Napoleon: Sedam zanimljivih činjenica o francuskom caru

Napoleon prelazi Alpe, rad Žak Luja Davida. Na kamenju su ispisana imena Napoleon, Hanibal i Karlo Veliki

„Napoleon prelazi Alpe“, rad Žak Luja Davida. Na kamenju su ispisana imena Napoleon, Hanibal i Karlo Veliki

 

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Fotografije: sr.Wikipedia.org

15. avgusta 1769. u Ajačiju, na Korzici, rođen je francuski vojskovođa i car Napoleon Bonaparta, čiji su ratni uspesi omogućili političku i ekonomsku prevlast Francuske nad većim delom Evrope. Da će jednog dana biti veliki vojskovođa pred kojim će drhtati Evropa videlo se još dok je Napoleon Bonaparta provodio svoje bežbrižne tinejdžerske dane na rodnoj Korziki. Kada je 1783. godine visok sneg pokrio brda malenog ostrva u neposrednoj blizini Italije, bila je nemoguća bilo kakva igra napolju. Četrnaestogodišnji Napoleon je bio prisiljen da vreme provodi sa bučnim drugovima u kući. Jednog dana ubedio ih je da lopatama i pijucima u snegu naprave tvrđavu koju će jedna grupa napadati, a druga braniti. Predlog je bio tako primamljiv da se nije mogao odbiti. Ne treba naglašavati da je predvodio grupu hrabrih osvajača ledene tvrđave i da je to bila njegova prva pobeda na bojnom polju.

General sa 24 godine

Kao dete siromašnog korzičkog plemića školovao se na francuskoj vojnoj akademiji. Početak Francuske revolucije dočekao je sa činom artiljerijskog kapetana. Strpljivo je vrebao priliku koja će ga dovesti do slave. Ubrzo mu se ukazala. Naime, grad Tulon nije prihvatio Francusku Republiku. Napoleon je 1793. godine dobio zadatak da komanduje opsadom grada umesto ranjenog generala. Za dobro obavljen zadatak unapređene je ni više ni manje u čin brigadnog generala. Tada je imao 24 godine.

Žozefina

I neustrašivi Napoleon je imao svoju muzu.I dok su drugi drhtali pred njim, on je sve svoje ratne pohode vodio da bi zadivio jenu ženu. Zvala se Žozefina de Boarne. Na venčanju joj je pokloni ogrlicu na kojoj je bilo ispisano “Sudbina”, a on je kao poklon dobio komandu nad Alpskom armijom. Njegovi saborci pričali su da nije prošao ni jedan dan na bojnom polju, a da on ne pogleda njen minijaturni portret. Govorio je da je Žozefina na čelu francuskih armija koje on vodi u pobedu.

 

Krunisanje Napoleona, ovekovečio Žak Luj David.

Krunisanje Napoleona, ovekovečio Žak Luj David.

Krunisao sam sebe

U čuvenoj bitci kod Marenga do nogu je potukao daleko nadmoćnije Austrijance i nastavio put kao Beču. Kada se sa svojim trupama približio 100 kilometara Beču, Austrijanci su morali da pristanu na njegove uslove primirja. Sledili su mnogi slavni pohodi. Njegovi vojni uspesi i naglo stečena popularnost učinili su ga favoritom političara i narodnih masa. Zato se niko nije bunio kada je izvršio državni udar i sebe proglasio doživotnim prvim konzulom. Ekscentričan kakav je bio sam je carsku krunu stavio na svoju i Žozefininu glavu.

Razočarani Betoven

Ludvig van Betoven, bio je oduševljen idejama francuske revolucije, a naročito Napleonom koji je njene ideje širio po Evropi. Betoven je 1804. godine komponovao Treću simfoniju koju je nazvao «Bonaparta». Ali kada je neposredno pred njeno izvođenje čuo da se krunisao za cara razočarao se. Betoven je besno pocepao posvetu i na notama napisao «Eroika», što u prevodu znači «pobeda».

Francuzi u Moskvi

Francuzi u Moskvi

Zapaljena Moskva

U osvajanje Rusije Napoleon je poveo 610 000 vojnika. Bila je to najveća vojna i osvajačka avantura do tada.Umesto da pruže otpor Rusi su se povlačili paleći sela. Kada su Francuzi najzad umarširali u Moskvu imali su šta da vide.Grad je goreo. Ruski vojnici su ga pre nego što su se povukli zapalili. Glad, ruska zima i povremeni gerilski napadi ruske vojske uništili su francusku vojsku. Napoleon se kući vratio sa samo 5000 ljudi.

Vladavina od 100 dana

Bio je primoran da se odrekne prestola. Protivnici su ga 1814. prognali na ostrvo Elbu.Nepunih godinu dana kasnije Napoleon je još jednom okupio pristalice i zaplovio ka Francuskoj. Međutim, na prestolu se zadržao svega 100 dana. Posle poraza kod Vaterloa, po drugi put je primoran da ode u izgnanstvo. Englezi su mu ovoga puta za novi dom izabrali  Sv. Jelenu, usamljeno ostrvo u južnom delu Atlantskog okeana.

Kip Napoleona u Palati invalida sa očima na francuskoj zastavi

Kip Napoleona u Palati invalida sa očima ka francuskoj zastavi

Smrt obavijena misterijom

Umro je u 51. godini od raka na želucu. Napoleon ne bi bio to što jeste da i posle smrti nije nastavio da izaziva teorije zavere. Kružile su priče da je otrovan, da je umesto njega sahranjen neko drugi… Međutim, savremenim metodama utvrđeno je da je umro prirodnom smrću.

Devetnaest godina kasnije njegovi posmrtni ostaci su preneseni u Pariz na zahtev kralja Luja-Filipa. Položeni su u Domu Invalida, gde se i danas nalaze. Sarkofag je tako postavljen da posetioci koji žele da ga vide moraju da načine pokret kao da se klanjaju.