Spomenka Ćirić – Janković: Kako da mladi nauče veštine za zdrav život, bez veštačkih stimulansa

DSC03262

 

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Fotografije: privatna arhiva

 


 

Međunarodni dan protiv droga i ilegalne trgovine drogama 26.juna obeležava se svake godine u celom svetu nizom aktivnosti. Tako je prošle godine akcenat stavljen na razvoj veština roditelja i to, prevashodno, veštine slušanja. Stručnjaci koji se bave prevencijom i lečenjem bolesti zavisnosti upozoravaju da je, aktivno slušanje veoma važno i da roditelji tek kada nauče da slušaju postaju korisni svojoj deci i mogu da im pomognu u rešavanju problema.

- Suviše često sam od svojih pacijenata čula da su pokušavali roditeljima da ukažu na problem uzimanja droga, ali ih roditelji nisu čuli pre svega zbog svojih strahova ili ophrvani problemima svakodnevnog življenja! Kaže se da je Bog hteo da više pričamo, imali bismo jedno uvo, a dvoja usta, priča Spomenka Ćirić-Janković, psiholog i realizator programa Veštine za adolescenciju – prevencija zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i rizičnog ponašanja mladih. Kulturološki adaptirana verzija program koji se već 20 godina primenjuje u više od 100 zemalja u Srbiji je prvi put uspešno realizovana, kao pilot program u saradnji sa Kancelarijom UN za borbu protiv droga i kriminala (UNODC) i Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u školskoj 2014/15. Danas je program Veštine za adolescenciju akreditovan i do sada je edukovano više od 170 nastavnika i vaspitača iz Zaječara, Bora, Vranja, Niša i Beograda.

Spomenka Ćirić-Janković

Spomenka Ćirić-Janković

Na pitanje da li treba da, kao društvo, budemo zabrinuti za srpske tinejdžere Spomenka Ćirić – Janković iznosi precizne i neumoljive statistističke podatke. Naime, u Srbiji skoro da nema šesnaestogodišnjaka koji nije čuo za heroin, marihuanu, ekstazi ili bensedin. Droge su im, nažalost, na dohvat ruke i lako dostupne. Većina učenika zna mesta na kojima mogu da se kupe opijati. Ako se ovome doda i podatak da je neku ilegalnu drogu tokom života konzumiralo 16,5 odsto učenika prvih razreda srednjih škola, a da je 15 godina najćešći uzrast u kome mladi konzumiraju marihuanu prvi put, jasno je kolika je rasprostranjenost zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.

Ovi podaci su deo Evropskog školskog istraživanja, koje se sprovodi od 1995. u više od 40 zemalja na svake četiri godine, o upotrebi droga među mladima u Srbiji. Za potrebe Ministarstva zdravlja, i uz saglasnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prikupljeni su odgovori 6453 učenika iz 282 škole sa teritorije Vojvodine, Beograda i centralne Srbije.

Kako je nastao program Veštine za adolescenciju – prevencija zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i rizičnog ponašanja mladih?

- Primećeno je da neki preventivni programi mogu da daju negativne rezultate, čak da podstaknu radoznalost mlade osobe da proba droge, da doprinese da problem raste, umesto da se smanjuje. Sa druge strane, pokazalo se da neki program niti štete niti koriste a koštaju puno. Krenulo se u ozbiljna istraživanja i kao rezultat toga došlo se do saznanja da postoje principi preventivnog rada kojih se treba držati. Na bazi tih istraživanja, kao novi preventivni koncept nastao je program Veštine za adolescenciju.

Osmišljen kao odgovor na stalne promene u dinamici odnosa između dece, mladih roditelja i izazova u zajednici, pruža alat za odrastanje, angažuje učenike, porodice, nastavnike da kreiraju podsticajno okruženje da učenici razviju emocionalne i socijalne veštine koje su im neophodne za zdrav život, bez veštačkih stimulansa što u suštini predstavljaju droge.

Program se dopada i mladima i prosvetnim radnicima, jer je zanimljiv i interaktivan. Štampan je i priručnik sa oko 350 stranica i 100 radionica, uz mnogo materijala za seckanje, lepljenje…

Trening u OŠ "Desanka Maksimović", Beograd

Trening u OŠ „Desanka Maksimović“, Beograd

 Kako to izgleda u praksi? Koje veštine konkretno mladi uče na ovim radionicama?

- Tokom rada koristi se niz praktičnih tehnika. Mladi vežbaju kako da povećavaju svesnost i grade veće samopouzdanje na jednostavan nači, uče da se odupru pritiscima, da rešavaju problem, definišu svoje životne ciljeve, upoznaju sebe i svoje emocije. Primereno njihovom uzrastu, podstiču se da razvijaju socijalno-emocionalne veštine, utiče na usvajanje pozitivnih stavova i vrednosti o zdravom životu. U programu nema posmatrača, svi se ohrabruju da učestvuju. Osim što je preventivan, doprinosi boljoj atmosferi u školi i porodici, pa samim tim čini da mladi manje odsustvuju iz škole i da imaju bolji uspeh.

