Tekstovi sa tagom: televizija

Interaktivna televizija može da pomiri generacijski jaz

interaktivna_tv2

Piše: Maja Vukadinović

Čemu interaktivna televizija u doba interneta, pita se prof. dr Aleksandar Luj Todorović, autor knjige „Interaktivna televizija“ koju je nedavno, u ediciji Multimedia, objavila izdavačka kuća Clio.

Istina je da danas drugačije gledamo televiziju, surfujemo TV kanalima, pažnja nam je sve kraća – upravo zahvaljujući navikama koje smo stekli koristeći internet i mobilne medije. Očiju prikovanih uz ekran kompjutera ili pametnog telefona želimo informacije skrojene po našoj meri i pre svega – dvosmernu komunikaciju.

Interaktivna televizija pruža mogućnost da gledalac sam sebi kreira program, odabere seriju ili emisiju, po principu „video po želji“. Svako, tako,pomalo postaje reditelj sopstvenog programa, baziranog na ličnom ukusu, afinitetu i navikama. Važna dolika interaktivnosti, prema Luju Todoroviću, jeste i to što gledalac ima iluziju učešća u stvaranju televizijskog programa.

- Gledalac danas više nije spreman da prati jednosmeran tok televizije. Sve je počelo sa pojavom video rikordera, ali začeci interaktivnosti vezuju se za pedesete godine. Godine 1953. rođen je prvi interaktivni programski projekat: interaktivni deo popularnog programa za decu Vinki Dink i vi emitovanog na američkoj televizijskoj mreži CBS, priča Luj Todorović za Medijasferu.

5. Winky Dink

Dok se dvehiljadite odmotavaju, o budućnosti televizije govori se sve više u kontekttu digitalizacije i interaktivnosti. Sve je veća konkurencija među mnogobrojnim komercijalnim televizijskim stanicama, svugde u svetu. Za pažnju gledalaca bore se i brojni kablovski kanali – i kod nas je svakome na raspolaganju bar 50 kanala.

Ogromna konkurencija odlikuje, pre svega, velika tržišta. U Americi, zato, svaka televizija mora da ponudi nešto drugačije i pronađe svoju nišu među gledaocima. Netflix je u Americi prvi krenuo sa strimovanjem televizijskog sadržaja i omogućio „maratonsko gledanje“. Sada Netflix producira svoje TV serije (popularna „Igra prestola“ jedna je od njih), a sve epizode, uz plaćanje, mogu da se pogledaju na internetu.

Već dugo se govori o „kraju televizije“, a često se zapravo misli na konkretnu TV stanicu, ne televiziju kao medij, kaže Todorović koji predaje na redovnim i doktorskim studijama na univerzitetima u Podgorici, Cetinju i Beogradu. On dodaje da je sa „maratonskim gledanjem“ porastao broj sati gledanja televizije, pogotovo u Americi – što iznosi 6 sati dnevno.

Drugi elementi interaktivnosti stvaraju neku vrstu televizijskih društvenih mreža. U Engleskoj, u udarnom terminu, 80 odsto tvitova odnosi se na ono što se dešava na televiziji. Slično je i kod nas, pa tviteraši jednim okom gledaju aktuelne emisije (donedavno se to prvenstveno odnosilo na „Utisak nedelje“), a istovremeno komponuju tvit…

- Spektakl je društvena stvar, ljudi imaju potrebu da prate spektakl zajedno. Kako je veličina ekrana rasla, tako se smanjivao broj ljudi koji gleda TV. Sada se zahvaljujući televiziji, ljudi ponovo okreću druženju i sve češće prate televizijski program u društvu: sa nama program istovremeno prate mnogobrojni ljudi na društvenim mrežama, što predstavlja novi surogat druženja.

Aleksandar Luj Todorović smatra da je Srbija pogrešno krenula u „besmisleno umnožavanje komercijalnih kanala“. Reklamni kolač je, kaže on, veličine 150 miliona evra i za to se bore svi mediji u Srbiji. To je razlog što imamo četiri siromašne televizije. Svaki novi tehnološki prodor zahteva određeno ulaganje, a sada su svi televizijski kanali svedeni na jeftine sadržaje – indijske serije, rijalitije…

Interaktivna televizija najbliskija je mladima koji lako prihvataju novine vezane za računarske tehnologije. „Oni su ti koji traže više, žele da im televizija bude zanimljivija, mora da im pruža sličan pristup kao internet…Ali, žele i da omogući pristup tim novim servisima i zato se sve svodi na daljinsku komandu. Interaktivna televizija mora da pomiri generacijski jaz“, uveren je Todorović.

