Tekstovi sa tagom: filmska industrija

Kakva je budućnost filma?

FILM & CHIPS Web Pozivnica SER Tribina

Srpska filmska asocijacija, zajedno sa Britanskim savetom a pod pokroviteljstvom Britanske ambasade u Beogradu, u okviru Festivala novog britanskog filma – Film and Chips, organizuje tribinu „Budućnost filma“.

Tribina će biti održana u petak 16. januara 2014. godine, u Domu omladine Beograda (sala Amerikana), sa početkom u 18 časova.

Na tribini će učestvovati ugledni filmski profesionalci iz Velike Britanije i Srbije koji će govoriti o raznim faktorima koji oblikuju sadašnjost i budućnost filma, s posebnim osvrtom na iskustva i filmske prilike u Velikoj Britaniji i Srbiji.

O finansiranju nezavisnog filma u Velikoj Britaniji i drugim aktuelnim temama govoriće producentkinja Lora Hejstings-Smit, čiji film „X+Y“ če otvoriti Festival novog britanskog filma. Značaj filmskih lokacija i ulogu filmskih podsticaja u odabiru potencijalne destinacije za snimanje osvetliće Nik Daubni, menadžer lokacija. Kristina Bardsli, savetnik za film u Britanskom savetu pojasniće ulogu Britanskog saveta u promovisanju britanskih filmova širom sveta.

Na tribini će svoje mišljenje o budućnosti filma u Srbiji i svetu izneti Snežana Marić, v.d. direktora Filmskog centra Srbije, Marko Jocić, direktor produkcijske kuće „Viktorija Film“ i predstavnik Cineplexx Srbija.

Radni jezik diskusije biće engleski. 

Mini filmska akademija na Festivalu novog britanskog filma

Srpska filmska asocijacija u okviru Festivala novog britanskog filma „Film & Chips“ nastavlja Mini filmsku akademiju i predstavlja dva Master class-a i jednu radionicu. 

U subotu 17. januara od 15 do 16.30 časova u Klubu Doma omladine biće održan Master class namenjen svima koji se interesuju za filmsku scenografiju. Scenograf Majkl Karlin upoznaće polaznike sa radom na filmovima The Dutchess (nominacija za Oskara za najbolju scenografiju 2009. godine), The Last King of Scotland, The Two Faces of January, kao i televizijskim projektima.

U subotu 17. januara od 17 do 18. 30 časova u Klubu Doma omladine, producentkinja Lora Hejstings-Smit će sa polaznicima master class-a podeliti svoje bogato iskustvo, a posebno će biti reči o produkciji filma Hunger Stiva Mekvina. 

Radionica za menadžere lokacija 

Do 10 polaznika imaće priliku da učestuje na radionici za menadžere lokacija, koja će biti održana u subotu i nedelju, 17. i 18. januara, od 9 do 15 časova u Klubu Doma omladine. Radionicu drži Nik Daubni, menadžer lokacija iz Velike Britanije, čija bogata radna biografija uključuje velike naslove, poput „Inception“, „Pacific“, Mission: Impossible III“, „Coriolanus“ i druge. Dobitnik je BAFTA nagrade za izuzetan doprinos britanskoj kinematografiji.

Radni jezik radionice je engleski. Trening je besplatan, a članovi SFA imaju pravo prvenstva prijave.

.O Festivalu novog britanskog filma – Film and Chips

Film-and-Chips-Poster

Prvi festival novog britanskog filma “Film and Chips” počinje 16. i traje do 18. januara. U ova tri dana, istovremeno, u deset gradova Srbije, Beograd, Kragujevac, Pančevo, Čačak, Vrnjačka Banja, Subotica, Kikinda, Zrenjanin, Vršac i Valjevo, biće prikazano pet premijernih filmova nove britanske produkcije.

Cilj festivala ”Film and Chips” je da ova nova imena predstavi što većem broju ljubitelja sedme umetnosti, kao i da se doprinese poboljšanju distibucije umetničkih filmova u Srbiji i pre digitalizacije većeg broja bioskopskih sala.

Festival će otvoriti jedno od najvećih iznenađenja prošle godine – film „X+Y“ Morgana Matjusa koji je prikazan na Londonskom filmskom festivalu ove jeseni. Kritika je u ovoj smešno gorkoj priči o odrastanju posebno isticala snažnu kreaciju mladog Ase Baterfilda koji je nominovan za sve važnije britanske glumačke nagrade.

Na programu će se, osim igranih, naći i osam kratkometražnih filmova iz takmičarske selekcije za čuvene BAFTA nagrade. Među njima je i animirani “Sleeping With the Fishes” u čiju produkciju je bio uključen i mladi beogradski dizajner zvuka Nikola Medić.