Program Veštine za adolescenciju, ne samo da se bavi prevencijom zavisnosti i agresivnog ponašanja, već dosadašnje iskustvo nastavnika koji su primenjivali program pokazuje da je njima veoma koristan za rad sa mladima, ne samo na časovima odeljenskog starešine, na vannastavnim aktivnostima, u radu timova za inkluziju, već je podsticajan za metodiku svakog nastavnog predmeta, jer pruža brojne tehnike i nastavne strategije i unapređuje kompetenciju nastavnika i učenika na kvalitetan način.

Vaš fokus je na edukaciji prosvetnih radnika za rad sa decom i mladima.

- Tema vezana za zloupotrebu droga je veoma aktuelna. Dnevno čitamo o otkrivanju pogona za proizvodnju, sve stariji i sve mlađi dileri ,neretko stariji od 60 i mlađi od 15 godina diluju droge, često više članova jedne porodice diluju, što sve čini situaciju veoma složenom. Zato je edukacija zaposlenih u obrazovanju veoma važna, ali čini mi se nedovoljno istaknuta kao prioritet mada je kao takva uključena u sve obrazovne politike. Tokom obuke nastavnici razvijaju svoje nastavničke i vaspitačke kompetencije, razmenjuju iskustva i razvijaju se kao profesionalci. Jer danas prosvetni radnici treba da imaju kompetencije primerene vremenu a ne samo da traže znanje, disciplinu.

Pokazalo se da su oni veoma bitni za novi koncept prevencije. Prosvetni radnici, uključujući psihologe, pedagoge, socijalne radnike, defektologe lako mogu da budu obučeni za razvoj veština koje su bitne za prevenciju. Zatim, da bi se veštine uvežbale, potrebno je okruženje vršnjaka, a škole su idealno mesto.

DSC03113Zašto su adolescenti, naročito, ugroženi?

Nije lako biti mlad. Svako vreme nosi svoje breme. Kada nastavnici opisuju mlade, kažu da su danas mladi više pod stresom, usmereni na internet, mobilne telefone, a manje komunikativni, pred mnogo izazova, manje fokusirani, slobodniji, skloniji rizičnim ponašanjima.

U svojoj večitoj težnji – da izbegnu bol i dožive zadovolјstvo – mladi ponekad posežu za drogama. Životna istina leži u tome da što više obezbedimo sreće i zadovolјstva bez veštačkih stimulansa, tzv. hemijskih štaka utoliko je naš život ispunjeniji, sadržajniji, bogatiji. Tokom razvoja važno je naučiti da želјe uskladimo sa realnošću i normama užeg i šireg socijalnog okruženja. Droge se mladima čine kao prečica kojom se brzo, lako i bez napora stiže do zadovolјstva i otklanja bol koji je pratilac odrastanja.

Jedan od razloga, naročito bitan je što mladima nedostaju socijalne i emocionalne veštine koje im omogućavaju da izađu na kraj sa izazovima svakodnevnog života. Dalje mladima nedostaje dublje razumevanje problematike zavisnosti. Oni znaju opšte činjenice o štetnosti, ali ih ne povezuju sa sobom, smatraju da im droga ne može ništa, da su mladi i nestrašivi. Samo informisanost nije dovoljna, iako je važno da mladi, nastavnici i roditelji znaju činjenice o dejstu droga, o kratkotrajnim efektima i dugoročnim posledicama upotrebe droga.

Ne bih želela da se stekne utisak da su za sve odgovorni mladi. Naprotiv. Droga je dostupna, naša sredina je suviše tolerantna na upotrebu alkohola i cigareta, koji se prodaju i mlađima od 18 godina, a to su uvodne droge, ne postoji zdravstveno vaspitanje u našim školama, pa ni sami nastavnici i roditelji nisu imali često priliku da pohađaju stručne treninge kako bi razumeli šta je zavisnost, kako pomoći mladima da ne probaju droge, šta uraditi ako primete da neki učenici koriste droge, kome se obratiti za pomoć.

 

Sa radionice u Nišu

Sa radionice Regionalnom centru u Nišu

Koliko je droga opasna i kako roditelji mogu da prepoznaju prve simptome?

