“, napisanom 19. avgusta 1990. godine, nekoliko dana nakon što su snage Sadama Huseina napale Kuvajt, Klark je napisao privatni izveštaj Margaret Tačer, u kojem je opisao očekivan odgovor SAD i njenih saveznika kao „jedinstvenu priliku“ za organizaciju za odbrambene izvozne usluge, piše Gardijan.

Najnoviji godišnji izveštaji iz pokazuju da je Velika Britanija dobila prošle godine ugovor vredan šest milijardi funti, što je devet odsto svetskog tržišta, a polovina ukupne prodaje je namenjena Bliskom istoku.

Tokom 10 godina, izveštaj rangira Veliku Britaniju kao drugog najveceg dilera oružjem u svetu, iza Amerike, piše Gardijan.

Margaret Tacer

Uspon i pad “Čelične ledi”

Margaret Hilda Tačer, baronesa Tačer (1925-2013), bila je prva žena premijer vodila je britanske konzervativce kroz tri izborne pobede vladajući od 1979. do 1990, što je najduži kontinuirani period na vlasti britanskog premijera od početka 19. veka. ).

Kćerka bakalina čelične odlučnosti bila je podjednako voljena i omrznuta dok je lomila sindikate i privatizovala široka područja industrije što joj je donelo nadimak “Čelična lejdi”, po kome je i danas pamte.

Trajne slike njenog perioda na vlasti biće one o konfliktima: veliki sukobi policije sa sindikatima rudara, ona na tenku sa belom maramom, dim koji se uzdiže iznad Trafalgar skvera tokom nereda zbog nepopularnog lokalnog poreza koji je vodio njenom kraju.

„Dama nije za okretanje“, ostalo je upamćeno njeno obraćanje sopstvenoj stranci koja je tražila da malo ublaži svoju politiku. Drugi koji bi joj stali na put, posebno u Evropi, bili su na meti poražavajućih napada nazvanih „tašnjarenje“ po crnoj kožnoj tašni koju je stalno nosila. Njen privatni kredo, zasnovan na takmičenju, privatnoj inicijativi, štedljivosti i osloncu na samog sebe, pretvorio se u političku filozofiju poznatu kao „tačerizam“.

Na vrhuncu svoje moći, njena popularnost učinila ju je jednom od najpoznatijih ličnosti Zapada. Radoholik, svoj radni dan od 18 sati završavala je čašom viskija.

Tačerova je otvorila eru „narodnog kapitalizma“ omogućavajući da 68 odsto Britanaca postanu vlasnici kuća dok je jedan od pet postao akcionar.

„Napuštamo Dauning strit poslednji put posle jedanaest i po divnih godina i veoma smo srećni da Ujedinjeno Kraljevstvo ostavljamo u mnogo, mnogo boljem stanju nego kada smo ovde došli“, rekla je sa suzama u očima.