Tekstovi sa tagom: pisac

Ljiljana Šarac: Biti pisac u Srbiji znači biti žongler, gutač vatre i verglaš, i to sve u jednom

Ljiljana Sarac2

 

 Zid tajni je treći roman Ljiljane Šarac u kome ona prepliće sudbinu Lidije Živkovic, koja se oporavlja od amputacije dojke, suočene sa strepnjom da se bolest ne vrati i princeze Jelene Romanov, ćerke kralja Petra I Karađorđevića

 

 

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Fotografije: Evro book i privatna arhiva

 

 

Pre nego što je 2015. objavila prvi roman Ljiljana Šarac dugo je pisala poeziju. Bila to za nju duhovna igra. Uživala je u žongliranju rečima, simbolima i metaforama. Odgovarala joj je sažetost izraza, brzina nastajanja pesme, mogućnost da je brusi, menja, prepakuje. Na pomalo tajanstven način slala je čitaocima šifrovane  poruke. A onda je život pokazao kako je trnovit po onog ko se predaje iluzijama, pa je od romantika i idealiste postala realista. I počela je da piše prozu. Prvo da bi se oslobodila negativne energije, stresa, nezadovoljstva, a potom, da bi pomogla mnoštvu priča koje su bile u njoj, da se vinu u oblake. „S obzirom da kažu da se pisac postaje sa pedeset godina, onda sam ja još i poranila, objavivši svoj prvi roman u četrdeset četvrtoj“ , kaže kroz osmeh.

Među čitaocima odmah je prepoznata kao autor kvalitetne srpske proze koja kombinuje prošlost i sadašnjost, i sa lakoćom vodi svoje čitaoce na nestvarno putovanje kroz vekove. Na stranicama njenih romana prepliću se fikcija, istorija, a ljudske sudbine, životni izbori, ljubav koja spasava – njeni su izbori i inspiracija. Iako na prvi pogled nekome sve to deluje nespojivo pokazalo se da, upravo, to daje neobičnu dimenziju čitavoj priči, da metaforično podržava i nadograđuje fabulu.

Rođena je u Smederevu, prestonici Srpske despotovine. U rodnom gradu je završila gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću Lasta kao novinar, urednik revije Lasta i PR. Nakon toga okreće se profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika u Osnovnoj školi  Stefan Dečanski, u Beogradu. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je Smederevskog Orfeja. Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama Lutka učaurene duše 1997. godine. Izdavačka kuća Evro Book objavila je njene romane Opet sam te sanjao (2015) i Gde sam to pogrešila (2016), koji je doživeo dva izdanja. Zid tajni je njen treći roman.

Istorija je čudesan lavirint. Neoprezan čovek lako se izgubi. Koje to niti Vi sledite, a koje Vam omogućavaju da pletete svoju mrežu reči, događaja?

I sama sam upotrebila sličnu metaforu vezanu za istoriju, rekavši da je ona splet neistraženih hodnika vremena… Od opasnosti da se u njihovom lavirintu ne izgubim mene spasava nit (poput Arijadninog klupka) koja je vezana za sudbinu jedne istorijske ličnosti koju izaberem. Nje se držim dosledno, temeljno, pouzdano i tako ne skrećem sa tog, i inače klizavog, puta.

Sve je u priči. Ili će da vas kao čitaoca nosi kao jaka vodena matica, ili ćete da potonete. Istinski se trudim da one koji mi poklone poverenje ne odvučem na dno! Zato im nudim intrigu, neočekivane obrte, jasno isprofilisane likove, uzbudljive priče, snažne emocije.

Kada mi se završi čas, a učenici sa čuđenjem pitaju: Kad pre?!, znam da je čas uspeo. Isto bih volela da se desi i kada čitaoci pročitaju bilo koji od mojih romana – da se upitaju kad pre su stigli do kraja!

Ken Folet: Na rubu večnosti

Ken Follett 02

Svet je 2010. godine bio veoma uzdrman. Sunovrat divova, roman Kena Foleta i prvi deo trilogije Stoleće preuzeo je prva mesta na većini književnih top lista. Monumentalno delo o porodicama iz Amerike, Velsa, Engleske, Nemačke i Rusije čije se sudbine ukrštaju u buktinji Prvog svetskog rata dve godine kasnije je dobilo nastavak – Zima sveta bila je još uspešnija. Sa skoro 13 miliona prodatih primeraka širom planete, ova trilogija stekla je veliki broj ljubitelja koji sa nestrpljenjem čekaju kraj ove priče. Ove jeseni stiže finale pod naslovom Na rubu večnosti (Edge of eternity), koje će na srpskom jeziku biti objavljeno 2. oktobra u izdanju izdavačke kuće Evro–Giunti. Autor ovog serijala, napisanog na preko 3000 strana i prodatog u skoro 13 miliona primeraka je povodom objavljivanja trećeg dela dao opširan intervju čiji prevod objavljujemo.

