Interaktivnost je budućnost televizije

interaktivna tv slika

Piše: M. Vukadinović

Čini se da je u današnje vreme interaktivnost televizije mnogo više od malog ukrasa, dosetke, i da je to veoma ozbiljan pomak koji može mnogo da znači za dalji razvoj ovog medija i načina na koji ga koristimo – piše Aeksandar Luj Todorović u knjizi „Interaktivna televizija“ (Clio, 2014).

Čak i mnogi medijski profesionalci nisu sasvim sigurni šta je i kako funkcioniše interaktivna televizija. Ima i onih koji se pitaju čemu interaktivna televizija u doba interneta. Zato je veoma važno pojasniti šta nam novo ona donosi i u u kojoj meri je interaktivnost značajna za budućnost televizije?

Razmišljajući o ovom fenomenu, France Presetnik, direktor kablovskog operatera AVcom za Medijasferu kaže da prisustvo interaktivne televizije zavisi pre svega od odziva tržišta, a dobar pokazatelj u kom pravcu će se ona razvijati jeste penetracije ovog servisa u Evropi i svetu.

Knjiga „Interaktivna televizija“ podstakla je Presetnika i da se zapita koliko je kod nas prodrla upotreba drugog ekrana. „Lično smatram da je drugi ekran koristan i da je danas to realno tehničko rešenje s obzirom na protoke interneta. Poslednjih godinu dana, kod nas je došlo do izuzetno brzog širenja digitalne televizije, što je potkrepljeno i mogućnostima terminalnih uređaja (mobilni telefon i tablet)”, objasnio je Presetnik u izjavi za naš portal.

Branka Otašević: Moj pogled na interaktivnu televiziju

LG-smart-tv-Accedo-2011

Priredila: Maja Vukadinović

Objavljivanje knjige „Interaktivna televizija“ Aleksandra Luja Todorovića (Clio, edicija Multimedia), povod je za razgovor sa televizijskim stručnjacima o sadašnjosti, a još više o budućnosti televizije i interaktivnoj dimenziji ovog medija. U kojoj meri televizijski profesionalci poznaju i razumeju interaktivnu televiziju i njene karakteristike? Koliko je kod nas prodrla upotreba drugog ekrana? Šta interaktivna televizija donosi gledaocima? Ova i druga pitanja postavili smo stručnjacima i zaposlenima na našim televizijama.

branka-otasevic

Branka Otašević, dugogodišnja televizijska kritičarka i novinarka „Politike“ odazvala se našem pozivu i za Medijasferu analizira fenomen interaktivne televizije. Tekst prenosimo u celosti.

Posle čitanja knjige “Interaktivna televizija“ Aleksandra Luja Todorovića razmišljam o interaktivnoj televiziji dvojako – o njenim (zazvučaće kao opšte mesto) i dobrim i lošim stranama. Naravno, onako kako ih ja vidim.

Traže se personalizovani sadržaji

Korisnici interneta i pretraživača sve više su za to da im se personalizuje sadržaj koji pretražuju, ali tu je uvek aktuelno pitanje zaštite njihove privatnosti.

Potrošači žude za što više personalizovanog sadržaja, prema najnovijem istraživanju Yahoo kompanije, ali sve je to propraćeno upozorenjima vezanim za kontrolu i privatnost sadržaja.

Proučavanjem potreba 6.000 ispitanika od 13 do 64 godine došlo se do zaključka da je visoka svest o potrebi peronalizacije sadržaja na pretraživačima i da bi to doprinelo efikasnosti njihovog pretraživanja i relevantnosti sadržaja.

Oko 60% ispitanika misli da se personalizacija odnosi na pisani sadržaj, a dve trećine njih misli da se odnosi i na sadržaje koji se gledaju i slušaju.

Za personalizaciju sadržaja sakupljaju se osnovni demografski podaci sa sajtova (46%), informacije vezane za aktuelna i lična interesovanja (48%), kao i informacije o like-ovima ili dislike-ovima sa različitih portala (54%).

Personalizacija pomaže korisnicima da ne lutaju prilikom pretraživanja i da usmere svoja interesovanja i potrebe.

 

Izvor: MarketingWeek

Dobar portal ne podrazumeva dobru zaradu

Velika ulaganja koje je londonski Gardijan imao za razvoj svog portala u SAD – po svemu sudeći neće se isplatiti. Ovih dana se očekuje da Gardijan objavi gubitak od još nekoliko miliona dolara na ovom projektu.

Guardian News & Media (GNM) je potrošio šest godina i desetine miliona dolara u pokušaju da se probije na amerićkom medijskom tržištu. U poslednje tri godine angažovano je na desetine novinara u Njujorku, kako bi za svoj sajt obezbedili vest i informacije koje će privući posetioce na, inače, besplatni servis namenjen Amerikancima.

Međutim, osim nagrada i priznanja za strategiju i kvalitet sadržaja portala, projekat i dalje ima velike gubitke.

Urednik portala Alan Rusbridžer , koji operaciju vodi iz Londona, smatra da problem leži u činjenici da Gardijan još nije uspeo da stekne poverenje američkih agencija i oglašivača.

“Teško je probiti se na američkom tržištu oglašavanja,” kaže Rusbridžer.” Poznavanje ljudi i stvaranje odnosa na tržištu oglašavanja je važno i zahteva vreme. Nije isto napraviti dobar sajt i imati dobre prihode od oglasa. Ljudi i odnosi su važniji”

 

Izvor: The Guardian