- Nedostaje suštinsko razumevanje šta su to droge. A to su sve one materije koje menjaju stanje svesti, opažanje, mišljenje, raspoloženje i odnos prema telu. Svaka droga je opasna jer ljudski mozak i telo nije pripremljeno za upotrebu droga. Ali efekti droga ne deluju na sve isto kao što se i efekti droga kod iste osobe razlikuju u odnosu na opšte stanje, trenutnu problematiku, očekivanja … Poseban problem je kad mladi umesto da nauče da se opuštaju na zdrav i prirodan način to čine uz pomoć droga i vremenom, da bi postigli efekat koriste sve veće i veće količine i sve jače i jače droge – čime je put do pakla osiguran. Ponekad je roditeljima teško da razluče da li su promene koje primećuju kod svog deteta rezultat normalnih, razvojnih kriza ili se radi o upotrebi neke od supstanci, tako da je uvek uputno konsultovati stručnu osobu u tom slučaju.

Danas se sve više mladih može videti sa cigaretom u ruci. Da li su mladi koji rano počnu sa konzumiranjem duvana izloženi u većem riziku da kasnije probaju i eventualno postanu zavisni i od odstalih droga?

- Odlično pitanje, naročito što naši roditelji često misle da je bolje da dete puši da ne bi koristilo droge. Pušenje je u našim uslovima česta uvodna droga, u poslednje vreme moderno je korišćenje nargila takođe. Dakle, duvan otvara vrata za ostale bolesti zavisnosti, uz to niko nije prošao bez štetnih zdravstvenih posledica korišćenja duvana iako se te posledice vide 20-tak godina kasnije. Stav roditelja je ključan u odnosu na to da li će mladi početi da puše. Prema nekim istraživanjima, mladi koji propuše pre 18-te godine imaju dvostuko više šanse da postanu zavisni kasnije i od ostalih supstanci. Bila sam konsultant  grupi srednjoškolaca koja je u okviru programa Baci cigaretu – produži život  pomagala svojim vršnjacma da prestanu da puše i to je dalo veoma dobre rezultate.

Kakve rezultate su dali slični programi u svetu?

- Istraživanja Instituta CASEL (www.casel.org) pružaju dokaze da primena programa za razvijanje veština dovodi do smanjenja negativnih oblika ponašanja i pobolјšanja uspeha u školi (11% bolјi prosek ocena, 57% manje izostanaka iz škole, 20-37% manje vršnjačkog nasilјa, 72% manje napuštanja škole).

Da li se kod nas dovoljno govorio o ovom problemu i kako vidite saradnju sa medijima?

-Mediji su uvek bili dobri saradnici u prevenciji, mada mi se čini da je neophodno da članci budu više edukativni a manje senzacioanalistički napisani. Imala sam prilike da se uverim da  roditelji često kao jedini vid informacija koriste – medije. U poslednje vreme u medijima ima dosta tekstova koji govore o tome da i osnovci diluju drogu ili da su zaplenjene veće količine droga, da dileri stradaju u obračunima, jer droga je povezana sa kriminalom, donosi veliki profit, a neretko u lancu preprodaje budu i maloletnalici.

   ——————————————————————————————————————————————————————————————————–                    

Veštine koje mladi uče

Odupiranje pritiscima i donošenje odluka – neka istraživanja kažu da kvalitet našeg života u najvećoj meri, osim biologije tj. nasleđa zavisi od donošenja odluka

Kako identifikovti i planirati ostvarenja ličnih ciljeva za budućnost

Veštine uspostavljanja, održavanja iprekidanja prijateljstva

Veština upravljanja svojim emocijama

Kako komunicirati sa odraslima

Kako rešavati problem

Kako se izboriti sa unutrašnjim i spoljašnjim pritiscima

Kako izgraditi samopuzdanje

——————————————————————————————————————————————————————————————————————————-

Spomenka Ćirić-Janković

psiholog-konsultant

Predsednica udruženja Preventivni programi Korak po korak čija je misija prevencija bolesti zavisnosti i poboljšanje kvaliteta života i zdravlja.

Autorka je preventivnog programa 10 koraka za edukaciju mladih, prosvetnih radnika i roditelja, publikacije  Droga i mladi – šta znamo o tome, kao i kampanja Hvala ne pušim, I ja sam nepušač, Ne daj da te spinuju, Zdravlje je u modi koje su imale odjeka i u regionu.

Učestvovala je Nacionalnim stručnim komisijama za donošenje strategije za borbu protiv droga i duvana.

Jedna je od autora priručnika za zdravstveno vaspitanje mladih Živim zdravo. Nacionalni je kordinator Evropskog školskog istraživanja o upotrebi alkohola i drugih droga ESPAD (www. espad.org).

Serifikovani je trener za dva programa koji se uspešno sprovode u Srbiji i regionu

Program osnaživanja porodica i Veštine za adolescenciju.

Konsultant je za veštine porodične komunikacije, pozitivno roditeljstvo i razvoj karijere.