Tekstovi sa tagom: Biljana Maksimović

LAŽNA DILEMA MLADIH

matruanti-1337086809-162266

Piše: Biljana Maksimović

Prirodna nepogoda koja je zadesila Srbiju nije samo izmenila pejzaž, uticala na promenu izgleda naselja i izmestila ljude iz domova, već je uzrokovala i niz promena u ponašanju pojedinaca i grupa. Ono što svi ističu kao pozitivan aspekt je opštedruštveno stremljenje da se ublaže posledice katastrofe, solidarnost ljudi i posebno, probuđeni pregalački duh mladih. Generacija nad čijom sudbinom se lamantiralo, olako sudilo kao izgubljenoj u moralnom i vaspitnom smislu, pokazala je zrelost na ispitu koji nije fomralno priznat i ne može se nostrifikovati, ali je temeljan orijentir u celovitom razvoju ličnosti.

Međutim, kao i mnogo puta ranije svaka pojava ima svoje lice i naličje.

Dok se generacija rođena u godinama kada su ratovi i mržnja rastakali zemlju borila sa vodenom stihijom birokratija, ušančena na sigurnim kotama iznad nivoa vode i ispod svega ostalog, ponajpre ljudske i profesionalne etike, počela je filigranski da izvitoperuje motive i izneverava ishode podvizništva omladine. Jedni zagnjureni u problem koje su stvorili odrasli (nebrigom o nasipima, nedefinisanim rasporedom i dužnostima, ignorisanjem nauke u sprečavanju šteta), drugi preokupirani odlučivanjem da li je zakonska norma o polaganju maturskog ispita bitnija od svega postojećeg, preživljenog i doživljenog.

Inicijativa da se u znak solidarnosti sa vršnjacima iz poplavljenih područja maturanti odreknu proslava i novac usmere u Fond za pomoć nastradalima poprimila je razmere plebiscita. Referendumi su ad hock organizovani u školama i sve bi bilo legitimno da se od inicijalne ideje do realaizacije nije isprečilo i nešto drugo. Umesto da se nešto rođeno na talasu oduševljenja što su konačno dobili priliku da kreiraju stvarnost, ipak, razložno usmeri na pravu adresu, prepušteno je da se sami osamnaestogodišnjaci izjašnjavaju bez kompasa i mapa.

DOGODILA NAM SE POPLAVA

Tan2014-5-19_192346169_0

Piše: Biljana Maksimović

U društvu u kojem uloga medija nije ni normativno, ni moralno do kraja zaokružena, samo bi naivan i politički analfabeta očekivao da neki događaj, makar bio i biblijskih razmera izmeni sliku koju oni sami tvore. Naprotiv, poplava kao elementarna nepogoda, samo je u svoju snažnu maticu povukla i one rečice, utoke i pritoke koje su se mirno ljuljuškale, nekada talasima zapljuskivale čvrste obalne utvdne vlasti, nikada moćne da je i preliju i izmene.

Biljana Maksimovic 2aSama nesreća, ljudi pre svega, došla je ”nenajvljeno”. Zvuči ironično, možda i nelogično, no sama činjenica da se nijedna novina, o drugim medijima neću ni govoriti, nije pozabavila makar površnom analizom RHMZ koji je u svojoj redovnoj prognozi ne anticipativno, već egzaktno, na temelju metodologije koja pripada nauci, nikako okultnim paranaučnim disciplinama, potvrđivao preteće. Budući, da je njihova priroda počivala na logici, “ne, ovde se ništa slično ne može dogoditi” što nije izraz negovanog i legitimnog optimizma, već neznanja, kada nam se “dogodila voda” počeo je model izveštavanja u svemu sličan sienenovskom. Slika ispred istine, snaga mnoštva, termodinamički princip entropije na delu. Verodostojnost je potkrepljena slikom koja sama po sebi ništa ne govori, samo mami suze, mada je uvrežena floskula da je slika rečitija od hiljadu reči. Direktan prenos sednice Vlade na televiziji sa nacionalnom frekcencijom, kao i rekomponovanje programske šeme koja se stavlja u službu Vladinih napora 24 sata, bila je televizična najava dva dana kasnije uvedenog varnednog stanja. Već drugog dana počela je i tiha diferencijacia, kasnije je preprasla u zagušujući krešendo, jače se čulo šta je pojedini član Vlade uradio, nego kakvo je stanje u Paraćinu, Krupnju i mestima koje nisu bile na maršuti ni političkom establišmentu, ni novinarskom horu.