Tekstovi sa tagom: novinarstvo

Jasmina Stojanović: Uvek postoji način da nešto bude bolje, možda ga sada ne vidimo, ali je važno da ga tražimo

JasminaStojanovic

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić, Foto: Sever Zolak

 

Kada se pre osam godina na kioscima pojavila Sensa odmah mi je privukla pažnju. Bio je to prvi mindstyle magazin u Srbiji. Svojim dizajnom i sadržajem odudarala je od drugih i po načinu na koji je priče o zdravim životnim navikama, psihologiji, lepoti, putovanjima ili zdravoj hrani, stavio u slavu lepote života.

O tome koji izazovi i odgovornosti stoje pred urednicom magazina kao što je Sensa otkriva Jasmina Stojanović:

-Najveći izazov je napraviti magazin za srećniji život koji svojim vizuelnim identitetom i sadržajem treba da probudi najlepše emocije, da inspiriše, da obraduje, uteši, pomogne i podstakne, a sve to u realnosti kakva nas okružuje, a posebno onda kada se i mi sami u redakciji ne osećamo baš najpoletnije. Često je najveći izazov i napisati uvodnik o sreći kada se završi broj koji nas je emotivno i fizički iznurio, kada prođemo kroz niz izazova i problema da sve završimo kako smo zamislili, ali i dok mi sami prolazimo kroz unutrašnje bure, imajući privatne živote koji takođe imaju turbulencije… U poslednjih mesec dana izazov je i odgovornost pitanje koliko duboko živimo svoju istinu, koliko smo verni sebi i svojim vrednostima.

Odgovornost je velika prema informaciji, jer svako treba da zna da postoje terapije koje farmaceutska industrija podriva, da postoje prirodni lekovi i načini da se neguje zdravlje a ne samo da se leči bolest kada do nje dođe. Važno je da istakne istinski značaj pozitivnog razmišljanja na naše ćelije i uticaj koji imaju na naše telo, da se javnosti predstave ličnosti koje su uspešne zbog svog znanja, obrazovanja, umeća, dostignuća, da se javnost upozna sa mladim ljudima koji su otišli na selo i bave se organskom proizvodnjom, sa osobama koje menjaju svoje živote i iz dubokih nesreća stvaraju čuda. Najvažnije je podariti ljudima nadu, da ovaj trenutak sada u kome se nalaze i u kome se ne osećaju dobro, nije konačnost i da samo oni, ali zaista samo oni, mogu sve da promene i preokrenu u svoju korist, pomoću alata i tehnika koje predstavljamo.

SensaNaslovna1Kada ste, pre tri godine, došli na čelo Sense ona je već bila pozicionirana na tržištu, sa prepoznatljivom koncepcijom. Šta Vas je motivisalo da prihvatite mesto urednice Sense?

J.S: U trenutku kada se u mom životu pojavila Sensa, moje srce je pripadalo drugom licencnom magazinu koji je trebalo da se pokrene na ovim prostorima. Međutim, ekonomska kriza je stopirala taj projekat i dogodila se Sensa. Ili sam se ja dogodila njoj. Svakako sam bila svesna rizika prihvatanja magazina koji je već pozicioniran, koji je pre toga prošao kroz dve trubulentne faze i promene i pred kojim je uvek neizvesna budućnost jer se ne bavi komercijalnim temama, estradom, poznatim ličnostima, tuđim životima na senzacionalan način. Ali ja sam osoba koja voli izazove, kod koje stres izgleda budi kreativnost, a i ja sam Jasmin(a), cvet koji je odlučio da nikne u decembru i ne takmičim se sa drugim cvećem, već cvetam i pomažem drugima da čine to isto.

Iz istorije srpskog novinarstva: Serbski dnevnik

DaniloMedakovic

16. juna 1852. u Novom Sadu štampan je prvi broj lista Serbski dnevnik, s književnim dodatkom Sedmica. List izlazio 12 godina i bio jedan od retkih slovenskih listova u austrijskoj carevini. U ovom listu koji je pokrenuo i izdavao Danilo Medaković, saradjivali su najbolji srpski pisci. Kada je 1859. Medaković prešao u Srbiju, urednik lista je postao Jovan Đorđević.

