Tekstovi sa tagom: književnost

Evropska nagrada za književnost Uglješi Šajtincu

SAMSUNG DIGITAL CAMERA

Uglješa Šajtinac, ekskluzivni autor Arhipelaga, ovogodišnji je dobitnik Evropske nagrade za književnost, koju dodeljuje Evropska unija, upravo je saopštila Evropska komisija na pres konferenciji na Sajmu knjiga u Franfurtu.

Evropska nagrada za književnost dodeljena je Uglješi Šajtincu za roman Sasvim skromni darovi. Za ovu knjigu, objavljenu u izdanju Arhipelaga, Uglješa Šajtinac je dobio Vitalovu nagradu za knjigu godine i Nagradu Bora Stanković za najbolju proznu knjigu godine.

– Evropska nagrada za književnost zatekla me je dobrano udaljenog od njenog povoda. Mislio sam, naivno, da je već sve što je imalo da se desi sa romanom Sasvim skromnim darovi davno prošlo. Ali mi je drago da me ta knjiga i dalje iznenađuje i da je stalno na putu do čitalaca. Na to što sada sledi ljubazno sam informisan od dobitnice iste nagrade od pre nekoliko leta Jelene Lengold. Mogući prevodi, kokteli i prijemi. Dobro za knjigu, lepo za književnost. Neka se spremi sledeći dobitnik ove nagrade iz naše književnosti jer reč je o više od dvadeset zemalja koje će prisustvom nagrađenih pisaca biti u fokusu ove nagrade. Hvala onima koji su predlagali i birali. Drago mi je da sam imao priliku da putujem na Sajam knjiga u Frankfurt na proglašenje Evropske nagrade za književnost – rekao je Uglješa Šajtinac u ekskluzivnoj izjavi, odmah posle svečanog proglašenja dobitnika Evropske nagrade za književnost, koju je medijima prosledio posredstvom svog izdavača Arhipelaga.

Biljana Isailović: Da li Hamlet na samrti sluti da ulazi u prostor ćutanja ili tišine

biljanaisailovic

Izdavačka kuća Clio i portal Medijasfera, povodom 20. godina postojanja edicije Gral, započeli su seriju razgovora u kojima ćemo zajedno tragati za odgovorom na pitanje o odnosu ozbiljne književnosti i medija.

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

 

Duhoviti Mark Tven je jednom prilikom rekao da sudbina sveta ne zavisi samo od diplomatije, već i od prevodioca. Svestan uloge prevodioca u životu jedne knjige Zoran Hamović, direktor izdavačke kuće Clio, kao najvažniji zadatak koji je postavio, kada je pre dve decenije pokrenuo ediciju Gral, bio je da stvori ambijent u kome će književni prevodi imati dimenziju majstorstva i ugled, a čitaoci utisak da čitaju knjigu koja je napisana na srpskom jeziku. Sa Biljanom Isailović, prevodiocem sa španskog, razgovaramo o tome zašto je prevođenje književnog dela mnogo više od prevođenja reči, ali i o tome koji se sve jezički izazovi postavljaju pred prevodioca kada uzme novi rukopis.

- Jezik, reč, nije apsolutno savršen način izražavanja sopstvenog bića. Nekada je ćutanje rečitije od reči. Uostalom da nije tako, ne bismo koristili i druga sredstva da se iskažemo: boju, liniju, muziku, igru … Ali na tu „nedorečenost“ reči računamo. Ona je sadržana u belim prazninama papira između redova knjige. I ona je ključna, i njih treba prevesti. Zato je intuicija izuzetno važna osobina koja govori o darovitosti prevodioca. Bez nje se ne može prevoditi. Ili, što bi Platon rekao, možemo istinski čitati, a ja bih dodala i prevoditi, samo one knjige koje su već u nama, kaže.

