Inkluzivni mjuzikl „Crvene cipelice“ u Madlenijanumu

crvene cipelice

U cilju socijalne integracije i inkluzije dece i omladine sa smetnjama u razvoju, Udruženje za afirmaciju dečjeg stvaralaštva „Svitac“, uz podršku Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Dečijeg kulturnog centra Majdan, Opštine Savski venac i kompanije Total, izveli su 19. juna u Madlenijanumu inkluzivni mjuzikl „Crvene cipelice”.

Inkluzivni mjuzikl „Crvene cipelice“ rađen je po adaptaciji bajke „Čarobnjak iz Oza“, u režiji Ksenije Mirković. Publici se na sceni predstavlja 30-oro dece sa razvojnim smetnjama, uzrasta od osam do šesnaest godina, uz pomoć braće, sestara i drugara.

Važan partner na projektu je i francuska naftna kompanija Total, sa direktnim predstavništvom u Srbiji.

„Veliko nam je zadovoljstvo da se odazovemo na akcije ovog tipa. Nadamo se da smo svojim skromnim doprinosom učinili da rad članova udruženja ‘Svitac’ bude vidljiviji”, izjavila je Almila Acan Kahvecioglu, generalni direktor.

Prema rečima Ksenije Marković, rukovodioca projekta, cilj ovakvih akcija je socijalna i kulturna inkluzija dece sa smetnjama u razvoju, a odgovorno društvo je bitan činilac u tome. „Inkluzivan rad sa decom je dobio mnogo ozbiljniju notu i sve je više ljudi spremno da nam pomogne. Podrška koju dobijamo od državnih institucija i kompanija omogućava nam da nastavimo da razvijamo i promovišemo njihove talente“, zaključila je Marković.

U okviru projekta biće izvedeno deset predstava od juna do novembra, a ulaz je besplatan. Prvi program RTS-a ovaj projekat će emitovati u okviru dečjeg programa.

 

 

Dragan D. Milošević: Kako je održana prva Gitarijada u SFRJ

IMG_2644

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić,

Foto: privatna arhiva

 

Kada se 29, 30, 31. novembra 1965. u Večernjim novostima. pojavio oglas: Električari šansa redakciji se javio veliki broj majstora za električne uređaje  i raznih stručnjaka za struju koji su pomislili da se radi o oglasu za posao. Ko bi te 1966. pomislio da ugledni list, ustvari, poziva koji sviraju električnu muziku da se pirjave za prvu Gitarijadu?

Pokazaće se da se rokenrol svirao od Vardara do Triglava, da je socijalistička omladina i te kako pevala i igrala uz muziku sa zapada. U ono vreme ovakav događaj izazvao je određene kontroverze i razna, oprečna razmišljanja. U istoriji jugoslovenskog rokenrola ostaće zapisano da je za tri večeri bilo skoro 20.000 posetilaca a da se pri tome nije desio nijedan ozbiljan incident. Rok muzika već je postepeno utirala svoj put, a sa Gitarijadom vrata su se još više otvorila, tako da je jedna od posledica bila učestvovanje Elipsi, pobednika Gitarijade, u kulturno -umetničkom programu organizovanom za doček Štafete mladosti 25. maja 1966. Od tog momenta zeleno svetlo električarima bilo je upaljeno.

Na to vreme podseća izložba Električari šansa – 50 godina od prve Gitarijade u Beogradu koja je otvorena 17. juna u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije. Autor izložbe Dragan D. Milošević, istoričar zaposlen u Narodnoj biblioteci Srbije u razgovoru za portal Medijasfera otkriva vezu Gitarijade i Narodne biblioteke Srbije.