Odakle je došla ideja za trilogiju Stoleće?

- Bio sam apsolutno oduševljen reakcijom čitalaca na Svet bez kraja, i želeo sam da napišem delo koje bi im se svidelo u sličnoj meri. Želeo sam da povratim magiju tog dela, ali iako sam sklon tim vremenima, nisam želeo da me prepoznaju kao „srednjovekovnog“ pisca. I tako, dok sam razmišljao kako bih mogao to da izbegnem, na pamet mi je pao 20. vek – najdramatičniji i najkrvožedniji u istoriji ljudske rase; trajni rat protiv tiranskih režima i borbe ljudi za nezavisnost. To je neverovatno uzbudljiva priča, i što je još bitnije – to je naša priča, koja je na nas uticala ili direktno, ili preko naših očeva ili dedova.

Britanski pisac Mark Tompson gost gost izdavačke kuće Clio na Sajma knjiga

marktomson

 

Mark Tompson će se na ovogodišnjem sajmu knjiga u Beogradu predstaviti čitalačkoj publici svojom novom knjigom Izvod iz knjige rođenih: priča o Danilu Kišu, koja je veoma uznemirila književnu javnost u Srbiji, a posebno u dijaspori.

Tokom gotovo dve decenije, Mark Tompson predano je proučavao Kišovu zaostavštinu i razgovarao sa njegovom porodicom, prijateljima i poštovaocima. Intimno poznavanje piščevog života i regionalne istorije čine osnovu njegovog temeljnog čitanja i razumevanja Kišovih dela i okolnosti u kojima su stvarana. Više od odavanja priznanja jednoj važnoj figuri srpske književnosti i jugoslovneske, ili još bliže srednjoevropske kulture, ova knjiga je neobičan, subjektivan vodič kroz destruktivne putanje politike koje će, nedugo posle Kišove smrti, dovesti do izbijanja najvećeg nasilja u Evropi od Drugog svetskog rata.

Marina Bulatović Barny: Sama svoj majstor

Marina u abaji

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

 

Pre nego što je napisala hit roman Nina od Arabije koji je osvojio čitaoce svojom toplinom i nostalgičnim prisećanjem na odrastanje u Jugoslaviji šezdesetih godina, a potom i decenije uspeha i putovanja po svetu, Marina Bulatović Barny, jedan od pionira PR u Srbiji, tokom petnaestogodišnje karijere radila je u vodećim domaćim kompanijama i marketinškim agencijama. Svoju karijeru opisuje kao seriju Opstanak. Bila je, između ostalog, direktor PR sektora u agenciji Ogilvy & Mather, PR konsultant u agenciji Communis i PR menadžer u EUnet-u, a od nje su učili mnogi današnji PR profesionalci. Novinarstvo je bilo i ostalo njen hobi. Piše za Danas, Biznis Magazin, Lisu, Moj stan… kao i za Mi Magazin i Culture Bridge iz Toronta.

Nakon udaje 2007. godine Marina se seli u Saudijsku Arabiju. Kako kaže, jednog decembarskog dana našla se zastrašujuće daleko od dobre poslovne reputacije koju je stekla u Beogradu. Njen radni dan koji je trajao po 12 sati odjednom je stao – telefon više nije zvonio, niko je nije poznavao u kampu za strance u kome je živela u Džubailu. Njen suprug je radio po ceo dan – a ona je po prvi put bila sama sa sobom, posle dugo godina. Ubrzo je počela da piše za novine u Srbiji i Crnoj Gori o Saudijskoj Arabiji, organizovala je u Beogradu i Podgorici izložbe fotografija njenog supruga Budislava Saudijska Arabija iz mog objektiva, o čemu su izveštavali naši, crnogorski, kuvajtski i saudijski mediji.

Otkriva da je njen izdavač Vulkan dobio prava za prostor bivše Jugoslavije i da se knjiga već prevodi na engleski. Marina će sama ići u pohod na Njujork – grad koji u njenom romanu ima posebno mesto.