Tekstovi sa tagom: Clio

Od moći medija do gospodara medija

Medijaska Pismenost

Svetski dan slobode medija, 3.5.2017.

Posle dvadeset godina  razvoja medijske kulture i zalaganja za slobodu medija

 

 

 

Piše: Zoran Hamović, direktor i glavni urednik IP Clio

 

Umesto slavlja i svečanog obelažavanja dve decenije aktivnog prisustva ove edicije u stručnoj i široj javnosti uredništvo Izdavačke kuće Clio je pred pitanjem da li ima smisla dalje svojim radom davati legitimnost  onima koji poništavaju elementarne uslove medijskog delovanja?

Pokušavajući da radno obeležimo ovu godšnjicu želeli smo da u deset gradova sa stručnim i zanimljivijim sagovornicima napravmo razgovore o važnim temama iz oblasti kojima se bavila dve decenija edicija Multimedia.  Teme – Profesija novinar: od univerzalne sveznalice do ponosne neznalice, Spin je mrtav, živeo spin, (Ne)moć komunikacije, Etika javnog servisa ili trka sa privatnim tabloidima, su izazvale interesovanje, podršku i pohvale ediciji, ali su se neki domaćini, iako su prihvatili organizaciju događaja, predomislili. Direktor jedne javne biblioteke naprasno je promenio odluku, upravniku druge ustanove kulture je došla finansijska policija, pa je smatrao da ‘nije trenutak’, a dekanka jednog fakulteta je već prethodno zabranila najavljenu,  bezazlenu tribinu, tako da ova naša nije mogla ni da bude spomenuta.

Uzavrelo postizborno ćutanje izrodilo je dovoljno straha da je sve postalo sumnjivo i opasno. Tamo gde je razgovor i saradnja na projektima iz oblasti medijske pismenosti trebalo da započne strah od imena učesnika ipak je nadvaldao sve lepe želje I potvdio da je mrak gušći nego što smo pretpostavili.

Oblikovanje medijskog nasilja

Prvu knjgu “Moć medija”, francuskog teoretičara medija Fransisa Bala pripremali smo upravo u jeku protesta 1996. godine. Knjiga se pojavla na proleće kad je prvi talas građanskih i studentskih protesta završen. Tada smo mislili da je ulica kao  najdemokratskiji medij kod nas otišao u penziju, a da će najveću podršku demokratiji i građanskim slobodama u Srbiji doneti bolje obrazovanje, posebno medijsko. Ni slutili nismo da ćemo “Gospodare medija”, Marčela Foa pripremati u istim uslovima! Posle dvadeset godina istorija se ponavalja.  Struktura i zahtevi protestanata su isti i mogu se  sažeti u jednu rečenicu: Prestanite da uzurpirate medije i manipulišete građanstvom!

Naravno da je najviše nedoumica i podozrenja izazvala tema Politička ekonomija medija: vlasnici i gospodari. Uzurpacija medijskog prostora došla je do tačke u kojoj se iz jedne glave upravlja sistemom informisanja i perfidnom politikom kapilarno uvodi diktatura preko slepe poslušnosti zaposlenih koji se odriču svog integriteta i struke a u medijskim kućama sve izraženije informisanje postaje ‘informerisanje’odnosno sve agresivnije medijsko nasilje.

Zoran Hamović: Izdavačka avantura duga dvadeset godina

Clio, tribina

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Pre dvadeset godina iz razmišljanja Zorana Hamovića, direktora i glavni urednik izdavačke kuće Clio, o literaturi koju je želeo da čita i traganja za odgovorom na pitanje može li savremeni izdavač, poput Gece Kona svojevremeno, da menja književni ambijent zemlje u kojoj živi objavjujući ono što drugi pišu na različitim jezicima, šireći poruke koja nisu napisane ovde među nama, nastala je edicija Gral. Umesto sakralne posude, tajanstvenog putira koji vekovima podstiče radozn¬lost i budi maštu, Hamović je čitaocima otkrivao priče, pružajući mogućnost za njihov susret sa najvećim dometima svetske proze, neotkrivenim poetikama.

-Brzo je bila vidljiva namera izdavača da se u ediciji Gral nađu kamerne knjige po obimu, ali izuzetno vredne po svojoj sadržini, da će objavljivati pisce koji su možda nepoznati srpskom jeziku, ali koji su itetako poznati svom jeziku, svojoj književnosti ako književnost uopšte možemo da delimo na svoju i tuđu, na evropsku i svetsku. Duboko mislim da je književnost jedna i da se parametri koji se koriste u merenju književnosti, da li je ona dobra ili loša, ne tiču baš mnogo te pripadnosti koliko se tiču nekih drugih vanprostornih, vanvremenskih vrednosti koje od Šekspira ostaju, kaže književnica Ljubica Arsić.

Izdavačka kuća Clio, knjižara Geca Kon i portal Medijasfera, povodom ovog značajnog jubileja, započeli su seriju razgovora u kojima ćemo zajedno tragati za odgovorom na pitanje o odnosu ozbiljne knjizevnosti i medija, kao i medijskoj recepciji kvalitetne knjizevnosti.