Međunarodni festival igre u Beču

Foto-5_17_DadaMasilo_Giselle(c)JohnHogg_43

 

Tekst i fotografije: EurocommPR

Međunarodni festival igre u Beču „Impulstanc“ biće održan od 13. jula do 13. avgusta 2017. godine. Festival će otvoriti flamanski umetnik Jan Fabre u muzeju Leopold sa performansom „I am a Mistake“ („Ja sam greška“) u kojem slavi spajanje dva tela. Ovaj performans biće izveden samo jednom. U muzeju Leopold otvorena je i izložba „Stigmata – Actions & Performances 1976 – 2016“ koja je posvećena delu Jana Fabrea. Nakon zvaničnog otvaranja festivala biće održan besplatan koncert austrijske pop i rep muzičarke Mavi Feniks u pozorištu Burgteater.

Foto-1_17_MichaelLaub_FassbinderFaustandtheaAnimists(c)AstridEndruweit_05Publika će već drugog dana festivala imati priliku da pogleda jedan od vrhunaca ovogodišnjeg izdanja „Impulstanca“. Predstavnik postdramskog pozorišta Mihael Laub predstaviće komad „Fasbinder, Faust i animisti“, spoj pozorišta i filma. Premijera komada „Out of Life“ („Iz života“) od Liz Kings biće izvedena u toku prve festivalske nedelje, a autorka će se i sama naći na sceni.

Gruhonjić: Potrebno umrežavanje nerežimskih medija

Medijska_udruzenja_20

Programski urednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić izjavio je danas da se u Srbiji mora raditi na umrežavanju medija koji nisu režimski i koji profesionalno obavljaju svoj posao.

 

„Samo umreženi će moći da pariraju mejnstrim režimskim medijima. Samo umreženi, moći će da dopru do većine gradjana“, rekao je Gruhonjić na šestom forumu civilnog društva zemalja Zapadnog Balkana u hotelu Holidej u Sarajevu.

Prema njegovim rečima, mediji u Srbiji koji nisu režimski plaćaju skupu cenu zbog toga, ali uprkos tome ostaju dosledni, o čemu svedoče brojna medjunarodna priznanja koja dobijaju.

On se založio i za jačanje savezništva organizacija civilnog društva i medija, kao i za promovisanje uloge medija civilnog društva, koji je ne samo da već postoje već su neretko i najprofesionalniji i najhrabriji.

Gruhonjić je rekao da je država odlučila da ne poštuje medijske zakone koje je sama usvojila 2014. godine, te da iako se zakonima obavezala, država nije izašla iz vlasništva u medijima, kao što su dnevni listovi „Politika“ i „Večernje novosti“.

„Privatizacija medija sprovedena je nakaradno i postoje jasne indicije da je u njoj korišten novac iz budžeta lokalnih samouprava za kupovinu medija, a da su medije kupovale osobe bliske vladajućim partijama“, naveo je Gruhonjić.

Sve se promenilo, a ostalo isto

170710042.5_mn

Novinari Zapadnog Balkana saglasni su u oceni da je stanje u medijima država regiona isto, ako ne i lošije, nego u protekle dve godine, kada se o toj temi razgovaralo na Prvom forumu civilnog društva, dok su novinari iz Srbije konstatovali da u njihovoj zemlji nema slobode medija.

 

Učesnici radionice „Mediji i novinarstvo na Zapadnom Balkanu“, u okviru Foruma civilnog društva, smatraju da se „sve promenilo, a sve je ostalo isto“.

Prema njihovoj oceni, mediji bi trebalo da budu transparentni, kao i svi drugi poslovi.

Mora se shvatiti da su evropske integracije tu da transformišu društvo, ali na medije ne mogu mnogo uticati, ukazano je u raspravi i to ilustrovano situacijom u Mađarskoj.

Radna prava novinara su ugrožena, suočeni su sa niskim platama, pretnjama, ali su u najlošijoj poziciji građani, jer ne dobijaju kredibilne informacije, konstovano je u raspravi.

Arman Fazlić iz Udruženja novinara BIH ocenio je da se novinari suočavaju sa snažnim političkim pritiscima, dok su mediji i novinari izloženi pretnjama i napadima.

Fazlić je ukazao da je medijsko tržište BIH podeljeno po entitetima, a lošoj situaciji doprinose i podeljenost marketinškog tržišta, nedostatak zakona o oglašavanju i transparentnosti vlasništva.

Imamo problem ogromnih dugova javnog servisa, jer dva entiteta ne plaćaju za BHRT, rekao je Fazlić.

Glavni i odgovorni urednik agencije Beta i potpredsednik NUNS Dragan Janjić smatra da su u Srbiji tabloidi i televizije pod uticajem vlasti postali mejnstrim mediji, koji šire antievropske ideje.

Janjić je predočio i da vlast te medije koristi kao alat protiv medija koji nisu pod njenim uticajem.

Izložba „Nikola tesla i dinastija Karađorđević“ na Gardošu

NJV-Kralj-Petar-Drugi-i-Nikola-Tesla

Izložba “Nikola Tesla i dinastija Karađorđević” biće otvorena 10. jula u 20h u Galeriji i ateljeu “Čubrilo” u Milenijumskoj kuli na Gardošu, povodom manifestacije “Teslini dani u Zemunu”

 

 

Jedini susret između Nikole Tesle i nekog od članova Kralјevske porodice  Karađorđević, se dogodio 8.jula 1942.godine u Nјujorku. Tog dana su se sreli mladi Kralј Petar Drugi i Nikola Tesla. Ipak Teslu i Karađorđeviće je vezivalo mnogo više od tog kratkog susreta. Među njima je godinama postojalo veliko uzajamno poštovanje i uvažavanje i bili su makar i jako udalјeni, bliski..

Ono što je bilo neuobičajeno u tom susrtetu je to što nije stari pronalazač došao da pozdravi kralјa, nego je mladi kralј Petar II došao da pozdravi jednog od najvećih umova svog vremena. Sreli su se u sobi hotela Nјujorker u kojoj je Nikola Tesla proveo poslednje godine života. Ovaj susret je možda upriličio Sava Kosanović, najbliži rođak Nikole Tesle – njegov sestrić, koji je bio ministar u Kralјevoj Vladi a bio je u pratnji mladog Kralјa. Tada je napravljena i njihova zajednička fotografija

Nikola Tesla i kralj Petar II Karađorđević

Nikola Tesla i kralj Petar II Karađorđević

 -Ideja o istrazivanju odnosa Tesle i kraljevske porodice  Karadjordjević je počela od te jedine zajedničke fotografije. Medjutim tragajući po Teslinoj arhivi, pronadjeno je još nekoliko dokumenata koji su upućivali na kontakte i sa kraljem Aleksandrom I i sa princom Pavlom. Osim toga Tesla je u više navrata bio i odlikovan od Karadjordjevića, za svoja velika naučna otkrića. Tako je izložba počela da se stvara… Prikupljajući material za ovu izložbu, od samo jedne lične fotografije, na samom početku,  stvorila se priča o Teslinom odnosu prema otadžbini  i njegovoj neprekidnoj potrebi da učestvuje u svim velikim dogadjanjima koji su bila vezana za nju, kao i o tome da su članovi kraljevskog doma Karadjordjević bili živo zainteresovani za dostignjuća velikog istrazivača koji je živeo na drugom kraju sveta, kaže Milica Kesler, autor izložbe Nikola Tesla i dinastija Karađorđević.