Gardijan: Kako je Margaret Tačer zaradila na ratu u Zalivu

 

BRITAIN-POLITICS-THATCHER-OBIT-FILES

Vlada bivše britanske premijerke Margaret Tačer iskoristila je iračku invaziju na Kuvajt kao „izuzetnu priliku“ da prodaje oružje u Zalivu, piše “Gardijan”.

Tajni dokumenti koje je objavila Nacionalna Arhiva Britanije otkrivaju kako su uoči izbijanja zalivskog rata 1990. godine, ministri i državni službenici žurili da osiguraju da britanski proizvođači oružja mogu da iskoriste predviđeni porast za potražnjom vojnog naoružanja.

Kako prenosi “Gardijan”, dokumenta uključuju poverljive izveštaje Alana Klarka, tadašnjeg ministra u odeljenju za nabavke, odbranu i trgovinu, koje je slao Margaret Tačer, dok je obilazio Zalivske zemlje uoči rata.

U pismu označenom kao „tajna“, napisanom 19. avgusta 1990. godine, nekoliko dana nakon što su snage Sadama Huseina napale Kuvajt, Klark je napisao privatni izveštaj Margaret Tačer, u kojem je opisao očekivan odgovor SAD i njenih saveznika kao „jedinstvenu priliku“ za organizaciju za odbrambene izvozne usluge, piše Gardijan.

Ispod ledene kore otkriven 91 vulkan

ledena kora

Fotografija: Reuters/Alister Doyle

Naučnici Univerziteta Edinburg otkrili su najveće vulkansko područje na Zemlji, 91 vulkan, koje se nalazi dva kilometra ispod površine ledene kore koja pokriva zapadni Antarktik.

Oni su koristili radar koji „vidi“ kroz led i zaprepastili se brojem vulkana koje su pronašli – 91 do sada nepoznat vulkan, uz 47 otkrivenih u ranijim istraživanjima prošlog stoleća.

Ovaj pronalazak zasenjuje vulkansko područje istočne Afrike, gde se nalaze poznati vulkani Najiragongo, Kilimanđaro, Longonot i ostali aktivni vulkani.

Novootkriveni vulkani visoki su od stotinu metara do 3.850 metara. Svi su prekriveni ledom, koji u ovom području leži u slojevima debelim više od četiri kilometra.

Stručnjak za glečere Robert Bingam, jedan od autora studije, ukazao je u Guardijanu na zabrinjavajući trend: „Većina vulkanizma koji se događa u svetu trenutno je u regijama koje su tek nedavno izgubile svoj ledeni pokrov, nakon kraja poslednjeg ledenog doba. U ta se mesta ubrajaju Island i Aljaska.“

„Prema teoriji, to se događa jer bez ledenih pokrova na njima javlja se opuštanje pritiska vulkana na tom području i oni postaju aktivniji“, objasnio je Bingam.

Ukoliko dođe do erupcije, vulkani bi mogli otopiti led koji bi iscurio u okean i povisio nivo mora

Izvor: N1

 

Konkurs za „Pravoslavlјe na internetu“

pravoslavlje-na-internetu-wide-jpg_660x330

Društvo lјubitelјa fotografije, filmskih i video ostvarenja „Beofoto“ u Beočinu raspisalo je konkurs za učešće na 12. Međunarodnoj izložbi fotografija „Pravoslavlјe na internetu“.

Otvaranje postavke sa pravoslavnom tematikom zakazano je za 11. novembar, a rok za slanje radova je 9. oktobar, saopštili su organizatori.

Potrebno je poslati do pet fotografija u elektronskom obliku, formata 20×30 cm (20,3×30,5) u 300 dpi. Pravo učešća imaju radovi koji su prethodno objavlјeni na bilo kojoj internet adresi. Fotografije se šalјu na mejl adresu ademovski@gmail.com, navodi se u saopštenju.

Žiri Foto kino i video saveza Vojvodine od prihvaćenih radova izabraće one koji će se naći u katalogu i na 12. izložbi.

Priznanja i pohvale biće dodelјena u pojedinačnoj konkurenciji i za kolekciju, kao i nagrada „Sava Dragojlović“ (ustanovlјena 2014. godine) za najbolјu fotografiju domaćeg autora u izboru žirija organizatora, zaklјučeno je u saopštenju.

Ova tradicionalna smotra fotografija sa pravoslavnim motivima, koja se organizuje pod pokrovitelјstvom Opštine Beočin, prvi put je održana 2006. godine, a priređuje se u slavu sv. ispovednika Varnave Nastića, vladike hvostanskog i beočinskog.

 

Izvor: RTV

 

Zašto je čitanje efikasnije od slušanja muzike, šetnje ili tople šolje čaja

citanje-profimedijaČitanje se povezuje sa srećom. Novije istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Consumer Psycology pokazuje da nas knjige čine srećnijima jer pomažu da bolje razumemo događaje i situacije koje smo proživeli u životu i naučimo da ih cenimo

Čitanje knjiga je korisna aktivnost koju bi trebalo negovati od malih nogu jer bitno utiče na kvalitet života, ali i na naš osećaj zadovoljstva. Naučnici su utvrdili da čitanje stimuliše određene neurološke regije u mozgu, pa ono što smo pročitali pamtimo kao preživljeno iskustvo.

Istraživači u Španiji otkrili su da čitanje reči „cimet“ aktivira regije mozga odgovorne za osećaj mirisa. Francuski istraživači otkrili su da čitanje o određenim aktivnostima podstiče motorni korteks, odnosno pokretni deo mozga. Ako pročitate rečenicu: „Pavle je nogom šutnuo loptu“, doživećete to kao nešto što ste proživeli. To nam pomaže da u situacijama koje još nismo doživeli možemo lakše da procenimo šta bi moglo da se dogodi, odnosno pomaže da reagujemo spremno, iako nam je ishod situacije u potpunosti nepoznat.

Čitanje obogaćuje naša iskustva. I ne samo to, stručnjaci poručuju da čitanje stručne literature, fikcije i književnih dela pomaže u izgradnji razumevanja prema događajima i osećajima koje proživljavamo – bolje razumemo ljude kojima smo svakodnevno okruženi.