Sve se promenilo, a ostalo isto

170710042.5_mn

Novinari Zapadnog Balkana saglasni su u oceni da je stanje u medijima država regiona isto, ako ne i lošije, nego u protekle dve godine, kada se o toj temi razgovaralo na Prvom forumu civilnog društva, dok su novinari iz Srbije konstatovali da u njihovoj zemlji nema slobode medija.

 

Učesnici radionice „Mediji i novinarstvo na Zapadnom Balkanu“, u okviru Foruma civilnog društva, smatraju da se „sve promenilo, a sve je ostalo isto“.

Prema njihovoj oceni, mediji bi trebalo da budu transparentni, kao i svi drugi poslovi.

Mora se shvatiti da su evropske integracije tu da transformišu društvo, ali na medije ne mogu mnogo uticati, ukazano je u raspravi i to ilustrovano situacijom u Mađarskoj.

Radna prava novinara su ugrožena, suočeni su sa niskim platama, pretnjama, ali su u najlošijoj poziciji građani, jer ne dobijaju kredibilne informacije, konstovano je u raspravi.

Arman Fazlić iz Udruženja novinara BIH ocenio je da se novinari suočavaju sa snažnim političkim pritiscima, dok su mediji i novinari izloženi pretnjama i napadima.

Fazlić je ukazao da je medijsko tržište BIH podeljeno po entitetima, a lošoj situaciji doprinose i podeljenost marketinškog tržišta, nedostatak zakona o oglašavanju i transparentnosti vlasništva.

Imamo problem ogromnih dugova javnog servisa, jer dva entiteta ne plaćaju za BHRT, rekao je Fazlić.

Glavni i odgovorni urednik agencije Beta i potpredsednik NUNS Dragan Janjić smatra da su u Srbiji tabloidi i televizije pod uticajem vlasti postali mejnstrim mediji, koji šire antievropske ideje.

Janjić je predočio i da vlast te medije koristi kao alat protiv medija koji nisu pod njenim uticajem.

On je pomenuo da već nekoliko nedelja u Srbiji tabloidi i televizijske stanice pod uticajem vlasti vode kampanju protiv tabloida koji sada kritikuje vlast.

Novinarska udruženja su veoma oprezna, jer se radi o tabloidima, ali kritika vlasti izazvala je napade rafalnom paljbom, rekao je Janjić i ukazao da postoje mediji koji nisu poslušni, ali su veoma slabi.

Mnogo važniji zadatak je kako ojačati te medije, jer tabloide ne možemo promeniti, a treba poslati poruku gradjanima šta su to evropski standardi, rekao je Janjić.

Potrebna nam je nova strategija za nova vremena. Imamo gomilu malih medija, portala, lokalnih medija i oni samostalno nemaju nikakav uticaj, ali nisu pod kontrolom vlasti. Pokušavamo da se umrežimo, ali niko od nas nema para, rekao je Janjić.

Bardil Jašari, iz organizacije Metamofozis iz Makedonije, izrazio je nadu da se zemlja vraća na stabilan demokratski put i da će se i mediji, ne formalno, već suštinski tome pridružiti.

Mediji su bili pod totalnom kontrolom ljudi koji su zarobili vladajuću partiju, koja je potom zarobila građane, rekao je Jašari, opisujući situaciju i vreme kada je na vlasti bila stranka bivšeg premijera Nikole Gruevskog.

Za medije su važna četiri pitanja na kojima bi trebalo da radimo, a to su reorganizacija javnog servisa, kako oglašavanje države učiniti transparetnim, zatim da ne bude sredstvo uticaja, kao i primena zakona o slobodi informisanja i javnom informisanju, rekao je Jašari.

On je istakao da se trenutno u Makedoniji sprovodi akcija medijskog opismenjivanja građana, da bi razlikovali lažne vesti od kredibilnih, jer su bivše vlasti koristile propagandu i manipulaciju.

Dragana Obradović iz BIRN Srbija rekla je da su glavni zadaci postavljeni pre dve godine bili obezbedjivanje transparentnosti medijskog vlasništva i finansiranja, nezavisnost medija i regulatornih tela, uz želju da EU u svojim izveštajima posveti veću pažnju ovim temama.

Gledajući sada, navela je Obradović, situacija nije bolja, a u nekim stvarima, kada posmatramo regionalnu scenu, situacija je i gora, jer postoje netransparentno finansiranje, politički pritisak i nedostatak podrške Unije.

Uvek je bilo želje političara da utiču na medije, ali je pitanje otpornosti medija da se odupru tom uticaju, navela je Obradović.

Ona je rekla da Evropska komisija možda ima neki papir, strategiju, kako evropske integracije utiču na medije, ali da se u praksi to slabo sprovodi.

Prema njenim rečima, Gruevski juče, a Vučić danas, posmatraju se kao garanti stabilnosti, dok unutar zemlje predstavljaju ljude koji destabilizuju institucije.

Novinarka Maja Divac je rekla da je problem što u Srbiji nema slobode medija i to pitanje prvo treba rešiti pre promocije vrednosti EU i procesa evropskih integracija.

Unija bi trebalo da prestane da žmuri na situaciju u Srbiji i jasno kaže da nema slobode medija, naglasila je Divac.

Prema njenim rečima, situacija u proteklih pet godina je takva da opada nivo demokratije, opada nivo ljudskih prava i nema slobode medija.

S druge strane, evropski zvaničnici, kada dođu u Srbiju, govore da zemlja napreduje i da se reforme sprovode, rekla je Divac.

Jašari je konstatovao da je Divac opisala situaciju koja se događala u Makedoniji pre 10 godina, a onda je EU pre dve godine počela da uviđa kakva je situacija.

Učesnici radionice prigovorili su što dnevnom redu samita zapadnobalkanske ssestorke nij i pitanje medija i medijskih sloboda.

Izvor: NUNS