Danilo Medaković (Zrmanja, 26. januar 1819 — Zagreb, 5. novembar 1881) je bio srpski istoričar, publicista, štampar i izdavač, dopisni član Srbskog učenog društva.

Osnovnu školu završio je u Gračacu, gimnaziju u Zadru (1838) nakon čega dolazi u Kneževinu Srbiju gde se zaposlio kao činovnik. Sa knezom Milošem je prešao u Austriju i postao njegov sekretar. Zahvalјujući materijalnoj pomoći kneza Miloša završio je prava u Beču i istoriju na Filozofskom fakultetu u Berlinu. Doktorirao je istoriju 1847.

Po povratku iz Nemačke pozajmio je novac od Jevrema Obrenovića i otvorio štampariju. Osnovao je i bio prvi predsednik Društva srbskog napretka u Sremskim Karlovcima. Ovo društvo mu je pomoglo da pokrene list Napredak (14.novembra 1848). To je bio prvi list koji je štampan Vukovim pravopisom. U uverenju da su novine najbolјe sredstvo da vide „čega se treba čuvati, za čim valјa ići i šta uobšte raditi valјa“, Medaković i njegovi prijatelјi postavili su pred sebe zadatak da se bore za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje srbskog naroda u zasebnoj i samostalnoj državi.

Suzana Moskovljević: Uopšte ne razmišljamo o profitu

SuzanaMoslovljevic

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Prvo, pilot-izdanje reklamnog biznis magazina Lider pojavilo se krajem 1998. U Savezu pisaca Ruske federacije okupili smo poslovne ljude koji su i danas okosnica srpskog biznisa u Rusiji. Da li će ideja zaživeti uopšte nije zavisilo od moje volje. Na sreću, rusko-srpske kompanije koje su tada poslovale na teritoriji RF nizale su uspehe i vremenom podržale Lider-koncept. Zahvalna sam im na tome, otkriva u razgovoru za naš portal Suzana Moskovljević, urednica biznis magazina Lider.

Lider izlazi četiri puta godišnje na ruskom i srpskom jeziku.

Pored obaveznih poslovnih tema Lider ima i pravoslavne stranice, predstavlja žene-lidere, donosi zanimljive putopise, a Suzana kaže da su joj najdraži sagovornici deca i umetnici.

Za razvoj Lidera, pored nje, veoma su zaslužni Julija Nikolajevna Lisickaja, Vladimir Gorbunov, Denis Novković, Irina Stojičević, Milica Novaković, Liljana Radić-Babić… Svako od njih dao je svoj doprinos i obeležio neki period razvoja lista.

POLITIKA KAO NOVINARSKA SUDBINA

aleksandar-timofejev-foto-kurir-1401274952-505783

Piše: Biljana Maksimović

Smena direktora i glavnog i odgovornog urednika Studija B postala je tema dana, u konkurenciji vitalnih koje je život iznedrio i onih koje je politika nametnula. U lapidarnoj izjavi koju je dao nakon smene, Aleksanda Timofejev je ocrtao krug pakla koji opasava srpsko novinarstvo. “Politika me je dovela, politika me je smenila”, bojim se, postaće sentenca koja nema rok upotrebe, nije potrošna kao ljudi. Ne danas, ne juče, već decenijama. I sama izjava nije toliko provokativna, nema u njoj ničega što svako već nije osetio i znao, ali poslužila je kao zamajac za štancovanje saopštenja, esnafsku brigu i doktirnarno propitivanje.

Vlast koja se osetila vlasnom da odluku donese i iznese, nije se smatrala ovlašćenom da da tumačenje, ako se pod tim ne smatra ono šturo objašnjenje da je sve učinjeno na zahtev Nadzornog odbora. I dok UNS I NUNS natežu konopac oko izjave i problematizuju da li novinar mora kao kategorički imperativ da ima etičku potrebu i odgovornost borbe za punu istinu o razlozima koji dovode do politčkog kadriranja, niko se ne bavi hronologijom rada Nadzornog odbora na čiji predlog je razrešenje, kao egzekucija, izvršeno na sednici gradskog Parlamenta.