IMG_2664- Ništa nije slučajno, pa ni veza Narodne biblioteke Srbije, Gitarijade i istorije. Narodna biblioteka Srbije čuva kompletnu zaostavštinu Branibora Debeljkovića, umetničkog fotografa i jednog od osnivača moderne jugoslovenske fotografije, među kojima je i 56 originalnih fotografija sa Gitarijade. Usudiću se da kažem da sam pregledao pisanje skoro sve štampe iz tog vremena koja se, takođe, čuva u Narodnoj biblioteki Srbije. Lično, ja za sebe u šali kažem da sam propali rokenrol gitarista. Rođen sam 1966. tako da smo Gitarijada i ja vršnjaci. Tako sam spojivši svoj posao u Narodnoj biblioteci i ljubav prema muzici došao na ideju da organizujem ovu izložbu. Postavka obuhvata 10 tematskih panoa i nekoliko tablet računara na kojima sam uz pomoć dizajnera Branka Đukanovića, predstavio veliki materijal do koga sam došao. Pokušali smo da izimitiramo zidne novine iz šezdesetih godina prošlog veka, a opet smo 21. vek predstavili sa tablet računarima, kaže Milošević.

Od koga je potekla ideja  o organizaciji Gitarijade 1966.?

Celu priču pokrenula su čuvena novinarska imena iz Večernjih novosti: Jovan Hadži Kostić, Dragan Jelić, Branko Bosnić, Veca Mladenović, predovđeni glavnim i odgovornim urednikom Slobodanom Glumcem.

Naime, od 1956. u raznim časopisima u Jugoslaviji stidljivo počinju da se pojavljuju prvi tekstovi o novoj muzici sa zapada kao na nešto nemoralno i štetno, a zaludelo je mnoge mlade u Evropi. Korak po korak  kreću prve igranke na kojima se provuče neka rok melodija. 1960. i ‘61 donose prve svirke u Euridiki, Dadovu, ’62. nastaju Siluete, Elipse, Plamenih pet. Uvek sam se pitao: otkud to u Beogradu četvrtak kao dan za svirke? Sada, kada sam malo zakopao po rokenrol prošlosti, razjasnilo mi se – četvrkom su u Euridiki bile svirke, nekada i petkom, nedeljom obavezno igranke na Mašincu i na Tehnološkom fakultetu. I onda dolazi prva Gitarijada na Beogradskom sajmu.

Pismo iz Beča: Surfovanje u centru grada, bal Španske škole jahanja i modni vremeplov

Surferi na Svarcenbergplacu Copyright Stephan Knittel

Tekst: Ljuba ĐORĐEVIĆ

Fotografije: EurocommPR, Beograd

Beč ovog leta nudi obilje sadržaja. Ako se nađete u carskom gradu ne propustite Dunavski festival, najveći besplatni evropski festival pod vedrim nebom, izložbe „Fotografija kao inspiracija. Od Makarta do Klimta“ kao i „Šešir dole! Društvena istorija pokrivene glave“, koja vas vodi kroz svojevrsni modne vremeplov. Svratite do parka Burggarten na bal Španske dvorske škole jahanja gde ćete uživati u predstavi lipicanera. U vrelim predstojećim danima rashladite se surfuju na dasci na trgu Švarcenbergplac u centru grada! I to sve, uglavnom, gratis!

 Krajem juna, tačnije od 24. do 26. tradicionalno se održava Dunavski festival, najveća manifestacijua pod vedrim nebom, na kojem će nastupiti 1.500 domaćih i međunarodnih umetnika različitih muzičkih žanrova kao i kabaretista na 12 bina. Ovogodišnji moto festivala je „Najbolje stvari u životu su besplatne“. Ovaj festival pored zabavnog ima i humanitarni karakter.

Tako je protekle godine prodajom majica „Pokaži svoje srce“ austrijska humanitarna organizacija Folkshilfe sakupila 17.000 evra. Ove godine će se prodavati majice koje su napravila deca koja učestvuju u projektu „UčiLEO“ Radničko-samarićanskog saveza u Beču, a prihod od prodaje ide upravo ovom besplatnom projektu za pomoć u učenju.

Eto prilike da se sjajno zabavite, a i da pokažete svoju humanost!

