19. SEMPL: U fokusu odvažnost, veština i znanje

SEMPL_19

Disruptivni poslovni modeli i tehnologije nezadrživo prodiru u sve grane privrede. Kako se na »novu svakodnevnicu« odaziva medijsko-komunikaciona grana, pitanje je kojem će se posvetiti 19. konferencija medijskih trendova SEMPL. Simbolično, SEMPL to reflektuje i kroz svoje novo ruho, za koje je i ove godine zaslužna kreativna agencija Futura DDB.

 Ljubljana, 27. aprila 2017. – Konferencija medijskih trendova SEMPL, koja će se održati 23. i 24. novembra u hotelu GH Bernardin u Portorožu, već devetnaestu godinu zaredom, okupiće na jednom mestu rukovodioce marketinga i marketinške komunikacije, brend menadžere, prodavce oglasnog prostora u medijima, medijske planere i stratege, advertajzing kreativce i sve one koji utiru put medijskim trendovima i uspešno ih implementiraju.

Investicija sa visokom dodatnom vrednošću

Kao što naglašava Valerija Prevolšek, predsednica SEMPL-a i direktorka Media Pool-a, SEMPL već dugo ne predstavlja samo druženje na slovenačkoj obali, već investiciju sa visokom dodatnom vrednošću. „I ove godine ćemo opravdati ugled jednog od programski najkvalitetnijih događaja u ovom delu Evrope i pobrinućemo se da odemo iz Portoroža ne samo umorni od dobre zabave, nego – pre svega – sa novim znanjima, puno sklopljenih poznanstava i prikupljenih ideja. Ako vam je znanje bitno, onda se i ove godine pridružite SEMPL-u!“, kaže Prevolšekova o iskustvima koje nudi SEMPL.

Čudesni svet papirnih lutki: „Obucite Cicu“

5582c6e3-2544-465e-811d-28c1b0765237-cica10-690x480

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

 

 

 

Prva papirna lutka štampana je 1810. godine u Londonu, a među prvim je bila ona sa likom kraljice Viktorije. Engleska lutka, kako je bio naziv prve papirnate lutkice, dolazila je sa nekoliko odevnih predmeta u vidu korseta i slojevitih podsuknji, a trend papirne zabave proširio se i na ostatak Evrope, najpre Nemačku. Smatra se da je najveći proizvođač u Velikoj Britaniji bila kompanija S&J Fuller sa svojom ručno oslikanom lutkicom Little Fanny. 1828. izdavačka kuća McLoughlin Brothers je postala najpoznatiji proizvođač papirnih lutki u Americi a potom i svetu. Ovaj časopis nije nastavio sa štampanjem lutki ali je dao ideju svim potonjim ženskim magazinima koji su se bacili na papirnu modu. Jeftine lutke su omogućavale bezgraničnu zabavu a obožavali su ih svi uzrasti.

Međutim, prava eksplozija papirnih lutkica počela je oko 1900. godine pojavom ženskih časopisa i časopisa za decu. Objavljivane su u crno-beloj verziji tako da su deca mogla prvo da ih oboje, a zatim izrežu i igraju se njima. Papirne igračke nisu bile skupe i bile su dostupne svima. Devojčice su se igrale sa njima kao što su se igrale njihove majke i bake. Uz pomoć papirnih lutaka mnoge od njih su učile o oblačenju u različitim prilikama, a mi danas možemo da pratimo i kako su se moda i stil menjali kroz decenije. Papirne lutke su svojom pojavom postale prava senzacija, zabava za sve generacije i polove, a setovi u zasebnim kutijama bili su skupi i prava retkost i mogli su da ih priušte samo bogatiji. U ratno vreme deca su lutkice oblačila u uniforme. U doba socijalizma štampani su blokovi sa lutkama koje je trebalo iseći i u obući u nošnje naroda i narodnosti. Veliku popularnost u Srbiji papirne lutke su stekle sedamdesetih, kada je u Politikinom zabavniku objavljena rubrika Obucite Cicu.

