Tekstovi sa tagom: Gojko Božović

Gojko Božović: Ako od Sajma knjiga napravimo jednonedeljni šoping mol tržište knjiga ništa neće dobiti, ali će kulturna scena i čitaoci u Srbiji nepovratno izgubiti

Sajam knjiga

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Kada su nedavno srpski izdavači dobili formulare za prijavu učešća na 59. Beogradskom sajmu knjiga, koji će se održati od 26. oktobra do 2. novembra 2014., mnogi su bili neprijatno iznenađeni novim uslovima za raspodelu izlagačkog prostora.

Naime, u „Posebnim pravilima za učešće na 59. Beogradskom sajmu knjiga” kaže se da će se prilikom raspodele prostora voditi računa o broju objavlјenih prvih izdanja između dve sajamske priredbe (odnosno naslovima za koje Narodna biblioteka Srbije izda CIP do 1. septembra 2014.), tržišnoj prepoznatlјivosti (poslovni prihodi ostvareni u prethodnoj godini prema završnom računu, broj stalno zaposlenih i podaci o likvidnosti), kao i tradicija (godina osnivanja, nagrade, prevođenje).

Zoran Avramović, predsednik Odbora Sajma knjiga je, na nedavno održanoj raspravi na kojoj su učestvovai Vladan Vukosavlјević, gradski sekretar za kulturu, Dragan Milenković, direktor IP „Prosveta” i Gojko Božović, član Upravnog odbora Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, ove izmene obrazložio rečima da je Odbor nakon detalјne analize prethodne manifestacije konstatovao da je prethodnih godina postojala otvorena mogućnost za slobodno tumačenje kriterijumi i njihovu zloupotrebe prilikom dodelјivanja štandova. Zbog toga je Odbor odlučio da nedovolјno jasne kriterijume dopuni merlјivim i proverlјivim indikatorima koji omogućavaju poštenu i transparentnu raspodelu prostora na Beogradskom sajmu knjiga.

Gojko Božović za portal Medijasfera kaže da se, iako se predloženi kriterijumi odnose na raspodelu prostora na Sajmu knjiga, imajući u vidu značaj tog pitanja ne samo za izdavače već i za sam karakter Sajma knjiga, može reći da su to kriterijumi koji opredeljuju mogućnost učešća na Sajmu knjiga.

Gojko Božović: Kako se vekovna veza književnosti i politike raspala

GojkoB

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

 

Kao što na tržištu štampanih medija dominiraju tabloidi, a na tržištu elektronskih medija glavnu reč vode rijaliti formati, tako i na tržištu knjiga dominiraju tabloidi u koricama knjiga. Nekadašnji roto romani, apdejtovani autoritetom koji su dobili od forme knjige, postali su glavna ponuda na tržištu knjiga, ne samo kod nas. Tako da finansijsku dobit po pravilu donose tabloidne knjige, a među njima neke imaju i politički predznak. Ozbiljni sadržaji imaju publiku, ali nemaju javni prostor i mogućnost adekvatnog predstavljanja. Utoliko se može reći da nikada nije bilo više knjiga, a nikada nije bila manja mogućnosti izbora, kategoričan je Gojko Božović, književni kitičar, pesnik, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag.

Kao izdavač Božović zastupa kul­tur­no i so­ci­jal­no od­go­vor­no iz­da­va­štvo u ko­me iz­da­vač ni­je od­go­vo­ran sa­mo pre­ma svo­jim eko­nom­skim in­te­re­si­ma, već, i prema svo­jim či­ta­o­ci­ma. U edicijama Arhipelaga zastunjeni su naslovi savremenih domaćih i stranih pisaca, ali i ozbiljna publicistička dela iz oblasti politike, ekonomije, psihologije… Kaže da mo­ra da ve­ru­je u knji­gu da bi je ob­ja­vio i da bi je pre­po­ru­čio dru­gi­ma. O problemima srpskog izavaštava priča mirno, bez gorčine. Povoda za razgovor ima mnogo ali se pitanje specifičnog odnosa politike i književnosti nametnulo samo. Da li u zemlji u kojoj svi o svakom političkom i društvenom pitanju znaju sve, postoji ozbiljna čitalačka publika zainteresovana za naslove i autore iza kojih stoji ozbiljan istraživački rad? 

 Kako kaže ozbiljne knjige političke teorije i iz istoriografije nemaju veliku publiku.

-Kada pogledate koliko ljudi studira političku teoriju i istoriografiju na javnim ili privatnim univerzitetima kod nas, pa i koliko profesora predaje te predmete, bilo bi prirodno očekivati da knjige iz ovih oblasti budu bestseleri. Ali to se ne događa, sem izuzetno.

Mi smo uvek bili zajednica u kojoj su se cenile i čitale ozbiljne knjige. Bez ozbiljnih knjiga ne može se uspostaviti moderno samorazumevanje zajednice. Ali se bez njih lakše manipuliše konzumentima dužničke ekonomije, populističke politike i javne pornografije. Zato se sada nalazimo u zanimljivom trenutku kada je to pitanje na tako velikoj probi.