 

 

 

Filmski podsticaji: svi pozitivni efekti

ralf

Piše: Maja Vukadinović

Od 2007. do 2010. godine prihodi u Srbiji od stranih filmskih i TV produkcija su porasli sa 3 na preko 20 miliona evra. Potom smo zbog nesprovođenja filmskih podsticaja u 2011. imali pad na 8,1 milion evra. Od tada, prosečni godišnji prihodi su oko 6 miliona evra. Uvođenjem podsticaja svake godine bi se ovaj iznos duplirao i već za 3 godine, prihodi bi bili oko 50 miliona evra godišnje.

Uvođenje podsticaja za strane filmske i TV projekte moglo bi da donese Srbiji sledeće:

1) Efekat multiplikacije – na svaki dolar utrošen direktno u produkciju, još 2,5 dolara ostaje u privredi zemlje

2) Zapošljavanje velikog broja filmskih radnika, pomoćne radne snage i povećanje zaposlenosti u pratećim industrijama

3) Razvoj malih i srednjih preduzeća i infrastrukture

4) Generisanje poreskih prihoda i direktno strano/devizno ulaganje

5) Razvoj lokalne filmske industrije i podizanje nivoa kvaliteta produkcija

6) Razvoj turizma

7) Marketing i promocija – poboljšanje imidža zemlje

Zarada od snimanja filma u Srbiji

- Prosečna veličina ekipe: 200-500 ljudi

- Zarada za 16 nedelja snimanja: 800.000-2.000.000 evra na koje se plaćaju porezi i doprinosi

- 40% budžeta se potroši na honorare ekipa

- 60% budžeta se troši na usluge: hoteli, oprema, transport, ketering, restorani, nameštaj, tekstil, rekviziti, generatori..

- Godišnje se ostvari više od 10.000 noćenja u hotelima u Srbiji

- Godišnje se ostvari 1.000 avioletova

- Više od 1000 uposlenih statista na projektima

- Oko 1.500 radnika angažovano na projektima

Iskustva drugih zemalja jasno govore u prilog uvođenja podsticaja. Na osnovu uporedne analize programa filmskih podsticaja, koju je Srpska filmska asocijacija uradila na primeru Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Irske, Novog Zelanda, Mađarske, Češke i Hrvatske, zaključeno je sledeće:

- Sve zemlje koje su uvele podsticaje nisu ih ukidale, već su tokom vremena povećavale iznos povraćaja i liberalizovale kriterijume za odobravanje istih;

- Filmski podsticaji se kreću između 20-30%. U Irskoj je čak najavljeno povećanje na 32% od 2015. godine.

- U svim zemljama primećen je kontinurani rast u poslednjih 5 godina kako u ukupnom broju snimljenih filmova tako i u ukupnim budzetima potrošenim u zemlji;

- Sve zemlje su od 2004 -2013. unapredjivale svoje programe podsticaja relaksirajući kriterijume i ukupne budžete za podsticaje;

- Paralelno sa brojem stranih filmova svuda je rastao i broj snimljenih filmova u domaćoj produkciji;

Efekat primenjenih podsticaja najviše se uočava u zemljama koje su skoro prošle proces tranzicije. 

Mađarska je u prve četiri godine od sprovođenja ovih mera (2004 – 2012) proizvela između 26 i 30 filmova godišnje. U poslednje 3 godine u Mađarskoj se prihod od stranih produkcija duplira svake godine, a ove će dostići 400 miliona evra. Od decembra 2012. formiran je novi filmski fond za podršku i razvoj domaće produkcije, koji je u 2013. iznosio 17,6 miliona evra.

Hrvatska je 2012. godine uvela sistem povraćaja novca stranim filmskim producentima. U drugoj godini sprovodjenja sa 1,4 miliona evra podsticaja privukla je 10 miliona evra investicija. To se pozitivno odrazilo i na domaći film. U 2013. u Hrvatskoj je završeno i prikazano ukupno 16 dugometraznih igranih filmova u većinskoj hrvatskoj produkciji, što je dosad rekord hrvatske kinematografije.

U Češkoj budžet za privlačenje stranih filmova je duplo veći od budžeta za sufinansiranje domaćih filmova. I pored toga, Češka je u periodu 2004-2012 zabeležila rast proizvodnje domaćeg filma sa 21 na 65. Od 2011. Fond namenjen za razvoj, produkciju, promociju i edukaciju domaćeg filma je porastao sa 5,5 na 8 miliona evra namenjenih za podršku domaćoj kinematograiji, od čega je 65% namenjeno direktnim grantovima za produkciju.

Zbog svega navedenog, krajnje je vreme da i Srbija uvede podsticaje za strane filmske i TV projekte. Još 2009. godine su pripremani prvi predlozi za ovakav program i Srbija je bila u ozbiljnom usponu jer se vodila dobra kampanja u svetu.

