Tekstovi sa tagom: Arhipelag

Gojko Božović: Kako se vekovna veza književnosti i politike raspala

GojkoB

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

 

Kao što na tržištu štampanih medija dominiraju tabloidi, a na tržištu elektronskih medija glavnu reč vode rijaliti formati, tako i na tržištu knjiga dominiraju tabloidi u koricama knjiga. Nekadašnji roto romani, apdejtovani autoritetom koji su dobili od forme knjige, postali su glavna ponuda na tržištu knjiga, ne samo kod nas. Tako da finansijsku dobit po pravilu donose tabloidne knjige, a među njima neke imaju i politički predznak. Ozbiljni sadržaji imaju publiku, ali nemaju javni prostor i mogućnost adekvatnog predstavljanja. Utoliko se može reći da nikada nije bilo više knjiga, a nikada nije bila manja mogućnosti izbora, kategoričan je Gojko Božović, književni kitičar, pesnik, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag.

Kao izdavač Božović zastupa kul­tur­no i so­ci­jal­no od­go­vor­no iz­da­va­štvo u ko­me iz­da­vač ni­je od­go­vo­ran sa­mo pre­ma svo­jim eko­nom­skim in­te­re­si­ma, već, i prema svo­jim či­ta­o­ci­ma. U edicijama Arhipelaga zastunjeni su naslovi savremenih domaćih i stranih pisaca, ali i ozbiljna publicistička dela iz oblasti politike, ekonomije, psihologije… Kaže da mo­ra da ve­ru­je u knji­gu da bi je ob­ja­vio i da bi je pre­po­ru­čio dru­gi­ma. O problemima srpskog izavaštava priča mirno, bez gorčine. Povoda za razgovor ima mnogo ali se pitanje specifičnog odnosa politike i književnosti nametnulo samo. Da li u zemlji u kojoj svi o svakom političkom i društvenom pitanju znaju sve, postoji ozbiljna čitalačka publika zainteresovana za naslove i autore iza kojih stoji ozbiljan istraživački rad? 

 Kako kaže ozbiljne knjige političke teorije i iz istoriografije nemaju veliku publiku.

-Kada pogledate koliko ljudi studira političku teoriju i istoriografiju na javnim ili privatnim univerzitetima kod nas, pa i koliko profesora predaje te predmete, bilo bi prirodno očekivati da knjige iz ovih oblasti budu bestseleri. Ali to se ne događa, sem izuzetno.

Mi smo uvek bili zajednica u kojoj su se cenile i čitale ozbiljne knjige. Bez ozbiljnih knjiga ne može se uspostaviti moderno samorazumevanje zajednice. Ali se bez njih lakše manipuliše konzumentima dužničke ekonomije, populističke politike i javne pornografije. Zato se sada nalazimo u zanimljivom trenutku kada je to pitanje na tako velikoj probi.

3. Beogradski festival evropske književnosti

festuvalknjizevnosti

Izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji sa Domom omladine Beograda, organizuje 3. Beogradski festival evropske književnosti od 24. do 27. juna.

Zamišljen kao nedelja vrhunske književnosti, Beogradski festival evropske književnosti odvija se pod motom: Najbolje od svega. Najbolje za sve i donosi četiri celovečernja multimedijalna književna programa: sedam čitanja, četiri projekcije filmova i jednu izložbu stripa. Svakog dana u 19 i u 20 časova su čitanja poznatih domaćih i stranih pisaca, a u 21 čas je besplatna projekcija filma iz festivalskog programa Književnost na filmu.

Među piscima koji učestvuju na 3. Beogradskom festivalu evropske književnosti, u okviru programa Na sceni, nalaze se Terezija Mora, Vida Ognjenović, Roman Simić Bodrožić, Uglješa Šajtinac, Suzana Tratnik, Mileta Prodanović, Ana Ristović i Đerđ Serbhorvat.