REM: Ćićolina je nevina

cicolinaAutor: Ivana Pavlović

Nekome može da bude donekle razumljivo zašto REM u poslednja dva izborna ciklusa ne želi da reaguje na dominaciju jednog kandidata u predizbornom programu, ali kako objasniti potpunu inertnost u slučaju banalne golotinje u jutarnjem programu? Osim da Savet REM – pod 1. ne želi uopšte da radi svoj posao iako mu služba za monitoring dostavlja precizne izveštaje sa prekršenim članovima zakona ili pod 2. želi da zaštiti TV Happy, odnosno nečiji privatni interes, jer se javni očito već godinama zanemaruje.

Kad porno zvezda Ćićolina u jutarnjem programu TV Happy podigne majicu i pokaže grudi taj čin za Regulatorno telo za elekotronske medije ima malo veću težinu nego kad Aleksandar Vučić uoči izbora, na toj istoj televiziju, jedini od svih predsedničkih kandidata gostuje sa roditeljima, priča o svom detinjstvu, ali i protivnicima koji ne mogu da mu odgovore.

U prvom slučaju je Savet REM, nakon pritužbe Istinomera, najpre pokrenuo postupak da bi zatim odustao jer posledice nagih ženskih grudi nisu ozbiljne. U drugom slučaju, baš kao i povodom još mnogo pritužbi građana i opozicionih stranaka na račun svoje zastupljenosti tokom predizbornog programa, REM je smatrao da nema ni osnova da se pokrene postupak za izricanje mera.

Iako deluje da je neumesno porediti grudi porno zvezde sa protežiranjem jednog kandidata, to je u stvari ogoljena slika nerada, pasivnosti i institucionalnog urušavanja ovog nezavisnog tela koje, ne samo da ne reaguje na očite primere kršenja propisa o predizbornom sadržaju u prethodna dva izborna ciklusa 2016. i 2017, već žmuri i na uslovno benigne erotske sadržaje koji se emituju kad im vreme nije.

Dakle, poenta našeg bavljenja „incidentom” sa Ćićolinom nije malograđansko moralisanje zbog navodnog stresa maloletnika kad im se za ekran gratis zalepe dojke ove poznate porno glumice i bivše italijanske poslanice, već još jedna potvrda da se REM, bez obzira na sadržaj pritužbe (izbori ili golotinja), dosledno uzdržava od obavljanja svojih dužnosti prema emiterima poput TV Happy, koji konstantno krše medijske zakone.

Etika: Tužilaštvo ODBACILO krivičnu prijavu protiv urednika Informera i Pinka

I pored toga što su u tekstovima Informera, na Televiziji Pink i drugim medijima bez dokaza optuživani za najteža krivična dela, tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu uglednih novinara, aktivista i umetnika i odbilo da vodi postupak po službenoj dužnosti. Oštećeni uložili prigovor na ovakvu odluku

Više od 14 meseci nakon što je Informer objavio seriju tekstova u kojima je pojedine javne ličnosti optužio za zaveru protiv vlasti i nasilno rušenje ustavnog poretka, Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivičnu prijavu protiv glavnog urednika Informera Dragana J. Vučićevića, glavnog urednika Televizije Pink Željka Mitrovića i urednika drugih medija uključenih u ovu kampanju.

U obaveštenju koje je potpisao zamenik javnog tužioca Aleksandar Momčilović kaže se da je krivična prijava odbačena zato što „nema osnovane sumnje da su prijavljena lica izvršila navedena krivična dela niti pak neko drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, već se eventualno radi o krivičnom delu uvreda“.

Ilir Gaši, Antonela Riha, advokat Miloš Stojković, Tamara Skrozza i Vukašin Obradović ispred Palate pravde u vreme podnošenja krivične prijave. Foto: Perica Gunjić / Cenzolovka

Ilir Gaši, Antonela Riha, advokat Miloš Stojković, Tamara Skrozza i Vukašin Obradović ispred Palate pravde u vreme podnošenja krivične prijave. Foto: Perica Gunjić / Cenzolovka

Povezane priče

Krivična prijava protiv urednika Pinka, Informera, Pravde i Zavetnika

Kratak prilog za biografiju DJV

Skrozza: Tabloidi nisu jedini problem

Tim povodom, potpisnici krivične prijave – Vukašin Obradović, tadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Ilir Gaši, direktor Slavko Ćuruvija fondacije, novinarke Antonela Riha i Tamara Skrozza i glumci Sergej i Branislav Trifunović – uputili su Apelacionom javnom tužilaštvu prigovor na ovu odluku i izdali saopštenje u kojem podsećaju da su bez ikakvih dokaza optuženi za učešće u zaveri za nasilno rušenje ustavnog poretka, da su dovedeni u vezu sa „stranim agenturama“, pokušajem stvaranja haosa u zemlji, pa čak i u vezu sa „ubijanjem Vučića“, kako se navodi u tekstovima Informera i drugim medijima koji su ovakve ili slične stavove prenosili, kao što su TV Pink ili portali Pravda i Zavetnici.

Bitka kod Termopila: NAJPOZNATIJA bitka Sparte

 

Leonidas_Thermopylae-.jpg ova

 

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Sparta, grad u južnoj Grčkoj, na poluostrvu Peloponezu, udaljena je svega nekoliko kilometara od ruševina istoimene antičke države. 9. avgusta 480. godine pre naše ere spartanski kralj Leonida je sa 300 gardista odatle krenuo u Termopilski klanac da se suprotstavi daleko brojnijim Persijancima. Svojom herojskom žrtvom zadržali su neprijatelja, naneli mu velike gubitke (20 000 mrtvih Persijanaca) i omogućili ostalim Grcima da se pripreme za obranu. Svesno žrtvovanje Spartanskog kralja i njegovih gardista uzdiglo je rodoljubivi zanos do neslućenih visina koji je nadahnuo ostale Grke da se čvršće povežu i da u jesen te iste godine u pomorskoj bitci kod Salamine, a zatim u proleće 479. godine stare ere na kopnu kod Plateje, do nogu potuku Persijance.

Danas kod Termopila stoje dva spomenika koja čuvaju uspomenu slavnu bitku: savremen Leonidin spomenik, sa njegovim odgovorom na Kserksov zahtev za predaju oružja: Molon labe! (Dođi i uzmi). Drugi je onovremeni, najpoznatiji ratnički epitaf u evropskoj istoriji, sa stihovima pesnika Simona sa Keja, koji je bio savremenik bitke, a koji pominje i Herodot u svojoj istoriji: „Putniče, kad stigneš Spartancima

reci da padosmo verni njihovim zakonima“ (Ω ξεíν´, ´αγγέλλειν Λακεδαιμονíοις ´οτι τηδε κείμεθα τοîς κείνων ρήμασι πειθόμενοι)

Šostakovičeva 7. simfonija: Simbol hrabrosti Lenjingrada

Sostakovic

Pre 75 godina, 9. avgusta 1942, orkestar lenjingradskog radija izveo je u sali Lenjingradske filharmonije „Sedmu simfoniju“ Dmitrija Šostakoviča.

Ta simfonija je kasnije postala poznata kao „Lenjingradska“, a i simfonija i koncert su bili simbol suprotstavljanja Lenjingrada nacističkoj opsadi, piše Tass.

Kao i najvećem broju sovjetskih građana, 22. jun 1941. i nemački napad na SSSR je podelio Šostakovičev život na „pre“ i „posle“. Kompozitor se sa žarom bacio na izradu simfonije čiju prvu skicu je uradio najkasnije 1940. godine. Istovremeno je bio angažovan u jedinici protivvazdušne odbrane.