Carl Johan Peyfuss Photoinstitut Bonartes

Šetnju umetničkim Bečom možete nastaviti, ako svratite do dvorca Belvedere, gde je od 17. juna postavljena izložba „Fotografija kao inspiracija. Od Makarta do Klimta“, koja se bavi nastankom nove  fotografske  umetnosti i slikarima koji su tokom 19. veka zakoračili u novu umetnost. Pronalazak fotografije 1839. godine izazvao je među umetnicima istovremeno divljenje i strah. Dok su se na primer portretisti s pravom pribojavali drastičnog slabljenja njihovog posla, ostali su otkrili brojne mogućnosti koje im je nudio novi medij.

Izložba se bavi temom koja se graniči sa tabuom. Dok je savremenicima bilo vrlo dobro poznato da su slikari od Hansa Makarta pa sve do članova umetničkog udruženja okupljenih oko Gustava Klimta gajili izrazitu ljubav prema fotografiji, što je bio slučaj i na bečkoj Akademiji, o tome se nakon 1900. godine više nije otvoreno govorilo. Otkrivanje  slikara kao fotografa i kolekcionara fotografija otvara novi pogled u dosad neslućen svet slika. Izložbu možete pogledati do 30. oktobra.

Izložba „Električari šansa! – 50 godina od prve Gitarijade u Beogradu“

plakat, umanjen

U petak, 17. juna 2016. godine u 13 časova, u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije biće otvarena izložba Električari šansa – 50 godina od prve Gitarijade u Beogradu . Autor izložbe je istoričar Dragan Milošević (NBS), a dizajner Branko Đukanović.

Posetiocima izložbe biće predstavljene fotografije sa Gitarijade iz legata Branibora Debeljkovića, koji se čuva u Narodnoj biblioteci Srbije, fotografije iz lične arhive Tomislava Peterneka, isečci iz dnevne i nedeljne štampe koji su pratili ovaj događaj u periodu od januara do marta 1966, kao i sačuvani zapisi Filmskih novosti. Zahvaljujući upotrebi najnovijih tehnologija, koje omogućavaju da  izložba dobijebude interaktivan segment, posetioci će moći slikom i zvukom da zakorače u šezdesete godine prošlog veka.

Izložbu će otvoriti: Zoran Simjanović, kompozitor i pobednik Gitarijade sa sastavom Elipse, Petar Janjatović, rok kritičar i novinar i Dragan Milošević, autor izložbe. Tom prilikom, nastupiće i mlada muzička grupa Drugo rođenje, koja će izvesti pesmu grupe Elipse i jednu sopstvenu kompoziciju.

Prva Gitarijada u Beogradu održana je početkom 1966. godine. Finalnoj smotri električara prethodila su dva polufinala koja su organozovana u Sportskoj hali Beogradskog sajma. Prvo polufinale bilo je 9. januara, a drugo 16. januara. Žiri je odabrao 25 vokalno-instrumentalnih sastava (VIS) koji su se plasirali u finale 13. februara.  Sastav Elipse bio je pobednik Gitarijade. Drugo mesto zauzele su Siluete, a treće je pripalo sastavu Plamenih pet.

U ono vreme ovakav događaj izazvao je određene kontroverze i razna, oprečna razmišljanja. Za tri večeri bilo je skoro 20.000 posetilaca a da se pri tome nije desio nijedan ozbiljan incident. Rok muzika već je postepeno utirala svoj put, a sa Gitarijadom vrata su se još više otvorila, tako da je jedna od posledica bila učestvovanje Elipsi, pobednika Gitarijade, u kulturno-umetničkom programu organizovanom za doček Štafete mladosti 25. maja 1966. Od tog momenta zeleno svetlo električarima bilo je upaljeno.

Povodom izložbe, u četvrtak, 23. juna  u 19 časova u Atrijumu biće održana tribina na kojoj će učestvovati: Nikola Nešković – urednik Radio Beograda i jedan od prvih radio disk-džokeja Jugoslavije, Zoran Simjanović – kompozitor i pobednik gitarijade, Slobodan Tišma – pisac i vođa grupe Senke, učesnik na Gitarijadi, a očekuje se i dolazak brojnih muzičari (Bojan Hreljac, Peđa Vranešević, Branislav Anđelović, Ilija Stanić, Branko Gluščević…).