Tekstovi sa tagom: sajam knjiga

Evropska nagrada za književnost Uglješi Šajtincu

SAMSUNG DIGITAL CAMERA

Uglješa Šajtinac, ekskluzivni autor Arhipelaga, ovogodišnji je dobitnik Evropske nagrade za književnost, koju dodeljuje Evropska unija, upravo je saopštila Evropska komisija na pres konferenciji na Sajmu knjiga u Franfurtu.

Evropska nagrada za književnost dodeljena je Uglješi Šajtincu za roman Sasvim skromni darovi. Za ovu knjigu, objavljenu u izdanju Arhipelaga, Uglješa Šajtinac je dobio Vitalovu nagradu za knjigu godine i Nagradu Bora Stanković za najbolju proznu knjigu godine.

– Evropska nagrada za književnost zatekla me je dobrano udaljenog od njenog povoda. Mislio sam, naivno, da je već sve što je imalo da se desi sa romanom Sasvim skromnim darovi davno prošlo. Ali mi je drago da me ta knjiga i dalje iznenađuje i da je stalno na putu do čitalaca. Na to što sada sledi ljubazno sam informisan od dobitnice iste nagrade od pre nekoliko leta Jelene Lengold. Mogući prevodi, kokteli i prijemi. Dobro za knjigu, lepo za književnost. Neka se spremi sledeći dobitnik ove nagrade iz naše književnosti jer reč je o više od dvadeset zemalja koje će prisustvom nagrađenih pisaca biti u fokusu ove nagrade. Hvala onima koji su predlagali i birali. Drago mi je da sam imao priliku da putujem na Sajam knjiga u Frankfurt na proglašenje Evropske nagrade za književnost – rekao je Uglješa Šajtinac u ekskluzivnoj izjavi, odmah posle svečanog proglašenja dobitnika Evropske nagrade za književnost, koju je medijima prosledio posredstvom svog izdavača Arhipelaga.

Britanski pisac Mark Tompson gost gost izdavačke kuće Clio na Sajma knjiga

marktomson

 

Mark Tompson će se na ovogodišnjem sajmu knjiga u Beogradu predstaviti čitalačkoj publici svojom novom knjigom Izvod iz knjige rođenih: priča o Danilu Kišu, koja je veoma uznemirila književnu javnost u Srbiji, a posebno u dijaspori.

Tokom gotovo dve decenije, Mark Tompson predano je proučavao Kišovu zaostavštinu i razgovarao sa njegovom porodicom, prijateljima i poštovaocima. Intimno poznavanje piščevog života i regionalne istorije čine osnovu njegovog temeljnog čitanja i razumevanja Kišovih dela i okolnosti u kojima su stvarana. Više od odavanja priznanja jednoj važnoj figuri srpske književnosti i jugoslovneske, ili još bliže srednjoevropske kulture, ova knjiga je neobičan, subjektivan vodič kroz destruktivne putanje politike koje će, nedugo posle Kišove smrti, dovesti do izbijanja najvećeg nasilja u Evropi od Drugog svetskog rata.

Gojko Božović: Ako od Sajma knjiga napravimo jednonedeljni šoping mol tržište knjiga ništa neće dobiti, ali će kulturna scena i čitaoci u Srbiji nepovratno izgubiti

Sajam knjiga

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Kada su nedavno srpski izdavači dobili formulare za prijavu učešća na 59. Beogradskom sajmu knjiga, koji će se održati od 26. oktobra do 2. novembra 2014., mnogi su bili neprijatno iznenađeni novim uslovima za raspodelu izlagačkog prostora.

Naime, u „Posebnim pravilima za učešće na 59. Beogradskom sajmu knjiga” kaže se da će se prilikom raspodele prostora voditi računa o broju objavlјenih prvih izdanja između dve sajamske priredbe (odnosno naslovima za koje Narodna biblioteka Srbije izda CIP do 1. septembra 2014.), tržišnoj prepoznatlјivosti (poslovni prihodi ostvareni u prethodnoj godini prema završnom računu, broj stalno zaposlenih i podaci o likvidnosti), kao i tradicija (godina osnivanja, nagrade, prevođenje).

Zoran Avramović, predsednik Odbora Sajma knjiga je, na nedavno održanoj raspravi na kojoj su učestvovai Vladan Vukosavlјević, gradski sekretar za kulturu, Dragan Milenković, direktor IP „Prosveta” i Gojko Božović, član Upravnog odbora Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, ove izmene obrazložio rečima da je Odbor nakon detalјne analize prethodne manifestacije konstatovao da je prethodnih godina postojala otvorena mogućnost za slobodno tumačenje kriterijumi i njihovu zloupotrebe prilikom dodelјivanja štandova. Zbog toga je Odbor odlučio da nedovolјno jasne kriterijume dopuni merlјivim i proverlјivim indikatorima koji omogućavaju poštenu i transparentnu raspodelu prostora na Beogradskom sajmu knjiga.

Gojko Božović za portal Medijasfera kaže da se, iako se predloženi kriterijumi odnose na raspodelu prostora na Sajmu knjiga, imajući u vidu značaj tog pitanja ne samo za izdavače već i za sam karakter Sajma knjiga, može reći da su to kriterijumi koji opredeljuju mogućnost učešća na Sajmu knjiga.

Udruženje UPIS: Da li je za Sajam knjiga značajnija „tržišna prepoznatlјivost“ ili izdavaštvo kao deo kulture

sajamknjiga

Udruženje profesionalnih izdavača Srbije u sredu, 9. jula, u Salonu Geca Kon (Knez Mihailova 12, Beograd) u 13 sati organizovalo je raspravu o uslovima učešća izdavača na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu.

U uvodnom delu rasprave govorili su Vladan Vukosavlјević, gradski sekretar za kulturu, Zoran Avramović,  predsednik Odbora Sajma knjiga, Dragan Milenković, direktor IP Prosveta i Gojko Božović, član UO UPIS.

U ime članova UPIS-a postavlјena su sledeća pitanja:

  • Zbog čega su uslovi učešća na Sajmu knjiga promenjeni nepuna četiri meseca pre početka Sajma?
  • Koliko su predloženi kriterijumi relevantni i ima li Odbor legitimitet za takvu vrstu zahteva, provera i odluka?
  • Da li je važniji broj ili kvalitet knjiga objavlјenih između dva Sajma?
  • Da li je za zastupnike javnog interesa (gradskog sekretara za kulturu i predsednika Odbora sajama knjiga) značajnija „tržišna prepoznatlјivost“ ili izdavaštvo kao deo kulture?
  • Da li predloženi kriterijumi afirmišu kapitalno izdavaštvo ili promovišu komercijalizaciju izdavaštva?
  • Da li se posredstvom predloženih kriterijuma može predstaviti raznolikost savremene izdavačke scene u Srbiji i stvoriti naklonost i interesovanje stranih izdavača za naše stvaralaštvo?
  • Da li sa predloženim kriterijumima i bez programskih podsticaja u prvom planu Beogradski sajam knjiga može da ostane jedna od značajnih kulturnih manifestacija grada Beograda?