Biljana Isalilović prevela je dela brojnih španskih autora: Ortege i Gaseta, Unamuna, Barohe, Bekera, Asorina, Borhesa, Blaska Ibanjesa, Marsea.., kao i najbolji evropski viteški roman Amadis od Gaule, koji je Servantesu bio neposredan uzor za stvaranje Don Kihota; dobitnica je nagrada „Miloš N. Đurić“ 2001. godine za prevod dela Manuela de Falje Zapisi o muzici i muzičarima (Clio) i “Radoje Tatić” za roman Doña Perfekta Benita Peresa Galdosa (Clio) kao najbolji prevod sa španskog i portugalskog u 2006. i 2007. Kao stipendista španske vlade 2001. istraživala je špansko univerzitetsko izdavaštvo; predsednica je Udruženja Srpsko-španski dijalog čija je delatnost usmerena ka oblasti kulture i stvaralaštva; za stalnu saradnju na promociji španskog jezika i hispanskih kultura dobila je 2014. Povelju zahvalnosti Instituta Servantes u Beogradu.

Zoran Hamović: Izdavačka avantura duga dvadeset godina

Clio, tribina

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Pre dvadeset godina iz razmišljanja Zorana Hamovića, direktora i glavni urednik izdavačke kuće Clio, o literaturi koju je želeo da čita i traganja za odgovorom na pitanje može li savremeni izdavač, poput Gece Kona svojevremeno, da menja književni ambijent zemlje u kojoj živi objavjujući ono što drugi pišu na različitim jezicima, šireći poruke koja nisu napisane ovde među nama, nastala je edicija Gral. Umesto sakralne posude, tajanstvenog putira koji vekovima podstiče radozn¬lost i budi maštu, Hamović je čitaocima otkrivao priče, pružajući mogućnost za njihov susret sa najvećim dometima svetske proze, neotkrivenim poetikama.

-Brzo je bila vidljiva namera izdavača da se u ediciji Gral nađu kamerne knjige po obimu, ali izuzetno vredne po svojoj sadržini, da će objavljivati pisce koji su možda nepoznati srpskom jeziku, ali koji su itetako poznati svom jeziku, svojoj književnosti ako književnost uopšte možemo da delimo na svoju i tuđu, na evropsku i svetsku. Duboko mislim da je književnost jedna i da se parametri koji se koriste u merenju književnosti, da li je ona dobra ili loša, ne tiču baš mnogo te pripadnosti koliko se tiču nekih drugih vanprostornih, vanvremenskih vrednosti koje od Šekspira ostaju, kaže književnica Ljubica Arsić.

Izdavačka kuća Clio, knjižara Geca Kon i portal Medijasfera, povodom ovog značajnog jubileja, započeli su seriju razgovora u kojima ćemo zajedno tragati za odgovorom na pitanje o odnosu ozbiljne knjizevnosti i medija, kao i medijskoj recepciji kvalitetne knjizevnosti.

Dvadeset godina biblioteke Gral

sarajevski_omnibus

Piše: M. Vukadinović

 

Kakav je odnos između književnosti i medija? Može li ozbiljna literatura da opstane pod naletom svojevrsne „mekdonaldizacije književnosti“ koja tokom poslednje decenije boji književnu scenu Srbije i sveta? Koliko su mediji odgovorni za popularisanje takozvane „lake literature“ i na koje načine kvalitetna književnost može da privuče medijsku pažnju? Medijasfera će u narednim tekstovima pokušati da odgovori na ova i druga pitanja, a neposredan povod je obeležavanje 20 godina biblioteke Gral izdavačke kuće Clio.

Prvi u nizu razgovora koji Izdavačka kuća Clio, knjižara „Geca Kon“ i portal Medijasfera organizuju povodom ovog značajnog jubileja biće održan u petak 4. jula u 12 časova u Salonu Gece Kona (Knez Mihailova 12).

O romanima Dvojezični ljubavnik Huana Marsea (prevod sa španskog: Biljana Isailović), Drevna svetlost Džona Banvila (prevod sa engleskog: Ksenija Todorović), Sarajevski omnibus Velibora Čolića (prevod sa francuskog: Maristela Veličković) i Bez daha Dimitrisa Sotakisa (prevod sa grčkog: Mina Radulović), govoriće spisateljice Jelena Lengold i Ljubica Arsić, kao i pisci Muharem Bazdulj i Vule Žurić. Medijator će biti Zoran Hamović, urednik biblioteke Gral.