Deset godina rada Izdavačke kuće Arhipelag

Gojko Bozovic 2

 

 

Izdavačka kuća Arhipelag obeležava deset godina uspešnog rada. Osnovana pre tačno deset godina, 15. maja 2017, ova izdavačka kuća je u proteklom periodu objavila preko 500 visokokvalitetnih knjiga (u ukupnom tiražu od preko 600 hiljada primeraka) iz oblasti srpske i svetske književnosti, fiolozofije i sociologije, političke teorije i istoriografije, psihologije i ekonomije.

Najpoznatiji kao izdavač vrhunske savremene književnosti, Arhipelag je ekskluzivni izdavač dela Danila Kiša za Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Arhipelag je i najaktivniji nacionalni izdavač edicije 100 slovenskih romana.

Izdavačka kuća Arhipelag je aktivan kulturni i izdavački projekat zasnovan na visokim kriterijumima u izboru knjiga, standardima profesionalnog izdavaštva, uređivački profilisanim bibliotekama, kao i na interaktivnom odnosu sa čitaocima. Arhipelag je definisan kao izdavač koji objavljuje knjige u znaku najuzbudljivije mašte i najboljeg znanja. Osnovni koncept Arhipelaga jeste da na tržištu proverava svoje ideje i da ih tu zastupa, a da mu, pri tome, kultura daje visoke kriterijume i dobru meru u svakodnevnom poslu.

U okviru izdavačke kuće deluje Klub čitalaca Arhipelag, jedna od najaktivnijih mreža čitalaca u Srbiji, dok u okviru sajta www.arhipelag.rs postoji i Arhipelag magazin, on-line magazin za književnost, kulturu i nove ideje.

SPC: Blic plasira laži i dezinformacije; Blic: Nećemo se oglašavati

patrijarsija_velika

Autor: J.Pešić

 

 

Na portalu Srpske pravoslavne crkve juče je objavlјeno saopštenje „Poruka Uredništvu ’Blica’: Jeftino ste se prodali!“ u kome se navodi da je medijska kampanja „u tabloidu ‘Blic’ zasnovana na izmišlјenoj vesti o mešanju Srpske pravoslavne Crkve u izbor budućeg predsednika Vlade Republike Srbije“.

Navedeno je da je „opštepoznato da u vreme mira pojedine snažne političke i ekonomske grupe nastoje da u drugim državama, radi ostvarenja svojih cilјeva i interesa, izvrše uticaj na centre odlučivanja, radi donošenja po njih povolјnih odluka, ali i da utiču na narod, na javno mnenje, po pravilu plasirajući laži, dezinformacije i razne opskurne sadržaje“ i dodaje se da „u Srbiji takav uticaj nesumnjivo ostvaruje nemačko-švajcarski medijski koncern Ringijer“.

SPC„Ova kampanja, u kojoj nema ni promila istine, traje već nekoliko dana. Učešća u prlјavoj izmišlјotini nisu pošteđeni ni Nјegova Svetost Patrijarh ni premijer Vučić. Potom se na virtuelnu scenu guraju SNS i izmišlјena ‘grupa konzervativnih episkopa’ koja, tobož, pokušava da spreči da ministarka Brnabić, zato što je gej (verovatno hoće da kažu da je lezbejka), bude predložena za premijera“, piše u sopštenju.

U saopštenju SPC-a navodi se da „’Blic’ za račun onih čiji su interesi suprotni interesima srpskog naroda i građana Srbije, služeći se lažima, pokušava da izvrši politički uticaj“.

O dnevnom listu „Blic“ , SPC navodi da je „pogan“, da su se „jefitno prodali“ i odgovorne lјude iz beogradskog lista poziva na „pokajanje“.

„Blic“ je objavio u petak da „Srpska Pravoslavna Crkva na sve načine pokušava da spreči mogućnost da ministarka državne uprave Ana Brnabić bude izabrana za novog premijera“.

Blic, logoPrema tvrdnjama tog lista i Brnabićeva je kandidat za novog predsednika Vlade, ali da „Srpska pravoslavna crkva lobira da Ana Brnabić ne bude premijer zato što je gej“.

UNS-u je redakcija „Blica“ rekla da se neće oglašavati povodom saopštenja Srpske pravoslavne crkve.

 

Izvor: UNS

Slaviša Lekić: Ni sedma, ni sila

slavisalekic

 

Nema u ovom času zanimanja koje je rizičnije od – novinarskog

Lepo je biti novinar.

 

 

Novinarstvo u Srbiji odavno nije ono što je nekad bilo: sila i to sedma. Danas više nije ni sedma i sve je manje sila.

Ali ja, opet, osećam ponos!

Mediji su u Srbiji danas suočeni sa nesigurnošću zbog brojnih izazova sa kojima se sreću: brutalna politizacija; finansijski i urednički pritisci; zastrašivanja novinara, suptilna i prikrivena cenzura; otvorena i gotovo beskompromisna autocenzura; problemi u sprovođenju medijskih zakona; rastuća koncentracija vlasništva u medijima… etc!

