Tekstovi sa tagom: novinar

SLUČAJ TOPČIDER: Anatomija državnog zločina

SlucajTopcider, korice

Piše: Biljana Maksimović

Danas, 5. Oktobra, navršava se deset godina od pogibije na stražarskom mestu u kasarni na Topčideru gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića. Decenija bolne portage za istinom, nastojanja roditelja da se otkriju motivi i okolnosti, puna mobilnost vojnih službi da se neposredno nakon tragedije dezavuišu žrtve, frustrirajuće apatičnosti državnih organa i militantno isturanje verzije vojnih službi kao jedino validne.

U predvečerje desetogodišnjice nerazjašnjenog ubistva, predstavljena je knjiga “Slučaj Topčider: Anatomija državnog zločina” autora Bojana Tončića koja sadrži i hronologiju i faktografiju i onu toliko potrebnu nepretencioznu zapitanost o motivima državnog establišmenta čije delovanje je umnogome doprinelo da se i danas slučaj nalazi u fazi predkrivičnog postupka, koja nije samo ljudska, nasušna i razumljiva, već se znak pitanja nadvija i nad samim isečkom vremena za koje uljuljkani mislimo da je drugačije ,samim time što je izboreno demokratskim preobražajem. Mladići su poginuli u čuvajući“ najbezbednije mesto u Srbiji“, a razlozi njihove egzekucije postali su nekima garant bezbednosti i opstanka na vlasti.

Vlada Arsić: Čitaoci vole misterije, a katastrofa „Niša“ je i danas obavijena mnoštvom tajni

vlada arsic 2

 

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Za manje od tri minuta, u centru Beograda, na ušću Save i Dunava, 9. septembra 1952.  udavilo se više od stotinu ljudi. Bila je to najveća rečna nesreća na Balkanu. Ipak, o tragediji rečnog broda Niš, koji je plovio na relaciji Zemun – Beograd, niko nije odgovarao. Mesto nesreće nikada nije obeleženo, a vest o brodolomu nikada se nije našla na naslovnim stranama dnevnih novina.

Šezdeset dve kogine kasnije, tajna je, ipak, isplivala.

Posle dve godine  prekopavanja po arhivama i razgovorima sa preživelim putnicima, novinar Vlada Arsić je svoju slagalicu tragičnih događaja pretočio u roman Brodolom (Laguna).

-Pre desetak godina sam na Zemunskom groblju pronašao nekoliko nadgrobnih spomenika sa gotovo identičnim epitafom. Svi su stradali na nekakvom brodu, istog dana i na istom mestu. Nisam na to obraćao previše pažnje sve dok nisam, godinu ili dve kasnije, na beogradskom Novom groblju naišao na istu sliku, samo znatno veću. Na desetine humki stradalih utopljenika sa broda Niš. Shvatio sam da je reč o nekakvoj velikoj tragediji u srcu Beograda, ali i prilično iznenadio kada sam shvatio da se danas o tome gotovo više ništa i ne zna. Najgore u svemu, brodoloma se nisu sećali ni njegovi savremenici, vremešni sugrađani koji su tada živeli u Beogradu, priča Arsić.

Ovo je vaš treći roman inspirisan novinskim vestima. Kako izgleda kada novinar piše roman?

– Trudi se da bude koncizan, konkretan i nadasve zanimljiv. Mnogi od nas pamte savet Mome Kapora da ruka čitaoca uvek drži presavijenu desnu stranu novina ili časopisa, te da sa prvim dosadnim pasusom ide dalje. Priču možete savršeno da završite, da ostavite ne znam kakvu i koliko jaku poruku, ali to na kraju niko neće pročitati ako ste ga prethodno udavili preopširnim opisima i monotonim delovima. Trudim se da radnja u mojim pričama vozi od prve do poslednje stranice, da izbegnem sve tastere za čitalačku pauzu i stalno doziram nove, intrigantne činjenice kako bih zadržao pažnju čitaoca. Uostalom, danas više niko nema strpljenja da na 26 strana čita kako more udara u mramorje.