U međuvremenu, podsticaje su uvele Češka, Hrvatska, Makedonija, Litvanija pa je Srbija sve više u zapećku, gubeći konkurentnost, privlačnost i mnogo propuštenih prilika koje se mere stotinama miliona evra.

Da bi ostala u trci, mora da počne da primenjuje ono što je već postao standard u 14 evropskih i preko 30 svetskih zemalja.

Zašto su Srbiji neophodni filmski podsticaji

november man

Piše: Maja Vukadinović

Srbija ima odličnu infrastrukturu, izvrsne filmske ekipe, veoma razvijeno okruženje naklonjeno filmu (“film friendly”) u lokalnim samoupravama, odlična nova studija i sve ozbiljniju listu referenci. Ali, bez uvođenja podsticajnih mera, Srbija ne može biti ozbiljno razmatrana kao destinacija za veće filmske i TV projekte.

Filmski podsticaji jesu finansijski podsticaji koje jedna država nudi stranim filmskim producentima kako bi ih privukla da svoj filmski ili TV projekat snimaju na lokacijama u konkretnoj zemlji. Ova vrsta olakšica predstavlja standard u svetu, a države se takmiče u omogućavanju što konkurentnijih podsticaja. U našem okruženju Hrvatska, Makedonija i Češka nude 20% povraćaja sredstava, a Mađarska 30%.

Srpska filmska asocijacija od svog osnivanja, 2009. godine, lobira i zagovara za uspostavljanje povoljnog poslovnog okruženja i radila je na izradi nekoliko predloga mera programa finansijskih podsticaja za film. Srpska filmska asocijacija se zalaže za donošenje podzakonskih akata koji će omogućiti sprovođenje filmskih podsticaja u iznosu 20% prema važećem Zakonu o kinematografiji.

Povraćaj 20% predviđen je članom 7. Zakona o kinematografiji donetom decembra 2011. godine. Vlada Srbije treba da donese uredbu odnosno podzakonski akt kojim će se odrediti kako će se sprovesti program podsticaja, ali Vlada Srbije sa tim kasni već dve i po godine.

Neophodno je da se veoma ozbiljno osmisli program podsticaja koji će biti dugoročno rešenje, a Srpska filmska asocijacija je pripremila sve neophodne analize i predloge. Postoje pozitivna uveravanja da će država na tome ozbiljno i brzo raditi. Važno je osmisliti kvalitetan program, ali i ne odugovlačiti sa njegovim donošenjem jer svako odlaganje predstavlja propuštanje značajnih investicija.

Razlozi za uvođenje podsticaja za strane filmske i TV projekte u Srbiji su višestruki. Ana Ilić, Izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije kaže: „Verujemo da bismo uz dobru kampanju koju SFA već redovno vodi ali koju bi svakako intenzivirala mogli da očekujemo ozbiljne investicije, upošljavanje hiljade ljudi i niza pratećih industrija. Na primeru zemalja iz okruženja to bi moglo da donese prihode od 40 miliona evra u prvim godinama primene podsticaja. Sve to bi promovisalo zemlju u svetu u najpozitivnijem svetlu i kao turistčku, i kao biznis, i kao filmsku destinaciju”.

Ekonomski stručnjaci su takođe saglasni da bi uvođenje filmskih podsticaja donelo očigledne ekonomske dobrobiti Srbiji.

Hristina Mikić, izvršni direktor Grupe za kreativnu ekonomiju smatra da bi uvođenje filmskih podsticaja omogućilo investicioni ciklus direktno u filmskoj industriji u iznosu od oko 50 miliona evra, a indirektno u oblasti filmskog turizma i kreativnih industrija oko 75 miliona evra.

„Računica da li se isplati ili ne uvesti poreske podsticaje je vrlo jednostavna – propušteni javni prihodi od ovih podsticaja za državu bi bili oko 10 miliona evra, dok bi tržište kreativnih industrija profitiralo za 125 miliona evra dodatnog finansiranja“.

Hristina Mikić dodaje da bi dugoročno gledano snimanje jednog visokobudžetnog filma u Srbiji omogućilo od 5-7 godina ekonomskih koristi od eksploatacije filmskih lokacija kroz filmski turizam, domaći kreativcima bi se omogućio pristum stranim tržištima, i na kraju, sve to bi uticalo na stvaranje pozitivnog imidža zemlje.