Imajući u vidu ono što se več događa u Americi i odlučnost Evropske unije da se nastavi sa programom bežičnih širokopojasnih mreža, prelaskom na digitalizacju, sve je snažnija ideja da svaki stanovnik Evrope ima pristup bežičnoj širokopojasnoj mreži, tako da video sadržaji prolaze bez problema. Todorović smatra da će veliki deo televizijskog sadržaja krenuti tako da se distribuira, više nego preko klasičnog prijema. Novi korisnici su „nomadski“, a bežični pristup omogućiće svima da na tabletu prime televizijski signal.

Sad se telekomunikacione kompanije pojavljuju kao veliki konkurenti televizije, napominje naš sagovornik. U bliskoj budućnosti mnogo toga će se menjati dosta pomaka, a ovi sadržaji će se u velikoj meri primati u pokretu, na bežičnim uređajima…

Na kraju, istina je da ljudi i dalje vole da sede i gledaju televiziju u fotelji. Ipak, novim generacijama je bliže da posmatraju omiljeni TV program na ekranu tableta ili čak mobilnog telefona…

Todorović predviđa velike promene u smislu prijema. Uskoro će ekrani moći da se saviju i stave u džep (zahvaljujući organskim diodama koje emituju svetlost). Tako će se gledati televizija, kao što neko sada čina kindl u metrou.

Interaktivna televizijska budućnost je već počela. Ostaje samo da prihvatimo pozitivne stvari koje nam tehnologija donosi.

 

 

Interaktivnost je budućnost televizije

interaktivna tv slika

Piše: M. Vukadinović

Čini se da je u današnje vreme interaktivnost televizije mnogo više od malog ukrasa, dosetke, i da je to veoma ozbiljan pomak koji može mnogo da znači za dalji razvoj ovog medija i načina na koji ga koristimo – piše Aeksandar Luj Todorović u knjizi „Interaktivna televizija“ (Clio, 2014).

Čak i mnogi medijski profesionalci nisu sasvim sigurni šta je i kako funkcioniše interaktivna televizija. Ima i onih koji se pitaju čemu interaktivna televizija u doba interneta. Zato je veoma važno pojasniti šta nam novo ona donosi i u u kojoj meri je interaktivnost značajna za budućnost televizije?

Razmišljajući o ovom fenomenu, France Presetnik, direktor kablovskog operatera AVcom za Medijasferu kaže da prisustvo interaktivne televizije zavisi pre svega od odziva tržišta, a dobar pokazatelj u kom pravcu će se ona razvijati jeste penetracije ovog servisa u Evropi i svetu.

Knjiga „Interaktivna televizija“ podstakla je Presetnika i da se zapita koliko je kod nas prodrla upotreba drugog ekrana. „Lično smatram da je drugi ekran koristan i da je danas to realno tehničko rešenje s obzirom na protoke interneta. Poslednjih godinu dana, kod nas je došlo do izuzetno brzog širenja digitalne televizije, što je potkrepljeno i mogućnostima terminalnih uređaja (mobilni telefon i tablet)”, objasnio je Presetnik u izjavi za naš portal.

Branka Otašević: Moj pogled na interaktivnu televiziju

LG-smart-tv-Accedo-2011

Priredila: Maja Vukadinović

Objavljivanje knjige „Interaktivna televizija“ Aleksandra Luja Todorovića (Clio, edicija Multimedia), povod je za razgovor sa televizijskim stručnjacima o sadašnjosti, a još više o budućnosti televizije i interaktivnoj dimenziji ovog medija. U kojoj meri televizijski profesionalci poznaju i razumeju interaktivnu televiziju i njene karakteristike? Koliko je kod nas prodrla upotreba drugog ekrana? Šta interaktivna televizija donosi gledaocima? Ova i druga pitanja postavili smo stručnjacima i zaposlenima na našim televizijama.

branka-otasevic

Branka Otašević, dugogodišnja televizijska kritičarka i novinarka „Politike“ odazvala se našem pozivu i za Medijasferu analizira fenomen interaktivne televizije. Tekst prenosimo u celosti.

Posle čitanja knjige “Interaktivna televizija“ Aleksandra Luja Todorovića razmišljam o interaktivnoj televiziji dvojako – o njenim (zazvučaće kao opšte mesto) i dobrim i lošim stranama. Naravno, onako kako ih ja vidim.