Umetnost, demokratija i aktivizam

Piše: Ana Simonović

“Pluralitet je fundamentalan za umetnost, kao i za politiku”, piše Žoel Zask u studiji “Umetnost i demokratija” koju je objavila izdavačka kuća Clio. Autorka svoju analizu zasniva na pet ključnih pojmova: javno priznanje, obrazovanje, istoričnost, pluralitet i lični angažman.

Žoel Zask je predavač na odeljenju za Filozofiju Univerziteta Eks u Marseju, posebno se bavi izučavanjem političke filozofije, kao i političkom ulogom koje imaju različite teorije umetnosti i kulture. Nedavno je učestvovala na međunarodnom simpozijumu ACT!Reaguj koji je održan u Kulturnom centru Beograda. Na predavanju je izložila svoje stavove iznete u ovoj ozbiljnoj studiji: da demokratija nema isključivo političko značenje, već predstavlja skup institucija koje štite, ohrabruju ili obnavljaju razvoj individualnosti svakog pojedinca, podjednako umetnika kao i svakog drugog građanina.

Pored Žoel Zask, na simpozijumu u Kulturnom centru Beograda učestvovali su ugledni umetnici i stručnjaci koji su iz svoje vizure pokušali da odgovore na pitanje: kako umetnost prelazi u polje aktivizma? I, naravno, ima li umetnost odgovor na društvenu krizu? Zanimljivo predavanje održao je Nenad Romić aka Marcell Mars, koji zagovara i radi na projektu “Javna biblioteka”. “Sasvim je moguće da će javne biblioteke nestati upravo zbog interneta”, smatra Mars, koji budućnost knjige vidi u digitalnom svetu.

Mara Ratiu je predstavila rad kolektiva MindBomb iz Kluža koji okuplja profesionalce iz kreativnih industrija koji odbijaju da otkriju pojedinačne identitete. Tanka je linija koja danas razdvaja umetnički i politički aktivizam, što potvrđuje angažman MindBomba koji je po ugledu na Print Collective iz San Franciska sproveo niz javnih akcija u gradu Kluž-Napoka i drugim gradovima u Rumuniji, rasvetljavajući teme kao što su demokratizacija javnog prostora, koruptivna praksa političkih režima i druga. Članovi kolektiva MindBomb počeli su akcijama tokom kojih su ilegalno lepili plakate po celom gradu, dok u poslednje vreme koriste prostor društvenih mreža. Korišćenje interneta i društvenih medija od strane umetničkih aktivističkih grupa ili kolektiva, smatra Ratiu, može se jednostavno shvatiti kao jedno od sredstava povećanja efikasnosti društvenih promena.

 

Umrežena generacija

facebookfejsbukinternet

Piše: Andrej Vlajković

Istraživanje „Mladi i novi mediji“ koje je sproveo Ipsos stratedžik marketing, a podržali Institut za održive zajednice, Fondacija za otvoreno društvo i Medija Haus, pokazalo je da se mladi (uzrasta od 12 do 29 godina) informišu pre svega posredstvom interneta. O moći novih medija dovoljno govori podatak da 67 odsto ispitanika najviše koristi internet da bi se informisalo i čitalo vesti, a 55 odsto za društvene mreže. Čak 87 odsto mladih u Srbiji koristi Facebook, profil na ovoj društvenoj mreži ima 2.500.000 mladića i devojaka, dok Twitter koristi 20 odsto ispitanika.

Razlike između Facebook i Twitter zajednice su očigledne. Iako Twitter u Srbiji ima znatno manje aktivnih korisnika, radi se o društveno angažovanijoj zajednici koja je i uticajnija.

Digitalni urođenici, generacija koja je odrasla uz kompjuter i mobilne medije, provodi manje vremena uz televizijski program od starijih. Dnevne novine najređe zaokupljaju pažnju mladih, pokazuje ovo istraživanje. S druge strane, korišćenje interneta kombinuje se s drugim medijima, pa mnogi slušaju radio ili gledaju televiziju dok surfuju. Najviše mladih je na internetu u takozvanom „prajm tajmu“, dakle, između 20 i 22 časa.

Internet je moćan resurs i alat za širenje ideja i vrednosti, mobilizaciju građana i građanki i njihovo uključivanje u društvene procese. Društvene mreže, na primer, postaju nezaobilazne u skupljanju potpisa za peticije ili pozivanju na događaje ili proteste. Najsvežiji primer je protest „Ostavite Teslu na miru“ koji je počeo upravo na društvenim mrežama.

Ipak, ovo istraživanje pokazalo je i da je samo 23 odsto populacije u Srbiji zainteresovano za političke i društvene događaje. Ispitanici su najaktivniji u oblasti ekologije, životinjskih i ljudskih prava, a najmanje aktivizma pokazuju kad je reč o politici. Ukratko, suprotno očekivanjima, približno je jednak broj mladih koji su aktivni i u realnom i u onlajn životu.

 

 

 

Ovo su najizvesniji izbori u Srbiji

lola

Piše: Maja Vukadinović

Bliže se izbori. Predizborna obećanja pljušte na sve strane, analitičari i istraživači javnog mnjenja tradiconalno predviđaju koliko birača će glasati i, naravno, za koga. Iako se često čuje da ovoga puta nema mnogo neizvesnosti i da se, zapravo, bije bitka za najveću opozicionu stranku (jer je prilično sigurno koja partija će dobiti najveći procenat glasova), uvek je zanimljivo videti na osnovu čega će se građani opredeljivati.

Ko će, konkretno, odlučiti ove izbore? Stariji glasači, jer Srbija je jedna od najstarijih nacija u Evropi? Ili mladi – kojima se sve stranke u kampanji obraćaju, obećavajući nova radna mesta, privredni rast, bolji standard? Ko se u aktuelnoj kampanji, uopšte, obraća ženama i da li glasovi dama mogu da odrede izbore?

Drina Pešić: Spojila balet i novinarstvo

Drina Pesic 3

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Drina Pešić, solista baleta Narodnog pozorišta u Beogradu i autor i voditelj emisije Portet plus, koja se emituje na televiziji Sky+, uspešno je spojila svoju ljubav prema umetnosti igre i novinarstvu. Kaže da je to bio prirodan izbor, jer “kad rastete uz mamu balerinu i tatu novinara, i kad vidite šta dobro i loše nose te dve profesije, nekako je logično da ćete ili voleti ili nećete voleti baletsku umetnost i novinarstvo. Moja mama Borislava Durić je bila balerina, solista baleta u Sarajevu, a ja sam gledala sve njene predstave i zamišljala kako ću i ja tako jednog dana, a tata Muharem Durić je novinar, pa kao što sam bila stalno u pozorištu, isto tako sam čitala njegove tekstove. On mi je birao knjige koje treba da pročitam, a uveče smo čitali naglas zbog dikcije“, priseća se  Drina.