“Napomenimo da je Srbija 2013. godine bila na 108 mestu prema Contry Brend Indexu što govori o njenoj lošoj poziciji u pogledu identita brenda zemlje. Poređenja radi, Francuska je danas druga na listi brednova država kao zemlja mode, hrane i romantičnog provoda, a značajan doprinos razvoju pozitivnog imidža ove države dale su kreativne industrije – naročito filmska industrija i strane produkcije, imajući u vidu da su najveće romantične priče snimane upravo u Parizu – gradu svetlosi, ljubavi i romantike”.

“Suština podsticaja u ekonomiji jeste da omogući pozitivan neto efekat. To bi u slučaju filmske industrije bilo izvodljivo da uredba o podsticajima kojom je predviđen povraćaj poreza od 20% producentskim kućama, ne kasni 783 dana, što pokazuje on line Barometar propisa kojim NALED prati donošenje podzakonskih akata. U nedostatku ovih podsticaja, producentske kuće nas zaobilaze, a Srbija godišnje gubi projekte vredne i po nekoliko desetina miliona evra. Osim novih ulaganja i novih poreza, gubimo i priliku za dobru promociju zemlje i jačanje imidža Srbije kao povoljne turističke, ali i destinacije za snimanje filmova” – kaže Ana Brnabić, potpredsednica Upravnog odbora NALED-a i izvršni direktor CWS.

U sledećem nastavku: Šta bi, konkretno, uvođenje filmskih podsticaja moglo da donese Srbiji?

Konferencija „Pripremanje Dunava za glavnu ulogu u filmovima“

Kladovo predstavlja zanimljivu filmsku lokaciju

Srpska filmska asocijacija će 26. juna u Beogradu održati regionalnu konferenciju “Pripremanje Dunava za glavnu ulogu u filmovima”.

U četvrtak, 26. juna u hotelu Metropol Palace, sa početkom u 10:00 časova, okupiće se domaći i strani gosti – predstavnici filmskih kuća, lokalnih samouprava, javnih preduzeća, turističkih organizacija, kao i predstavnici državnih organa zaduženi za izdavanje dozvola za snimanje u Podunavlju. Oni će razmotriti mogućnosti filmske industrije kao pokretača kulturnog, ekonomskog i turističkog razvoja u Podunavlju. Biće ovo prilika za razmenu iskustava i pokretanje inicijativa da se u region Podunavlja privuku novi domaći i međunarodni filmski i televizijski poduhvati koji zapošljavaju lokalno stanovništvo, povećavaju profit i promovišu bogatu kulturu, istoriju i prirodu ovog regiona.

Konferencijom će prigodno biti obeležen Međunarodni dan Dunava, a učesnici će utvrditi zajedničke standarde i osnove za korišćenje rečnih resursa za film i televiziju.

Planirano je učešće stranih predavača i kolega iz filmskih komisija, menadžera lokacija i filmskih producenata iz Austrije, Mađarske, Nemačke, Velike Britanije, Rumunije i Hrvatske, koji takođe imaju iskustvo i znanje i u snimanju na rekama i u tzv. “green filming-u”.

Gosti i učesnici konferencije iz inostranstva, pored ostalih, biće: Martin Cuff, konsultant za ekonomski razvoj i filmsku industriju; Kevan Van Thompson, producent i linijski producent na filmovima „November Man“ i „Koriolan“ koji su snimani u Srbiji, kao i za filmove „Mrs Henderson Presents” i “Being Julia” koji su nominovani za Oskara; Chiara Mendolia koja vodi Venecijansku filmsku komisiju, Oana Prata, partner i producent u Allien Film, i drugi.

U okviru konferencije će Podunavske opštine koje su ušle u proces “Film Friendly” sertifikacije imati priliku da predstave svoje potencijale i lokacije, a svečano će im biti uručeni sertifikati. Kao rezultat skupa i konsultativnog procesa, na kraju dana planirano je predstavljanje predloga plana očuvanja životne sredine na mestu snimanja na reci, koji će biti ponuđen kao standardna procedura za nadležne kako bi se osigurala zaštita kulturnog i istorijskog blaga.

Filmske lokacije, uključujući i one na rekama, predstavljaju moćne činioce svakog filmskog i televizijskog projekta, i vrlo često njihove vrlo prepoznatljive delove. U petak 27. juna, Srpska filmska asocijacija organizovaće za goste konferencije iz inostranstva obilazak filmskih lokacija na Dunavu i u okolini Novog Sada. To će biti povod da se još jednom ukaže na značaj očuvanja i zaštite kulturnog i istorijska blaga tokom i nakon snimanja

Konferencija se održava u sklopu projekta “Pripremanje Dunava za glavnu ulogu u filmovima” koji Srpska filmska asocijacija sprovodi uz finansijsku pomoć Evropske unije i Austrijske razvojne agencije, i u partnerstvu sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Turističkom organizacijom Srbije, Gradom Smederevo, SIEPA i Cinema City festivalom.