Nikad ugroženija sloboda medija u svetu, Srbija na 66. mestu

Beograd ; ulica ; novine ; sstampa

 

 

PARIZ  - Organizacija „Reporteri bez granica” objavila je danas Indeks slobode medija u svetu 2017, u kojem upozorava da sloboda medija nikada nije bila ugroženija nego što je danas, a Srbija je na toj listi na 66. mestu od ukupno 180 zemalјa rangiranih po stepenu slobode medija.

Srbija je ove godine u Izveštaju zabeležila pad od sedam mesta u odnosu na prethodnu, a Hrvatska je na najnovijoj listi opala za 11 mesta i sada je na 74. mestu.

Ova organizacija je ocenila da mediji u Srbiji rade pod finansijskim i uredničkim pritiskom, a da su na meti kritike vlade mediji koji kritički pišu o njenom radu, a često, kako taksativno navode, medijske grupe BIRN i CINS, kao i dnevni list „Danas” i nedelјnik „Vreme”, te da medijski zakoni „nikada nisu stupili na snagu”.

U regionu je Crna Gora isto rangirana kao i prošle godine, odnosno na 106. mestu, Kosovo koje je razmatrano zasebno je na 82. mestu, a BiH je na 65. mestu.

Iz regionalnog proseka iskače Slovenija, sa 37. pozicijom.

U izveštaju se ocenjuje da je, na globalnom planu, u zemlјama EU i Balkana sloboda medija i dalјe najveća, mada je regionalni pokazatelј ukupnog nivoa prisila i kršenja slobode medija zabeležio najveći porast u protekloj godini – za 3,8 odsto.

Skoro dve trećine zemalјa, međutim, zabeležilo je pogoršanje situacije kad je reč o slobodi medija, dok je izvestan broj zemlјa u kojima je stanje bilo dobro ili prilično dobro – opao na listi za više od dva procenta.

Sonja Đekić: “Kosma”- život pretvoren u zvuke FM frekvencija

SonjaDjekic

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić, Fotografije: iz filma i privatna arhiva

 

 

 

 

Zvuk radio-emisija putuje preko opustelih predela i napuštenih kuća probijajući barijere nepremostive za njihove slušaoce. Od kada je osnovana 2003. godine, radijska mreža Kosma je duže od decenije bila jedina veza između izolovanih srpskih sredina na Kosovu i Metohiji. Život pretvoren u zvuke FM frekvencija, sagledan ušima radija kroz glasove onih koji su bez glasa i postojanja u zvaničnim medijima. U rasponu od jednostavne svakodnevice do fantastičnih prizora žive tradicije koja ponire iz najdubljih i najlepših slojeva vremena, prostora i ljudskog iskustva. Radio-programi koji glasom i muzikom svedoče o svakodnevici, ljudskim vezama, važnim događajima i prisustvu nade.

Sonje Đekić (u vreme rada na filmu –  Blagojević) scenaristkinja, snimateljka i rediteljka dugometražnog dokumentarnog filma Kosma krenula je tragom radio signala, odlazila je sa svojom kamerom svuda gde ga je bilo, od jedne do druge radio stanice, put raznih predela,  sve do kuća u kojima se sluša program. Film Kosma premijeru je imao 2013. godine, učestvovao je na 50 festivala širom sveta i osvojio je 10 nagrada, a nedavno je po prvi put prikazan i na nacionalnoj televiziji. Intervju sa rediteljkom vodili smo još 2013. godine, neposredno posle bioskopske premijere u Sava Centru.

Prizor iz filma:

„Kosma“: Novinarka u KiM radiju

Ko su junaci vašeg filma?

- Pet radio stanica raspoređenih u različitim delovima Kosova i Metohije. Kosma mreža je jedina prozvodna delatnost svih srpskih sredina na ovom prostoru. Stalno radi na obrazovanju i osposobljavanju mladih kadrova; opstanak im je neizvestan, jer nisu ni na čijem „platnom spisku“ – finansiraju se pisanjem projekata i traženjem donacija. Okosnicu saradnje ove mreže čini zajednička informativna emisija u trajanju od pola sata – Kosma dnevnik, koju svakodnevno u 17 časova prati blizu 60.000 slušalaca.