U situaciji kad je jedan čovek okupirao i monopolizovao gotovo kompletnu javnu scenu, eksploatišući je do krajnjih granica i kad vodeća stranka medije u Srbiji koriste kao sredstvo kreiranja javnog mnjenja u skladu sa svojim sebičnim interesima – nije lako biti novinar.

Izveštaji Reportera bez granica, Hjuman rajts voča, Fridom hausa i Istraživačkog centra Evropskog parlamenta svedoče da je situacija u medijima sve gora uz ocenu da novinari u Srbiji rade u „neprijateljskom okruženju“.

Nama, ovde, nije potrebno objašnjavati koliko je situacija u medijima loša. Ali da nije tih i takvih medija, da li bi saznali da nam je premijer i izabrani predsednik, da ne bude zabune – o jednoj ličnosti je reč, Dan pobede čestitao na – ruskom! Da li bi znali da će tvorac „vazduplohova“ biti nagrađen funkcijom prvog graditelja zemaljskih koridora? Ko bi vam dojavio da ubica premijera Zorana Đinđića, iz tame samice, smenjuje policajce? Kako bi doznali da neki ozbiljni ljudi, akademici, čak, u 2017. godini raspravljaju o kreacionizmu? Ko bi nas podsetio da su pre šest meseci u Jajincima otkrivene zalihe oružja atentatora kojih nema u istrazi koja se krije? Da li bi se setili godišnjice Savamale?

Kao što svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, tako i svako društvo ima medije po svojoj meri. Mediji su, prosto, ogledalo društvo. U zemlji u kojoj je etika degradirana do nivoa mane, tražiti samo od medija da se drže kodeksa – nepristojno je. U zemlji u kojoj vlada ambijent straha, tražiti samo od medija da se odupiru pritiscima, bez predrasuda, kritički i samokritički – nije fer. U zemlji u kojoj gotovo niko ne radi svoj postao, nekorektno je medijima nametati još i obavezu da edukuje javnost kako smelost i kritika nisu samo posao novinara, već svih nas i da se samo tako stvara društvo u kome javna kritička reč ne povlači neminovno i posledice.

Prekršena obaveza o privatizaciji Tanjuga, Politike i Večernjih novosti: Država kriva za stanje u medijima

mediji

Piše: K. Živanović, Danas

 

Uprkos najavi da će se povući iz medija, država to nije učinila, a posledice takve odluke najbolje se vide kroz situacije u kojima se nalaze Tanjug, Politika i Večernje novosti.

 

Tanjug zvanično ne postoji, iako i dalje radi pod nerazjašnjenim okolnostima, imovinsko-pravni odnosi u druge dve navedene medijske kuće i dalje su neraščišćeni, a nagomilani dugovi Večernjih novosti, za koje još nikom nije jasno ko je odgovoran i ko treba da ih reši, prete da ugase ovaj list.

- Država snosi odgovornost jer nije rasplela vlasničke odnose ni u Politici, ni u Novostima. Kad kažem država, mislim na Aleksandra Vučića – kaže za Danas bivša predsednica UNS-a i glavna i odgovorna urednica Politike, Ljiljana Smajlović, odgovarajući na pitanje ko je kriv zbog katastrofalne finansijske situacije u Večernjim novostima.

- Informacija je moć, a novinare Politike, Novosti i Tanjuga demorališe i obesnažuje neizvesnost u kojoj ih drže. Kad je vlasnik nepoznat, kad se godinama odugovlači sa rešenjima i sve drži u v.d. stanju, redakcijama se uskraćuje svaka autonomija a nezavisna uređivačka politika je samo fikcija. Takvi mediji postaju taoci političke volje na koju ne mogu da utiču, a kamoli da je kontrolišu, iako bi to morala da bude njihova prava uloga u društvu. Pojedinačni novinari se herojski odupiru, ali to su akcidenti koji ne menjaju ukupnu sliku – ističe Smajlović.

Upitana koliko se razlikuje situacija u Večernjim novostima od one u Politici i Tanjugu, s obzirom da je država upravljač, a da je od Tanjuga već „digla ruke“, naša sagovornica kaže da suštinske razlike nema.

- Situaciju u Politici bolje poznajem od one u Tanjugu i Novostima, ali nemam razloga da mislim da se u nečem bitnom razlikuju. Ove redakcije uništavaju loši menadžeri koji u javnosti nemaju nikakvog legitimiteta. Održavaju se na upravljačkim mestima zahvaljujući personalnoj lojalnosti državnoj vlasti, bez obzira na loš tretman zaposlenih i loše ukupne rezultate, za koje nikom, a najmanje novinarima, ne moraju da polažu račune. Društvo je na gubitku jer su to još uvek među najboljim srpskim redakcijama. Ali na ovaj način i državni kapital zapravo propada. Aleksandru Vučiću je preostalo veoma malo vremena da to propadanje zaustavi. Ako mu je to uopšte namera – upozorava Smajlović.

Direktor i glavni urednik kompanije Novosti, Ratko Dmitrović rekao je za Danas da su Novosti pred krahom zbog dugova starih više od pet godina, a da država, kao upravljač, jedina može da reši problem. Inače Novostima preti gašenje, upozorio je.